Hormoni su supstance koje proizvode žlezde i organi u telu. Oni regulišu brojne telesne aktivnosti, u koje spadaju: temperatura, rast, obnova ćelija i imunološka reakcija na bolesti. Hormoni takođe imaju značajnu ulogu u metabolizmu. Metabolizam predstavlja brzinu kojom telo koristi i čuva energiju.
Postoje dve osnovne vrste žlezda. Endokrine žlezde ispuštaju hormone direktno u krvotok. Hormoni zatim putuju kroz krv do dela tela kome su potrebni. U endokrine žlezde spadaju: adrenalinske (nadbubrežne) žlezde, tiroidna (štitna) žlezda, hipofiza, testisi i jajnici. Egzokrine žlezde izlučuju sekrete kroz kanale ili duktuse. Pankreas, pljuvačne i znojne žlezde, grudne žlezde, mukozne i lojne žlezde su egzokrine. Pankreas, na primer, luči enzime kroz žučni kanal u tanko crevo, gde enzimi pomažu varenje hrane.


Adrenalne (nadbubrežne) žlezde. Nadbubrežne žlezde izgledaju kao kapa na svakom bubregu. Adrenalne žlezde imaju dva dela – spoljašnji korteks i središnju medulu. Spoljašnji korteks proizvodi dve vrste steroidnih hormona: mineralokortikoide i glukokortikoide. Mineralokortikoidi pomažu pri regulisanju telesne soli, vode i nivoa krvnog pritiska. Glukokortikoidi regulišu metabolizam i odgovor tela na stres. Osim ove dve vrste steroida, spoljašnji korteks proizvodi bar još 50 drugih steroida, uključujući male količine muškog hormona androgena i ženskog hormona estrogena.
Središnja medula nadbubrežne žlezde značajna je u proizvodnji epinefrina ili adrenalina, koji priprema telo na borbu sa stresom. Većina ljudi ima iskustvo sa naletom adrenalina kada je iznenađena ili uplašena. Preterana ili nedovoljna proizvodnja ma kog od nadbubrežnih hormona može dovesti do bolesti. Disfunkcija nadbubrežnih žlezda može dovesti do Adisonove bolesti i aldosteroinizma.
Pankreas
Pankreas se nalazi iza želuca i tankog creva. On proizvodi enzime neophodne za varenje hrane. Takođe luči insulin, hormon koji omogućava ćelijama da koriste glukozu ili šećer u krvi. Pankreas se može oštetiti prilikom automobilske nesreće ili sličnog udarca. Disfunkcija pankreasa dovodi do dijabetesa.

Paratiroidna žlezda

Paratiroidne žlezde se nalaze sa obe strane tiroidne žlezde na vratu. Većina ljudi ima nekoliko malih paratiroidnih žlezda, koje imaju direktan uticaj na nivo kalcijuma u krvi. Kalcijum je važan za pokretnje mišića, naročito srčanog. Takođe je veoma važan za kosti. Višak ovog hormona dovodi do hiperparatireoidizma. Nedovoljan nivo ovog hormona dovodi do hipoparatireoidizma.

Hipofiza

Iako je hipofiza mala žlezda, njena uloga je značajna. Hipofiza se naslanja na hipotalamus u osnovi mozga. U kombinaciji sa hipotalamusom, hipofiza upravlja hormonskim aktivnostima. Hipofiza i hipotalamus kontrolišu metabolizam tako što regulišu rad štitne žlezde, kontrolišu rast tako što regulišu proizvodnju hormona rasta i kontrolišu proizvodnju mleka kod dojilja tako što regulišu proizvodnju hormona prolaktina. Hipofiza i hipotalamus takođe daju instrukcije i informacije nadbubrežnim žlezdama, jajnicima i testisima. Većinu problema sa hipofizom uzrokuje tumor ili smanjen protok krvi do hipofize. Disfunkcija hipofize može dovesti do akromegalije i Kušingovog sindroma.

Tiroidea (štitna žlezda)

Tiroidna žlezda proizvodi dva tiroidna hormona koji regulišu brzinu metabolizma – količinu energije koju telo sagoreva. Ova žlezda u obliku leptira nalazi se pored baze prednje strane vrata. Može se upaliti kod raznih bolesti i dovesti do povećanja ili smanjenja tiroidnih hormona koje proizvodi. Poremećaj funkcije tiroidne žlezde ispoljava se kao hipertireoidizam ili hipotireoidizam.

AKROMEGALIJA

  • Grube crta lica
  • Nenormalno zadebljanje ili uvećanje kostiju, naročito lobanje, vilice, šaka i stopala
  • Veliki obim glave, velika debljina prsta ili broj cipela
Kada hipofiza godinama proizvodi previše hormona rasta kod odrasle osobe, javlja se bolest koja se zove akromegalija. Ukoliko do preterane proizvodnje ovog hormona dođe u zrelim godinama, ona će se najviše odraziti na sitne kosti – vilice, šaka i stopala. Ako se hiperfunkcija dogodi kod dece ili tinejdžera, čije kosti još uvek mogu da rastu u dužinu, javlja se gigantizam i dete može da poraste znatno iznad uobičajenog proseka. Većinu slučajeva akromegalije izaziva tumor hipofize.

Ispitivanje

Analize krvi ukazuju na nivo hormona rasta, a može se uraditi i test na toleranciju glukoze. Glukoza obično potiskuje lučenje hormona rasta. Kod akromegalije, nivo hormona rasta ne opada posle unošenja velike količine glukoze. Ukoliko se sumnja na akromegaliju, rendgenski snimci će pokazati zadebljanje lobanje i šaka. CT skener ili magnetna rezonanca mogu se koristiti za pronalaženje tumora na hipofizi.

Lečenje

Postoje lekovi koji se mogu primenjivati u slučaju da je akromegalija posledica tumora na hipofizi. Ukoliko se ovo lečenje ipak ne pokaže efikasnim, zračenje i operacija se mogu primeniti u zaustavljanju proizvodnje hormona rasta. U nekim slučajevima se primenjuju sve tri metode: medikamentozna, zračenje i operacija.

UPOZORENJE: Nemojte prekidati terapiju steroidima na svoju ruku!

Ukoliko oralnim putem primate steroide duže od dve nedelje, nemojte prestati na svoju ruku, pre nego što se posavetujete sa lekarom. Nagli prestanak može dovesti do adrenalne krize, koja dalje vodi u šok i smrt.

ADISONOVA BOLEST

  • Mučnina i povraćanje
  • Bol u abdomenu
  • Umor
  • Slabost
  • Gubitak na težini
  • Tamnija boja kože, naročito na prevojima, ožiljcima, kolenima, laktovima i čukljevima, kao i u ustima
Adisonova bolest se retko javlja. Izaziva je nedovoljna proizvodnja steroidnih hormona u nadbubrežnim žlezdama. Nadbubrežne žlezde mogu prestati sa dovoljnom proizvodnjom hormona ako ih telo ne prepozna, već ih zameni za strano telo i uništi ih. Razlog za ovu vrstu reakcije, koja se zove autoimuni poremećaj, nije poznat. Simptomi Adisonove bolesti mogu se razvijati veoma sporo, mesecima ili godinama.Kod oko 25 % osoba sa ovom bolešću, infekcija, povreda, hirurška intervencija ili stres mogu izazvati adrenalnu krizu. Ova kriza je opasna po život. Ekstremna slabost, jak bol u abdomenu, donjem delu leđa ili nogama, dehidratacija, konfuznost ili čak koma predstavljaju simptome adrenalne krize. Ukoliko se ova kriza brzo ne prekine lečenjem, bubrezi prestaju da rade i smrt nastupa od dehidratacije i šoka.

Ispitivanje

Lekar će verovatno ispitati nivo natrijuma i kalijuma u krvi. Nivo natrijuma je nizak, a kalijuma visok, kod osoba obolelih od Adisonove bolesit. Analize krvi se takođe vrše kako bi se proverio nivo steroidnih hormona, kao što je kortizol koga proizvode nadbubrežne žlezde. Nizak nivo steroidnih hormona u krvi i urinu može ukazati na adrenalnu krizu ili na Adisonovu bolest.

Lečenje

Kod adrenalne krize, neophodna je hospitalizacija i brzo nadoknađivanje hormona. Moguće je dugotrajno oralno nadoknađivanje adrenalnih steroida, ali, to znači da ćete ove hormone morati da uzimate svakodnevno do kraja života. Razgovarajte sa lekarom o povećanju doze kada ste pod stresom ili ukoliko imate neku povredu, infekciju ili operaciju.

ALDOSTERONIZAM

  • Zadržavanje tečnosti
  • Preterano mokrenje ili žeđ
  • Slabost u mišićima
Aldosteronizam nastaje kao posledica preterane proizvodnje hormona aldosterona, koji reguliše tečnosti i so u organizmu. Preterano lučenje aldosterona može biti posledica tumora nadbubrežne žlezde. Ova bolest se zove Konov sindrom. Ili, aldosteronizam može biti posledica drugih bolesti, kao što su srčana slabost i ciroza ili trudnoća.

Ispitivanje i lečenje

Ako imate visok krvni pritisak i nizak nivo kalijuma, a ne uzimate diuretike, lekar će verovatno tražiti analize krvi i urina, kako biste proverili nivo hormona.Ukoliko je tumor uzrok problema, može se odstraniti hirurškim putem. Lekovi mogu da pomognu u kontroli problema u vezi sa preteranom funkcijom nadbubrežnih žlezda.

KUŠINGOV SINDROM

  • Okruglo lice
  • Preterana maljavost po licu i telu
  • Gojaznost
  • Masne naslage na telu, naročito između lopatica, kao neka vrsta grbe
  • Strije na koži
  • Lako dobijanje modrica
  • Slabi mišići
  • Poremećaj ciklusa kod žena
  • Nagle promene raspoloženja
Kušingov sindrom nastaje kada hipofiza proizodi previše hormona koji se zove ACTH. Preterana proizvodnja ACTH podstiče nadbubrežne žlezde da luče kortizol i druge steroidne hormone. Visok nivo ovih hormona izaziva simptome kao što su: dobijanje na težini, okruglo lice kao "pun mesec", naglašena maljavost na licu i telu (hirzutizam) i drugi simptomi. Kušingov sindrom može biti posledica tumora na hipofizi. Identični simptomi se javljaju kao posledica tumora na nadbubrežnim žlezdama kod osoba koje uzimaju steroide – uključujući i one koje su ih uzimale zbog bodi-bildinga – ili osobe koje imaju karcinom koji proizvodi ACTH sličnu supstancu koja se ponaša kao hormon hipofize.

Ispitivanje

Analize krvi i mokraće pokazaće koliki je nivo kortizola tokom nekoliko sati, da bi se videlo kako dolazi do promena nivoa tokom dana. Rendgen i CT skener se primenjuju u otkrivanju tumora na hipofizi i nadbubrežnim žlezdama.

Lečenje

Ako je Kušingov sindrom izazvan tumorom na hipofizi, tumor se može ukloniti hirurškim putem. Operacija se može kombinovati sa zračenjem. U nekim slučajevima, zračenje ubija tumor bez potrebe za operacijom. Kušingov sindrom izazvan tumorima na nadbubrežnim žlezdama takođe se leči operativnim putem.Kušingov sindrom kao posledica upotrebe steroida leči se postepenim smanjenjem doze. Steroidi se uvek moraju uzimati pod nadzorom lekara i nikada ne treba naglo prestajati sa njihovom primenom.

DIJABETES

  • Žeđ
  • Često mokrenje
  • Specifičan (voćni) zadah iz usta
  • Gubitak kilograma, čak i kod povećanog apetita
  • Malaksalost, umor
  • Gubitak svesti ili naglašena konfuznost
  • Promene u vidu
  • Utrnulost šaka i stopala
  • Česte infekcije
Pankreas luči hormon insulin. Insulin omogućava ćelijama celog tela da apsorbuju glukozu, ili šećer u krvi. Glukoza je primarni izvor energije za ćelije i telo. Da biste razumeli kako insulin deluje, zamislite ključ i bravu. Insulin je ključ koji je potreban da "otključa" vrata ćelije i omogući šećeru, tj. glukozi da uđe u ćeliju. Bez insulina, ćelija bi izumrla. Osobe koje imaju dijabetes imaju problem sa insulinom. Ili ga ne stvaraju dovoljno ili njihovo telo ne koristi insulin na pravi način.Bez insulina, šećer se ne može apsorbovati u ćelije, pa se tako nakuplja u krvotoku. To se zove visok šećer u krvi ili hiperglikemija. Visok šećer u krvi vodi do uobičajenih simptoma dijabetesa. To je preterano mokrenje, dok telo pokušava da se oslobodi viška šećera.

Ako je hiperglikemija ozbiljna, može dovesti do dehidratacije (ketoacidoze), kome i smrti. Ketoacidoza se javlja kada glukoza ne može da se iskoristi kao energija za telo. Ćelije tada pokušavaju da iskoriste masnoću i proteine za energiju. Ovo dovodi do gomilanja otpada (ketona) u krvi i mokraći, što dalje vodi do visokog nivoa kiseline u krvi. Ukoliko se ketoacidoza ne leči brzo infuzijom, insulinom i kalijumom, osoba može da umre. Naglo javljanje ketoacidoze često prati bolest, kao što je virusna ili bakterijska infekcija.

Simptomi dijabetesa se mogu manifestovati polako, sa gubitkom kilograma, malaksalošću i umorom, ili se mogu javiti naglo, sa naglašenom žeđi i povećanim mokrenjem koje se povezuje sa virusnom infekcijom. Postoje dva tipa dijabetesa.

Tip I dijabetes. Ova vrsta dijabetesa se zove još i juvenilni ili "diabetes mellitus" ili insulin-zavisni dijabetes, zato što se javlja kod mladih osoba i zahteva upotrebu insulina za držanje bolesti pod kontrolom. Pankreas proizvodi nedovoljno insulina ili ga uopšte ne proizvodi, što se pripisuje naslednim faktorima, nekim vrstama virusnih infekcija i nekim autoimunim bolestima.

Dijabetes tipa I se obično otkrije kod dece ili tinejdžera. Javlja se iznenada. Kod obolelog dolazi do veoma visokog nivoa šećera u krvi, a u periodu od jednog do tri dana počinje javljanje simptoma u vidu umora, specifičnog zadaha iz usta, konfuznosti, pa čak i kome. Kod starijih osoba sa dijabetesom tipa I, simptomi se javljaju sporije.

Dijabetes tipa II. Dijabetes tipa II se još zove i starački dijabetes ili insulin-nezavisni dijabetes. Ova vrsta dijabetesa nastaje sporo. Šećer u krvi može biti blago povišen mesecima ili godinama pre nego što nastupi pravi problem. Simptomi nisu uvek očigledni. Oni obuhvataju promene u vidu, utrnulost šaka i stopala, gubitak kilograma, malaksalost ili umor i stalne infekcije.

Osobe sa dijabetesom tipa II imaju normalan ili skoro normalan nivo insulina u krvi. Njihov problem je u tome što je telo otporno na insulin. Potrebne su veće količine insulina kako bi se nivo šećera u krvi držao pod kontrolom. Osobe sa dijabetesom tipa II mogu primati injekcije insulina, kako bi držale šećer pod kontrolom, ali im insulin nije od životnog značaja kao kod osoba sa dijabetesom tipa I.

Dijabetes tipa II se može otkriti prilikom rutinskog ispitivanja krvi. Kao i dijabetes tipa I, najčešće se prenosi sa roditelja na decu.

Ispitivanje

Običnom analizom krvi se otkriva nivo šećera. Starački dijabetes se najčešće otkriva prilikom rutinskih analiza krvi. Veoma visok nivo šećera u krvi može biti dovoljan za dijagnozu dijabetesa. Ukoliko je nivo šećera u krvi samo blago povišen, može se uraditi test na toleranciju glukoze. Pre ovog testa 12 sati ne treba ništa jesti. Prvo se meri nivo šećera u krvi, pa se zatim popije neko slatko piće i krv se vadi na svakih pola sata tokom tri sata, da bi se videlo koliko nivo šećera u krvi raste kao reakcija na sladak napitak. Specifičan nivo šećera u krvi posle jednog, dva ili tri sata posle napitka pokazaće da li imate dijabetes.

Lečenje

Kontrolisanje nivoa šećera u krvi zahteva različit plan lečenja za svaku osobu sa dijabetesom. Obično zahteva kombinaciju dijete, vežbi, oralnih lekova i insulina. Doze lekova i insulina zavise od ozbiljnosti dijabetesa. Vaš lekar će odrediti terapiju prilagođenu vašim potrebama. I sami možete da doprinesete prevenciji ili smanjenju komplikacija od dijabetesa, ukoliko održavate nivo šećera u krvi što bliže optimalnim vrednostima.Dijeta je veoma značajan deo lečenja i jednog i drugog dijabetesa. Ono što je važno da zapamtite jeste da treba da jedete raznorvsne zdrave namirnice i da izbegavate gotovu i nezdravu hranu i namirnice sa visokom količinom šećera. Takođe je od pomoći ako održavate telesnu težinu u granicama normale. Unosite normalan broj kalorija, ograničite količinu masnoće i prostih šećera i vežbajte redovno. Kada planirate šta ćete jesti, skoncentrišite se na složene ugljene hidrate umesto na šećer i masnoću.

Vežbanje je značajno u sagorevanju kalorija i održavanju kondicije, nezavisno od toga da li imate dijabetes tipa I ili II. Odgovarajuća ishrana i vežbanje mogu doprineti održavanju željenog nivoa šećera u krvi i sprečiti komplikacije kod dijabetesa.

Osobe sa dijabetesom tipa I treba da primaju injekcije insulina. Većina pacijenata prima više od jedne injekcije dnevno, a neki pri tom koriste "insulinsku pumpu". Ova pumpa stalno oslobađa malu dozu insulina ispod kože i obezbeđuje veću količinu insulina u vreme obroka, kao što telo inače čini u normalnim okolnostima. Insulinske pumpe se hirurškim putem stavljaju pod kožu abdomena.

Transplantacija ćelijskih ostrvaca koja proizvode insulin u pankreasu daju dobre rezultate kod nekih pacijenata. Ova transplantacija se isključivo vrši kod ljudi sa dijabetesom tipa I.

Nekada se dijabetes tipa II može kontrolisati kombinacijom ishrane i vežbi. U drugim slučajevima su potrebni i lekovi koji podstiču proizvodnju insulina. Kada lekovi i dijeta ne pokažu željene rezultate kod osoba sa dijabetesom tipa II, insulin se može davati umesto ili kao dopuna oralnih lekova.

Ukoliko imate dijabetes, dobro je da se što više informišete, jer ćete na taj način znati kako da sebi pomognete i sprečite komplikacije.

Prevencija

Na žalost, dijabetes se ne može sprečiti. Ali je moguće da održavanje normalne telesne težine, zajedno sa redovnim vežbama i zdravom ishranom odlože bolest kod osoba koje su nasledile ovu predispoziciju.

HIPERPARATIREOIDIZAM

  • Kamenje u bubregu
  • Malaksalost
  • Pojačano mokrenje i žeđ
  • Loše varenje
Do hiperparatireoidizma dolazi kada jedna ili više paratiroidnih žlezda proizvodi previše paratiroidnih hormona. Paratiroidni hormon je važan za iskorišćavanje kalcijuma u organizmu. Previše paratiroidnog hormona izaziva suviše visok nivo kalcijuma i suviše nizak nivo fosfora u krvi. Višak kalcijuma dovodi do stvaranja kamenja u bubrezima. Hiperparatireoidizam je najčešće posledica adenoma (tumora) na jednoj od paratiroidnih žlezda.

Ispitivanje

Polovina osoba sa hiperparatireoidizmom nema simptome. Bolest se najčešće otkrije prilikom rutinske analize krvi. Analize krvi otkriju visok nivo kalcijuma i paratiroidnog hormona.

Lečenje

U nekim slučajevima, lečenje nije potrebno i vaš lekar će samo pratiti tok bolesti. Ukoliko hiperparatireoidizam izaziva simptome ili se pogorša, primenjuje se operacija kako bi se uklonio tumor.

HIPERTIREOIDIZAM

  • Nervoza ili tremor
  • Gubitak kilograma, obično uz povećan apetit
  • Brz i nepravilan rad srca
  • Pojačano znojenje
  • Slabost u mišićima
  • Teško podnošenje vrućine i dobro podnošenje hladnoće
  • Promene raspoloženja
  • Uvećana tiroidna (štitna) žlezda
Hipertireoidizam nastaje kao posledica povećane proizvodnje i lučenja tiroidnog hormona koji sadrži jod – tiroksina. Kada u krvi ima previše tiroksina, metabolizam se ubrzava i izaziva brzo sagorevanje energije. To vodi do gubitka kilograma, jakog znojenja, ubrzanog rada srca i anksioznosti i nemira. Tiroidno–stimulišući hormon (TSH), hormon koji proizvodi hipofiza, signalizira tiroidnoj žlezdi da luči tiroksin. Nekad je hipertireoidizam posledica preteranog lučenja TSH. Ali, hipertireoidizam može imati i brojne druge uzroke.

Grejvsova bolest

Kod Grejvsove bolesti štitnu žlezdu podstiče antitelo koje stvara imuni sistem. Preterana stimulacija tiroidne žlezde proizvodi simptome hipertireoidizma. Kod Grejvsove bolesti su oči upadljive. Mogu biti ispupčene i to se zove egzoftalmus. Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertireoidizma. Obično se javlja kod žena i nasledna je.
Multinodularna guša
Mali tiroidni tumori, zvani adenomi, mogu zameniti veći deo tiroidne žlezde. Oni čine da žlezda izgleda uvećano ili "gušavo". Adenomi su benigni tumori koji mogu ili ne da luče hormone. Adenomi vode do hipertireoidizma ako luče tiroksin. Ova bolest se još zove i Plamerova bolest.

Tireotoksikoza ili Bazedovljeva bolest

Grejvsova bolest i multinodularna guša mogu izazvati naglo i ozbiljno povećanje tiroksina – bolest koja se zove tireotoksikoza ili Bazedovljeva bolest. Simptomi tireotoksikoze obuhvataju povišenu temperaturu, ubrzan puls, konfuznost, agitaciju i izraženu anksioznost. Tireotoksikoza je bolest opasna po život i mora se lečiti od samog početka.


Ispitivanje

Analize krvi mogu otkriti visok nivo tiroksina i TSH. Lekar će takođe ispitati štitnu žlezdu (u bazi prednjeg dela vrata). Mogu se uraditi ultrazvuk i skener štitne žlezde. Takođe postoje analize krvi za otkrivanje specifičnih antitela koja stimulišu štitnu žlezdu.

Lečenje

Mogu se koristiti lekovi za štitnu žlezdu. U nekim slučajevima se ukloni jedan deo tiroidee. Radioaktivni jod može smanjiti aktivnost štitine žlezde. Ovo lečenje se primenjuje samo kod osoba u starijim godinama (posle reproduktivnog perioda). U nekim slučajevima ova terapija može potpuno da uništi funkciju štitne žlezde. Kada se to dogodi, neophodni su supstitutivni hormoni. Nekad je potrebna i hirurška intervencija na očima kod Grejvsove bolesti.

Komplikacije kod dijabetesa

Dijabetes može biti opasna i, čak, smrtonosna bolest. Jedan od razloga je taj što može doći do niza ozbiljnih komplikacija, naročito ako se nivo šećera u krvi ne kotroliše. Hronično visok šećer oštećuje arterije, što može dovesti do oštećenja raznih organa.

Mozak

Oštećene arterije smanjuju dotok krvi u mozak, a posledica može biti moždani udar.

Srce

Osobe obolele od dijabetesa su pod mnogo većim rizikom od ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja, što može dovesti do infarkta.

Bubrezi

Ukoliko se oštete sitni krvni sudovi u bubrezima, bubrezi ne mogu da filtriraju otpadne materije kako bi trebalo i na kraju mogu da otkažu. U tom slučaju je potrebna dijaliza.

Oči

Ako su oštećeni sitni krvni sudovi u mrežnjači, može doći do slepila. To se zove dijabetična retinopatija.

Nervi

Oštećenja krvnih sudova u nogama mogu dovesti do nedovoljnog snabdevanja krvlju u nervima nogu. To se zove dijabetska neuropatija. Mogu se javiti: utrnulost, peckanje ili osećaj pečenja u stopalima i nogama.

Periferna vaskularna bolest

Do ove bolesti dolazi kada su krvni sudovi oštećeni i nedovoljna količina krvi dospeva do nogu. Osobe sa oboljenjem perifernih krvnih sudova imaju znatno veći rizik od infekcija i rana koje ne zaceljuju. Kao posledica se može javiti gangrena. U nekim slučajevima je gangrena toliko izražena, da se mora amputirati deo tela.

Kućna kontrola glukoze

Kućni monitoring glukoze je test koji možete sprovesti kod svoje kuće, kako biste izmerili nivo šećera u krvi. Kućni monitoring ili kontrola omogućavaju promenu doze insulina, kao i prilagođavanje ishrane i vežbi kako biste se uklopili u svakodnevne aktivnosti. Pažljiva kontrola šećera u krvi može da smanji rizik od komplikacija. Kućni monitoring glukoze je važan za osobe sa dijabetesom tipa I, a mogu biti od koristi i osobama sa dijabetesom tipa II.Jedan od načina provere šećera u krvi jeste bockanje prsta iglom, kako biste dobili kap krvi. Igla se nalazi u specijalnom aparatu, koji je izbacuje pod pritiskom, što celu proceduru čini jednostavnom i manje bolnom. Igla izlazi pod pritiskom na gornje dugme i dobijenu kap krvi stavljate na specijalnu traku, koja menja boju. Dobijenu boju upoređujete sa kartom boja i na taj način saznajete koliki vam je nivo krvi. Osim kontrole nivoa glukoze, lekar će verovatno tražiti da proverite hemoglobin A1c. Na ovaj način se saznaje u kojoj meri ste kontrolisali nivo šećera u krvi u prethodnih šest do osam nedelja. Na ovaj način ćete i vi i lekar znati kakve promene da preduzmete u lečenju, da bi bilo što efikasnije.

HIPOGLIKEMIJA

  • Glavobolja
  • Drhtavica i malaksalost
  • Preterano znojenje
  • Glad
  • Anksioznost
  • Nagle promene raspoloženja
Hipoglikemija ili nizak nivo šećera u krvi nastaje kada je nivo šećera u krvi ispod normale. Kada u krv uđe velika količina šećera, proizvodi se više insulina, a ravnoteža šećera i insulina se poremeti. Ćelije mogu apsorbovati previše šećera, s tim što u krvotoku ostaje nizak nivo šećera.Svako može da iskusi hipohlikemiju kada je gladan – čak i ako osoba nema dijabetes. Osobe koje piju i jedu velike količine prostih šećera spadaju u rizičnu grupu za nizak nivo šećera u krvi. Velike količine alkohola na prazan stomak takođe mogu dovesti do hipoglikemije. Isto tako, neki tumori izazivaju hipoglikemiju.

Ipak, do hipoglikemije najčešće dolazi kod osoba koje imaju dijabates, a za njih je i najopasnija. Osobe sa dijabetesom imaju veći rizik od niskog šećera u krvi ako primaju insulin ili lekove protiv hipoglikemije. Dijabetičari ne luče dovoljno insulina. Često im je neophodno da uzimaju lekove ili insulin kako bi održali ravnotežu šećera u krvi. Ako se uzme previše insulina, nivo šećera u krvi može biti suviše nizak i time izazvati simptome hipoglikemije.

Ako se hipoglikemija javi kod nekoga ko ima dijabetes, moguće posledice uključuju komu i smrt. Kada je hipoglikemija opasna po život i posledica uzimanja prevelikih doza insulina , to se zove "insulinski šok".

Ispitivanje i lečenje

Lekar će sigurno moći da dijagnostikuje hipoglikemiju na osnovu simptoma. Analiza krvi će potvrditi dijagnozu. Lečenje može biti sasvim jednostavno, kao što su mali obroci. Dijabetičari često sa sobom nose slatkiše ili neki sok za slučaj da osete hipoglikemiju. Hipoglikemija može biti opasna kod dijabetičara, pa je treba odmah sanirati.

Prevencija

Najbolja prevencija kod hipoglikemije izazvane ishranom ili stresom jeste promena ishrane. Pokušajte da se tako organizujete, da imate šest malih obroka i užina u toku dana i izbegavajte slatku užinu. Ishrana siromašna šećerom i mastima i bogata složenim ugljenim hidratima pomaže u prevenciji hipoglikemije. Pravilnu ishranu kombinujte sa smanjenjem stresa, redovnim vežbanjem i dovoljno sna. Ako imate dijabetes, pridržavajte se saveta lekara, kako biste održali stabilan nivo šećera u krvi.

HIPOPARATIREOIDIZAM

  • Bolovi ili grčevi u mišićima
  • Utrnulost grla, šaka i stopala
  • Suva koža
  • Povraćanje, grčevi i glavobolja kod dece
Hipoparatireoidizam nastaje kada paratiroidne žlezde ne proizvode dovoljno paratiroidnog hormona. To izaziva nizak nivo kalcijuma i visok nivo fosfora u krvi. Hipoparatireoidizam je retka bolest. Hipoparatireoidizam može biti posledica oštećenja nekoliko paratiroidnih žlezda tokom operacije tiroidne žlezde. Takođe se može javiti ukoliko paratiroidne žlezde nedostaju ili su izgubile funkciju, mada je to neuobičajeno.

Hipoparatireoidizam se dijagnostikuje na osnovu niskog nivoa kalcijuma i visokog nivoa fosfora u krvi.

Lečenje obuhvata korigovanje nivoa kalcijuma. Lekar će prepisati kalcijum i vitamin D u suplementima, koji se moraju uzimati doživotno.

HIPOTIREOIDIZAM

  • Umor, malaksalost
  • Suva, gruba koža
  • Šake, lice i stopala se znoje
  • Promukao glas
  • Opstipacija
  • Neznatno povećanje težine sa smanjenim apetitom
  • Nepodnošenje hladnoće i prijatnost na toploti
  • Depresija
  • Uvećana tiroidna žlezda
Nizak nivo tiroidnih hormona vodi do umora i usporenosti, zajedno sa zadržavanjem tečnosti. Ova bolest se zove hipotireoidizam. Hipofiza obično luči tiroidni stimulišući hormon (TSH) za lučenje više tiroidnih hormona. Jod je važan sastojak tiroidnog hormona. Ako nema dovoljno joda, hipofiza šalje TSH da podstakne štitnu žlezdu da luči više tiroidnog hormona. Ali, štitna žlezda ne može da proizvede dovoljno hormona potrebnih za hipofizu. Štitina žlezda će se uvećavati pod uticajem TSH i pretvoriće se u gušavost.Hipotireoidizam je često posledica Hašimotovog tireoiditisa. Kod ove bolesti, antitela koja proizvodi imuni sistem polako uništavaju tiroidnu žlezdu. Ali, hipotireoidizam se ne dovodi uvek u vezu sa gušavošću. To se zove sekundarni hipotireoidizam, kada je nivo TSH toliko nizak da tiroidea nije podstaknuta da proizvodi tiroidne hormone.

Ispitivanje

Analize krvi mogu otkriti nizak nivo tiroidnih hormona i odrediti nivo TSH. Lekar će verovatno pregledati vašu štitnu žlezdu i preporučiti skener, a analize krvi će otkriti specifična antitela koja uništavaju štitnu žlezdu.

Lečenje

Hipotireoidizam se leči odgovarajućim lekovima. Najbolje je da se jedan isti lek uzima duže vreme, kako bi se pokazali rezultati.

Subakutni tiroiditis

Infekcija štitne žlezde, najverovatnije izazvana virusom, dovodi do blage upale štitne žlezde. Tiroidea može biti blago uvećana i osetljiva na dodir. Možete osetiti punoću ili bol pri gutanju. Nivo tiroidnih hormona najčešće nije izmenjen. Lečenje se sastoji iz primanja kortikosteroida, kako bi se ublažila upala i analgetici (lekovi protiv boloba) koji smanjuju bol i neprijatnost.

RAK PANKRESA

  • Mučnina i povraćanje
  • Bol u abdomenu
  • Gubitak kilograma
  • Žutica (javlja se kasnije)
Do sada nisu potvrđeni faktori rizika za rak pankreasa. Jedino se zna da je ova vrsta raka u vezi sa strastvenim pušenjem, masnom ishranom i velikim količinama alkohola. Rak pankreasa se skoro uvek završava smrću, a na četvrtom je mestu po smrtnosti, iza raka pluća, debelog creva i dojki. Češće se javlja kod muškaraca nego kod žena i, kao i mnogi drugi oblici raka, obično se javlja kod osoba starijih od 70 godina. Ukoliko imate jake bolove u abdomenu i slabite bez razloga, obavezno se obratite lekaru.

Ispitivanje

Iako analize krvi mogu pružiti neke informacije, CT skener ili ultrazvuk su neophodni za postavljanje dijagnoze. Dalje analize se mogu vršiti kako bi se proverilo eventualno prisustvo metastaza.

Lečenje

Ukoliko se otkrije na vreme, ovaj maligni tumor se može ukloniti hirurškim putem. Na žalost, rak se najčešće otkrije tek u uznapredovalom stadijumu, tj. kada se već proširio na obližnje i druge organe. Terapija zračenjem i hemoterapija mogu usporiti napredovanje karcinoma, ali ni jedna ni druga nisu dovoljno delotvorne kao kod nekih drugih vrsta raka.

UPALA PANKREASA

  • Jak bol u abdomenu, koji se širi u leđa
  • Mučnina i povraćanje
  • Povišena temperatura
  • Šok (retko se javlja)
Upala pankreasa ili pankreatitis nije uobičajena bolest i pre svega se povezuje sa konzumiranjem alkohola ili blokiranjem žučnog kanala kamenom iz žuči. U svakom slučaju, velike količine alkohola najčešće dovode do ozbiljne upale pankreasa.Zdrav žučni kanal drenira pankreas. Ako je ovaj kanal blokiran, enzimi za varenje počinju da vare ćelije pankreasa, izazivajući ozbiljnu upalu i uništavanje tkiva. Blokiranje žučnog kanala takođe može da izazove žuticu.

Drugi uzroci pankreatita obuhvataju visok nivo masnoća u krvi, visok nivo paratiroidnog hormona, ili čir na dvanaestopalačnom crevu ili želucu koji nagriza i pankreas. Ozbiljan pankreatit može dovesti do šoka i smrti, ako se odmah ne leči. Kod akutnog pankreatitisa, bol u abdomenu traje dan-dva i praćen je mučninom i povraćanjem, povišenom temperaturom i šokom, ako se ne leči. Ponovoljene epizode akutnog pankreatitisa mogu izazvati stvaranje ožiljnog tkiva i pojavu cista na pankreasu, blokiranje žučnog kanala i netoleranciju na glukozu ili dijabetes melitus. Ako je pankreas oštećen ponavljanjem epizoda pankreatitisa, on proizvodi manje hormona za varenje i manje insulina. To se zove hronični pankreatitis.

Ispitivanje

Jak bol u abdomenu obično navede pacijenta da ode u hitnu pomoć. Analize krvi se pre svega odnose na merenje enzima pankreasa – amilazu. Ukoliko je nivo amilaze visok, postoji sumnja na oštećenje pankreasa. Bol u abdomenu koji se širi u leđa, neki znaci rendgena abdomena, kao što su promene u izgledu pankreasa i nadutost creva, uz povećan nivo amilaza, potvrđuju ovu dijagnozu.

Lečenje

Lečenje akutnog pankreatitisa obuhvata hospitalizaciju, lekove protiv bolova, infuziju, antibiotike i uzdržavanje od jela, kako bi se digestivni trakt i pankreas odmorili. Ako patite od hroničnog pankreatitisa, verovatno ćete uzimati enzime pankreasa u vidu tableta i inekcije insulina. Takođe su potrebni i lekovi protiv bolova, a eventualno se može predložiti operacija kako bi se uklonilo oštećeno tkivo. Lečenje od alkoholizma takođe doprinosi sprečavanju pankreatitisa.

Prevencija

Konzumiranje malih količina alkohola – jedno do dva pića na dan – nije se pokazalo štetnim u odnosu na pankreas, ali zato veće količine alkohola mogu biti uzrok pankreatitisa. Lečenje problema sa žučnom kesom takođe može sprečiti začepljenje žučnih kanala i pankreatitis.

PITUITARNI PATULJASTI RAST

  • Neobično spor i nizak rast
Ukoliko hipofiza ne proizvodi dovoljno hormona rasta kod dece, javlja se jedna vrsta patuljastog rasta koja se zove pituitarni patuljasti rast. Patuljasti rast je simptom brojnih poremećaja koji se tiču rasta. Reč "patuljast" se obično odnosi na nizak rast osoba sa ovim poremećajem. Većinu ovih slučajeva izaziva tumor hipofize.Ukoliko se sumnja na pituitarni patuljasti rast, mogu se uraditi analize krvi koje će potvrditi sumnju. Deca obolela od ove bolesti leče se supstitutivnim hormonom rasta.

KARCINOM ŠTITNE ŽLEZDE

  • Čvrst čvor u tiroidnoj žlezdi
  • Promuklost
  • Teškoće pri gutanju
Na štitnoj žlezdi se mogu javiti razne vrste karcinoma. Kao i kod svakog drugog malignog tumora, ćelije ovog raka se mogu proširiti na druge organe i delove tela. Svako ko je bio izložen zračenju zbog uvećanog timusa (grudne žlezde), akni ili drugih oboljenja kože može biti izložen riziku od ove vrste karcinoma.

Ispitivanje i lečenje

Biopsija tankom iglom ili uklanjanje male količine tkiva pomoći će u dijagnostikovanju vrste karcinoma. Hirurško uklanjanje štitne žlezde, praćeno zračenjem ili radioaktivnim jodom, jedno je od uobičajenih načina lečenja raka štitne žlezde. Hormoni u vidu suplemenata potrebni su radi vraćanja nivoa tiroidnih hormona u normalu i radi suzbijanja preostalih ćelija karcinoma. Ukoliko se rak štitne žlezde otkrije i leči u ranom stadijumu, mogućnosti za potpuni oporavak su dobre. Karcinom štitne žlezde je jedan od karcinoma sa najvišom stopom izlečenja.

Adresar

ORDINACIJE

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic