Krv je tečnost neophodna za održanje života, ona snabdeva naše telo kiseonikom i hranljivim sastojcima. Krv do tkiva prenosi hranljive sastojke iz hrane. Krv takođe prenosi lekove, alkohol, nikotin i druge duvanske proizvode koji se apsorbuju u krvi putem pluća. Krv održava telesnu temperaturu i ravnotežu tečnosti i prenosi hormone iz endokrinih žlezda do ostatka tela.Krv se sastoji od crvenih i belih krvnih zrnaca, trombocita (pločica) i plazme. Crvena krvna zrnca, trombociti i većina belih krvnih zrnaca nastaju u kostima, u koštanoj srži.
Crvena krvna zrnca ili eritrociti, sadrže hemoglobin. Hemoglobin je crveni pigment ili boja u okviru krvnih ćelija. Hemoglobin prenosi kiseonik koji se apsorbuje dok se krvne ćelije kreću kroz pluća i telo. Crvena krvna zrnca takođe pomažu da se telo oslobodi ugljen dioksida.
Bela krvna zrnca, ili leukociti, imaju značajnu ulogu u imunom sistemu. Ona štite telo od infekcija i pomažu da se uklone mrtve ćelije, kako bi došlo do obnove tkiva.
Bela krvna zrnca obuhvataju limfocite, monocite, bazofile, eozinofile i neutrofile.
Krv takođe sadrži pločice, ili trombocite. Oni igraju značajnu ulogu u zgrušavanju krvi, čime se usporava krvarenje. Plazma, tečni deo krvi koji ne sadrži ćelije i trombocite, sadrži hranljive sastojke, proteine, masti i soli. I trombociti i plazma sadrže sastojke koji se zovu faktori zgrušavanja, a koji su zaduženi za zaustavljanje krvarenja. Zgrušavanje počinje na mestu na kome se trombociti skupljaju zbog povrede krvnih sudova. Posle prirodne lančane reakcije, proizvodi se supstanca koja se zove fibrin. Problemi sa faktorima zagrušavanja izazivaju bolesti krvi, kao što je hemofilija. Serum je bistra tečnost koja ostaje pošto se krv zgruša. On se odvaja od krvi tokom procesa zgrušavanja. Serum nema ćelije, pločice ili faktore zgrušavanja.

Krvne grupe. Krv može biti A, B, AB ili 0 grupe. Takođe može biti Rh pozitivna ili Rh negativna. Krvna grupa se nasleđuje. Neki klasifikacioni sistemi se baziraju na prisustvu ili A ili B antitela u serumu krvi i A ili B antigena na površini crvenih krvnih zrnaca. Antigeni su suspstance slične proteinima koje se prirodno nalaze u telu ili spolja ulaze u telo (kao što su infekcije virusom ili bakterijom). Telo često stvara antitela kako bi uništilo strane antigene. Tako se telo brani od infekcija. Ali, kada antitela deluju protiv antigena samog tela, to izaziva takozvanu autoimunu reakciju. Autoimune bolesti mogu biti veoma ozbiljne. Osobe sa A krvnom grupom imaju A antigen na površini svojih crvenih krvnih zrnaca i B antitelo u serumu. Osobe sa B krvnom grupom imaju B antigen na površini crvenih krvnih zrnaca i A antitela u serumu.

Osobe sa AB krvnom grupom imaju oba antigena na površini crvenih krvnih zrnaca, ali nemaju antitela u serumu. Ove osobe mogu primiti krv od ma koje krvne grupe – zato što njihova krv ne sadrži antitela sa A ili B antigenima.

Osobe sa 0 krvnom grupom nemaju ni A ni B antigen na crvenim krvnim zrncima, a imaju oba antitela u serumu. Zato mogu da prime samo 0 krvnu grupu – jer njihova krv sadrži oba antitela i napašće bilo koju krvnu ćeliju koja ima A ili B antigen.
Osobe sa Rh pozitivnom krvi imaju Rh faktor antigen na crvenim krvnim zrncima. Osobe sa Rh negativnom krvi ga nemaju. Ova razlika među dvema grupama može da izazove probleme ukoliko je Rh negativna žena trudna sa Rh pozitivnom bebom. Ovakva situacija se zove inkompatibilnost Rh faktora.

Davanje krvi je značajno jer krv može da spase tuđe živote. Davanje je jednostavno i bezbedno. Kada dajete krv, verovatno ćete morati da popunite upitnik ili odgovorite na neka pitanja, a izvadiće vam se mali uzorak krvi kako bi se proverio nivo hemoglobina. Takođe će vam, najverovatnije, izmeriti temperaturu i pritisak i opipati puls. Odjednom se može dati oko pola litre krvi, otprilike na svaka dva meseca.
Podrazumeva se da samo zdrava osoba može da bude davalac krvi. Ne možete biti davalac ukoliko imate hepatitis, neku srčanu bolest, kancer, astmu, oboljenje krvi, epilepsiju ili SIDA-u ili spadate u rizičnu grupu za infekciju HIV-om. Postoje i druge bolesti zbog kojih ne možete biti davalac, a to su: anemija, malarija, izloženost malariji ili hepatitisu, trudnoća, ozbiljna operacija, visok krvni pritisak i nizak krvni pritisak sa simptomima.

Transfuzija krvi. Transfuzija krvi se može dati kako bi nadoknadila gubitak krvi, na primer u saobraćajnoj nesreći ili za vreme operacije. Transfuzija se takođe može dati ako neki oblik anemije izaziva nedostatak hemoglobina u krvi. Transfuzija može da obuhvata sve sastojke krvi, ali i pojedine sastojke, kao što su crvena krvna zrnca ili pločice. Ponekad, krv se od budućeg pacijenta može uzeti unapred, ukoliko predstoji operacija. Ovo je najbezbednija transfuzija, jer eliminiše rizik od alergijske reakcije ili infekcije. Možete početi sa doniranjem krvi nekoliko nedelja pre planirane operacije. Vaša krv će se čuvati do operacije.

ANEMIJA

  • Vrtoglavica
  • Glavobolja
  • Bol u grudima
  • Bledilo
  • Malaksalost, umor i gubitak daha pri naporu.
Do anemije može doći kada padne nivo hemoglobina. Hemoglobin prenosi kiseonik do telesnih tkiva, tako da nizak hemoglobin može biti uzročnik gore navedenih simptoma. Ako ste umorni, možete posumnjati na anemiju i pitati se da li treba da uzimate gvožđe u vidu suplemenata. Ali, umor je samo jedan od simptoma anemije i nisu sve vrste anemije izazvane nedostatkom gvožđa u krvi.

Anemija kod hroničnih bolesti

Anemija se često javlja kod osoba sa hroničnim bolestima, verovatno zato što telo ne proizvodi dovoljno crvenih zrnaca kada postoji bolest. Oboljenje bubrega je čest uzrok anemije. Reumatoidni artritis i hronične infekcije, kao što su: tuberkuloza, hepatitis ili SIDA uobičajene su bolesti kod kojih se javlja anemija. Lečenje osnovne bolesti može poboljšati anemiju.

Hemolitička anemija

Do ove anemije dolazi kada se krvne ćelije brže uništavaju nego što se zamenjuju novim. U tom slučaju može doći do nedostatka ćelija sa kiseonikom – i do simptoma anemije. Postoji niz uzroka hemolitičke anemije. Rad veštačkih srčanih zalizaka, na primer, može uništiti crvena krvna zrnca kada krv protiče kroz zaliske. Razni otrovi takođe mogu oštetiti crvena krvna zrnca. Antitela u neodgovarajućoj transfuziji krvi mogu uništiti crvena krvna zrnca.Hemolitičke anemije mogu biti uzrokovane lekovima, i mogu se zaustaviti čim se otkrije i ukloni uzrok. Nekim osobama sa hemolitičkom anemijom mora da se ukloni slezina, kako bi se bolest ublažila.

Anemija izazvana nedostatkom gvožđa

Ova vrsta anemije može nastati kao posledica nedovoljnog unosa gvožđa ili slabe apsorpcije gvožđa iz krvi. Gubitak krvi, kao kod kancera debelog creva, ili čira na želucu, takođe može dovesti do ove vrste anemije. Čak i obilna menstrualna krvarenja kod žena mogu imati za posledicu ovu anemiju. Anemija izazvana nedostatkom gvožđa može se korigovati boljom ishranom, tabletama i injekcijama gvožđa. Uzrok nenormalnog gubitka krvi mora se identifikovati i lečiti kako bi sprečio dalje probleme.

Anemija kao posledica avitaminoze

Ova anemija se javlja kod osoba koje nemaju dovoljno vitamina B12 ili folne kiseline. Ovi vitamini pomažu telu da stvara crvena krvna zrnca i hemoglobin. Čest razlog ove anemije je loša ishrana kod alkoholičara.Perniciozna anemija nastaje kada digestivni trakt osobe ne može da apsorbuje vitamin B12 iz hrane. Ona se najčešće javlja kod osoba preko 50 godina i kod vegetarijanaca koji uopšte ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla.
Nedostatak vitamina se može korigovati vitaminima u vidu tableta i injekcija.

Ispitivanje

Pošto se anemija dijagnostikuje, njen uzrok se traži analizom krvi. Veoma je važno da se tačno utvrdi vrsta anemije pre nego što se počne sa lečenjem. Na primer, lečenje suplementima jedne vrste anemije može sakriti štetu nanetu drugom vrstom anemije. Broj, veličina i oblik krvnih zrnaca, kao i porodična istorija anemije pomoći će lekaru da otkrije pravi uzrok loše krvne slike. Tek tada se može započeti lečenje.

Prevencija

Jedine vrste anemije koje se mogu sprečiti su: anemija na bazi nedostatka gvožđa i anemija koju izazivaju nedovoljne količine gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline. Vodite računa da vaša ishrana sadrži odgovarajuće količine gvožđa i B vitamina. Ima ih u mesu, mlečnim proizvodima i tamnozelenom lisnatom povrću.

Da li da uzimam suplemente vitamina i gvožđa?

Ako se hranite uravnoteženo, sa svežim voćem, povrćem, posnim mesom, mlekom, integralnim žitaricama i mahunarkama, verovatno vam suplementi neće biti potrebni. Osobe koje često konzumiraju brzu hranu verovatno imaju potrebu za uzimanjem suplemenata. Zdrava ishrana je u svakom slučaju najbolje rešenje.Preterane doze gvožđa u organizmu mogu dovesti do toksičnih nivoa gvožđa u jetri, zajedno sa želudačnim problemima i konstipacijom. Suplemente gvožđa treba uzimati samo ako ne unosite dovoljno gvožđa kroz ishranu. Ako razmišljate o tome da počnete da koristite suplemente, prvo se posavetujte sa lekarom.



BOLESTI KRVI

  • Krvarenje iz nosa ili desni
  • Modrice
  • Krvarenje iz posekotina i oderotina koje se teško zaustavlja
  • Crvene tačkice ispod kože koje liče na osip
Kada je koža oštećena, krvni sudovi se skupljaju i time smanjuju gubitak krvi. Tada se pločice stvaraju na povređenom mestu i dolazi do zgrušavanja, tj. stvaranja ugruška. Faktori zgrušavanja, zatim komponenta koja se zove fibrinogen i ćelije uključene u čin zgrušavanja zajedno sa pločicama stvaraju ugrušak. Bela krvna zrnca takođe učestvuju u borbi protiv stranih tela ili bakterija.Do poremećaja zgrušavanja dolazi zbog niskog nivoa pločica, njihovog lošeg funkcionisanja i niskog nivoa faktora zgrušavanja ili fibrinogena. Do ovih problema može doći iz mnogo razloga, uključujući nasledne bolesti, infekcije, lekove, toksine i avitaminoze. Ovo su razne vrste poremećaja zgrušavanja: DIK (diseminovana intravaskularna koagulacija). DIK se može javiti kao posledica postoperativne traume, veće povrede ili infekcije. U subakutnoj DIC, krv može da se zgruša veoma lako, izazivajući u nekim slučajevima trombove koji začepe arterije i vene. Kod akutne DIK, faktori zgrušavanja zakazuju i krv ne može da stvara ugruške. Rane i posekotine počinju ponovo da krvare, nekad obilno.

DIK može biti opasna po život, a transfuzije kompletne krvi ili njenih sastojaka mogu se primeniti kako bi se zaustavilo dalje krvarenje. U svakom slučaju se mora lečiti uzrok ovog poremećaja. U nekim slučajevima se primenjuju antikoagulansi.

Nedostatak faktora zgrušavanja

Ovo su nasledne bolesti. Obuhvataju nedostatak faktora VIII (hemofilija A), fon Vilebrandovu bolest, nedostatak faktora IX (hemofilija B) i nedostatak faktora XII. Nivoi faktora zgrušavanja opadaju zato što telo osobe ne proizvodi ove faktore ili proizvodi samo male količine. Modrice koje lako nastaju, krvarenje u zglobovima, krvarenje iz nosa i krv u mokraći ili stolici najčešći su simptomi nedostatka ovih faktora.Transfuzija nedostajućeg faktora presudna je kada počne krvarenje, a postoje i lekovi koji se primenjuju kod faktora VIII.
Trombocitopenija nastaje kada broj pločica padne na veoma nizak nivo. Modrice ili male crvene tačke koje liče na osip mogu biti znaci trombocitopenije. Virusne infekcije, terapija zračenjem, veliki broj lekova, kao i neki oblici artritisa i autoimunih bolesti mogu izazvati trombocitopeniju. Lečenje obuhvata lečenje uzroka kao što je virusna infekcija. Kod nekih slučajeva se ne zna uzrok.
Ozbiljna avitaminoza može izazvati probleme sa krvarenjem. Do krvarenja desni i problema sa modricama dolazi kod ozbiljnog nedostatka vitamina C koji se zove skorbut. Nedostatak vitamina C može dovesti do oštećenja i slabosti zidova krvnih sudova, što zauzvrat dovodi do krvarenja.
Nedostatak vitamina K može dovesti do problema sa zgrušavanjem zato što je ovaj vitamin potreban za proizvonju mnogih faktora zgrušavanja. S obzirom da se faktori zgrušavanja proizvode u jetri, oštećenje ovog organa može rezulatirati krvarenjem. Ako je oštećena alkoholom, jetra može uticati na apsorpciju vitamina K u crevima. Ukoliko dođe do tog problema, vitamin K se može injekciono dati za stimulisanje zgrušavanja.

Ispitivanje

Uzrok krvarenja se obično može naći na osnovu analize krvi, kad se proveravaju krvna zrnca, pločice i faktori zgrušavanja.

Prevencija

Krvarenje izazvano skorbutom može se sprečiti ako unosite dovoljno vitamina C. Takođe možete sprečiti probleme s faktorima zrgušavanja tako što ćete uključiti i vitamin K u ishranu. U slučaju jetre oštećene alkoholom, svakako treba smanjiti unos alkohola.

OBOLJENJA KOŠTANE SRŽI,

  • Lako krvarenje
  • Malaksalost
  • Infekcije
  • Bolovi u kostima
Koštana srž u kostima proizvodi sva crvena krvna zrnca, trombocite i većinu belih krvnih zrnaca. Ova zrnca su neophodna za prenošenje kiseonika i hranljivih sastojaka, za zaustavljanje krvarenja tako što se stvaraju ugrušci i za borbu protiv infekcija. Ako je koštana srž obolela, ona ne proizvodi dovoljno ovih zrnaca ili ne proizvodi zdrava zrnca. Lečenje zavisi od uzroka oboljenja koštane srži.

Agranulocitoza

Do ove bolesti dolazi kada koštana srž ne proizvodi granulocite, vrstu belih krvnih zrnaca. Lekovi, infekcije ili rak koštane srži (leukemija) mogu izazvati ovo oboljenje. Agranulocitoza takođe može dovesti do infekcija zbog smanjenog broja belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcije.

Aplastična anemija

Aplastična anemija se javlja kada koštana srž potpuno zaustavi proizvodnju svih krvnih zrnaca i trombocita. Infekcije, lako krvarenje i malaksalost mogu biti prvi simptomi. Lekovi, toksini i infekcije mogu izazvati ovo ozbiljno oboljenje, ali, u mnogim slučajevima se ne zna uzrok.

Multipli mijelom

Ovo je rak jedne vrste belih krvnih zrnaca koji se zovu plazmociti, a proizvodi ih koštana srž. Plazmociti uobičajeno proizvode antitela – proteine koje telo stvara kako bi uništilo bakterije, viruse i druge agresivne agense. Kod osobe sa ovim oboljenjem, normalni plazmociti postaju ćelije raka. Na ovaj način se koštana srž potisne i ona ne može da proizvodi crvena i bela krvna zrnca, kao ni pločice. Umesto toga, proizvodi se preterana količina proteina antitela. Ovaj višak proteina antitela može se izmeriti u krvi, a nekad i u mokraći. Ovi rezultati pomažu lekaru da postavi dijagnozu bolesti. Rani simptomi multiplog mijeloma obuhvataju bolove u kostima, infekcije ili lako dobijanje modrica.

Policitemija

Policitemija nastaje kada se proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca. To može biti posledica poremećaja koji se zove Policitemija vera, koji podstiče koštanu srž da proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca. Policitemija se može javiti kao posledica oboljenja srca ili pluća ili pušenja. Oboljenje srca ili pluća stvara nizak nivo kiseonika u krvi, čime se koštana srž podstiče na preteranu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Krv postaje veoma gusta, a osoba u licu dobija crvenilo. Obolela osoba se može osećati malaksalo ili može imati vrtoglavicu, tupu glavobolju i može biti izložena riziku od krvarenja i tromba. Policitemija takođe stvara jak svrab kože, naročito ako je deo tela topao ili vreo, kao posle vrele kupke.

Ispitivanje

Ispitivanja se mogu vršiti na uzorku krvi ili na uzorku koštane srži izvađene direktno iz kosti. Uzorci koštane srži mogu otkriti probleme koji se ne javljaju u analizama krvi ili mokraće. Oni takođe mogu biti od pomoći vašem doktoru.

MODRICE

  • Plave, ljubičaste ili braon mrlje na koži
Do nastajanja modrica dolazi kada krvni sudovi popucaju i krv odlazi u okolno tkivo ispod površine kože. Ovo se obično dogodi kada je neko mesto povređeno udarcem. Modrica na oku je jedan od primera ovakvih povreda.Modrice najčešće nisu opasne. Većina malih modrica nestaje spontano u periodu od 7 do 10 dana. Kod ozbiljnijih modrica, led se može staviti u prvih 24 do 48 sati, kako bi se smanjilo oticanje. Led pomaže kod usporavanja krvarenja i smanjenja modrica.

Ako primećujete da u poslednje vreme lakše dobijate modrice nego pre, obratite se vašem doktoru za savet, jer se može raditi o nekom oboljenju krvi. Druga ozbiljna povreda je modrica na dubokom mišiću. Do ovoga može doći posle povrede gnječenjem, kao kod povrede butine ili nožnog članka. Ove duboke modrice mogu dovesti do tromba, pa je neophodno da odmah odete kod lekara.

LEUKEMIJA

  • Lako dobijanje modrica
  • Umor
  • Gubitak na težini
  • Malaksalost
  • Uvećani limfni čvorovi (ponekad)
  • Infekcije
Leukemija nastaje kad bela krvna zrnca, kako granulociti tako i limfociti, postanu kancerozni (maligni). Kancerozna krvna zrnca mogu se brzo širiti krvotokom do mnogih delova tela, napadajući i uništavajući organe i tkiva. Neke vrste leukemije su agresivnije i ozbiljnije od drugih. Ishod zavisi i od starosti osobe.

Akutna limfocitna leukemija

Do ove vrste leukemije dolazi kada limfociti postanu kancerozni. Kancerozne ćelije se mogu naći i u koštanoj srži i u limfnim čvorovima. Akutna limfocitna leukemija je najčešći oblik leukemije kod dece. Bol u kostima, lako izbijanje modrica i groznica su uobičajeni simptomi. Uzorci koštane srži će otkriti velike količine kanceroznih ćelija. Hemoterapija dovodi do izlečenja kod 7 od 10 odraslih osoba i 9 od 10 dece.

Akutna mijeloična leukemija

Ova vrsta leukemije posledica je raka granulocita. Iako ova leukemija može biti smrtonosna u kratkom vremenskom periodu, hemoterapija može dovesti do remisije u oko 50 % pacijenata. Smrt može nastupiti posle nedelju-dve od pojave simptoma, ukoliko se bolest ne leči ili ne odgovara na terapiju. Rani simptomi akutne mijeloične leukemije obuhvataju: modrice, osip i infekcije u ustima i grlu.Hemoterapija se primenjuje u pokušaju da se ćelije raka zaustave od širenja na organe i tkiva. Transfuzija i presađivanje koštane srži primenjuju se kako bi se maligne ćelije zamenile zdravim.

Hronična limfocitna leukemija

Ovaj oblik leukemije odlikuju: umor, otečeni limfni čvorovi, infekcije i gubitak na težini. Obično se javlja kod starijih ljudi i sporo napreduje. Nekim osobama nije potrebno lečenje. Druge će se možda opredeliti za hemoterapiju ili kortikosteroide. Uklanjanje slezine može smanjiti komplikacije i može zaustaviti ili usporiti bolest.

Hronična mijeloična leukemija

Ova vrsta leukemije je agresivnija od hronične limfocitne leukemije zato što se maligne ćelije brzo razmnožavaju. Obično je potrebna hemoterapija, a presađivanje koštane srži može pružiti najbolje rezultate u lečenju.

LIMFOM

  • Hroničan kašalj
  • Povišena temperatura
  • Umor
  • Noćno znojenje
  • Gubitak na težini
  • Bezbolno oticanje limfnih čvorova na vratu, u pazuhu i u preponama.
Limfom je rak limfnih čvorova. Mnoge vrste limfoma se mogu lečiti, ali je najvažnije da se bolest što pre otkrije i počne sa lečenjem.Iako se limfom može naći ma gde u telu, oticanje limfnih čvorova vrata često je prvi znak. S obzirom da srednji deo grudi, koji se zove mediastinum, ima mnogo limfnih čvorova, to je i uobičajeno mesto oticanja. Simptoma može biti malo, sve dok se tumor ne uveća. Tada pritisak na bronhije može dovesti do hroničnog kašlja. Gubitak težine, noćno znojenje i umor mogu biti prvi znaci limfoma.

Hodžkinov limfom

Ova vrsta limfoma često počinje u grudima sa hroničnim kašljem ili bolom. Limfni čvorovi u osnovi vrata ili u pazuhu mogu biti otečeni. Povišena temperatura, gubitak težine, noćno znojenje i umor takođe su simptomi ove bolesti. Najveći broj obolelih ima između 20 i 40 godina, ali se bolest može javiti i ranije i/ili kasnije u životu. Prognoze za izlečenje su dobre: preko 90% za osobe kod kojih je bolest otkrivena u ranom stadijumu i preko 50% za one kod kojih je bolest kasnije otkrivena.

Ne-Hodžkinov limfom

Ova vrsta limfoma se često manifestuje uvećanim limfnim čvorovima na vratu, ispod pazuha i u preponama. Može izazvati simptome neobjašnjivog znojenja, groznice, umora, gubitka apetita i gubitka težine. Ne-Hodžkinov limfom se najčešće javlja kod osoba preko 40 godina. Stopa izlečenja je niža nego kod Hodžkinovog limfoma, ali zavisi od specifične vrste.

Ispitivanje i lečenje

Ne paničite ako naiđete na jedan uvećan limfni čvor. Većina čvorova se uvećava zbog obližnje infekcije. Na primer, nazeb i gušobolja često dovode do uvećanja limfnih čvorova vrata. Kada infekcija prođe, čvorovi se povuku na normalnu veličinu za nekoliko nedelja.Ukoliko primetite limfni čvor koji brzo raste, a ne nalazi se blizu mesta infekcije, obratite se lekaru. Ako se sumnja na tumor, radi se biopsija ili uklanjanje jednog od uvećanih limfnih čvorova. Biopsija će pokazati da li je reč o limfomu i odrediće specifičan tip limfoma. Analize krvi i rentgen grudi takođe može biti potreban. Ako se dijagnostifikuje rak, biće potrebne druge analize kako bi se odredilo najbolje lečenje.

Hemoterapija uništava maligne ćelije, ali takođe napada i zdravo tkivo. Terapija zračenjem može se primenjivati kako bi se selektivno uništile maligne ćelije. I hemoterapija i zračenje se mogu primenjivati u lečenju limfoma. Operativni zahvati se ne primenjuju u lečenju obolelih. Nekada se primenjuju kako bi se ispitao abdomen i odredila ozbiljnost bolesti ili smanjila veličina tumora kada limfom obuhvata i stomak. Presađivanje koštane srži se može koristiti u veoma ozbiljnim slučajevima, kada se limfom proširio po celom telu.

Adresar

ORDINACIJE

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic