Mozak i kičmena moždina čine centralni nervni sistem tela. Nervi koji polaze od kičmene moždine i idu kroz telo čine periferni nervni sistem. Zajedno, centralni i periferni nervni sistem predstavljaju vezu tela i mozga.


Mozak je složen organ sa brojnim segmentima koji sarađuju sa ostakom tela kako bi vam omogućili da vidite, čujete, osećate, dišete i funkcionišete. Mozak vam takođe daje određenu ličnost i čini da budete to što jeste.

Veliki mozak je najveći deo mozga. Njega čine moždane hemisfere, koje se popularno zovu leva i desna hemisfera. Leva polovina mozga - leva hemisfera, kontroliše desnu stranu tela, dok desna hemisfera kontroliše levu stranu tela. Ove dve hemisfere su povezane kaloznim telom. Kalozno telo omogućava ovim dvema hemisferama da komuniciraju jedna s drugom.

Svaka moždana hemisfera je podeljena na četiri režnja: frontalni režanj ima funkcije koje utiču na ličnost i emocije, parietalni režanj je zadužen za čulo dodira, temporalni režanj za čulo sluha, dok je okcipitalni režanj povezan sa vidom.

Značajan deo frontalnog režnja je motorna kora. Ona kontroliše pokrete. Deo koji kontroliše govor nalazi se pored motorne kore. On se nalazi u levoj hemisferi kod dešnjaka i u desnoj hemisferi kod levorukih osoba.

Moždane hemisfere imaju spoljni omotač koji se zove moždana kora. Moždana kora ima funkciju da kontroliše koordinaciju složenih nervnih aktivnosti, kao što su instinkti i percepcija. Moždane hemisfere su moždanim stablom povezane sa kičmenom moždinom. Produžena moždina se nalazi na kraju moždanog stabla. Ona kontroliše vitalne funkcije kao što su disanje i protok krvi.

Mali mozak se nalazi ispod velikog. To je deo mozga koji pomaže mišićima da rade i pomaže u održavanju ravnoteže.

Hipotalamus je žlezda u centralnom delu mozga. On je odgovoran za regulisanje temperature tela, glad, žeđ i seksualno ponašanje, kao i za kontrolu žlezde hipofize. Hipofiza je «glavna žlezda» endokrinog sistema zato što hormoni koje ona proizvodi kontrolišu aktivnost drugih žlezda.

Kranijalni ili nervi lobanje su direktno povezani sa mozgom i uglavnom se protežu ka glavi i vratu. Kranijalni nervi obuhvataju nerve odgovorne za vid, sluh, ukus, miris, dodir i pokrete predela glave i vrata.

Spinalni ili kičmeni nervi se pružaju u sve delove tela primarno ispod nivoa vrata. Oni su odgovorni za kretanje, kao i za čulo dodira.

Autonomni nervi kontrolišu one radnje koje se dešavaju «automatski», ili bar bez svesne misli, kao što su: protok krvi, rad srca, varenje i disanje.
Mozak seciran i neseciranNervi su sastavljeni od nervnih ćelija (neurona). Mozak i nervni sistem kao i ostatak tela komuniciraju putem poruka koje se prenose sa neurona na neuron.

Neuroni se sastoje od glavne ćelije sa vlaknima koja se pružaju iz nje. Ova vlakna obuhvataju aksone, koji obično prenose poruke iz glavne ćelije, i dendrite, koji obično prenose poruke do glavne ćelije.

Neuroni prenose poruke putem specijalnih impulsa nalik električnim. Impuls nastaje kada hemijske supstance, koje se zovu neurotransmiteri, uđu u neurone. Kada se impuls stvori, on putuje od neurona do neurona kroz veze koje se zovu sinapse. Na ovaj način vaše telo šalje poruke mozgu kako biste bili svesni šta se dešava oko vas. Na ovaj način mozak šalje instrukcije telu kako biste mogli da reagujete na vaše okruženje.

Od svih tkiva u telu, mozak i kičmena moždina imaju najbolju zaštitu. Lobanja predstavlja čvrst koštani štit oko mozga. Kosti kičme štite nerve u kičmenoj moždini. U ovim koštanim štitnicima, mozak i kičmena moždina su dalje zaštićeni sa tri sloja ovojnica, koje se zovu meninge ili moždanice. Ova tri sloja meningi se zovu: pia mater (mekana moždanica), arahnoidea (mrežasta moždanica) i dura mater (tvrda moždanica). Cerebrospinalna tečnost, ili kičmena tečnost, teče između mekane i mrežaste moždanice. Kičmena tečnost pomaže da se zaštite nervi u mozgu i kičmenoj moždini.

AMIOTROFIČNA LATERALNA SKLEROZA (LU GERIGOVA BOLEST)

  • Slabost
  • Teškoće sa kretanjem
  • Teškoće sa gutanjem
Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), koja se takođe zove i Lu Gerigova bolest po slavnom igraču bezbola koji je od nje umro, polako uništava nervne ćelije koje pokreću mišiće. Na ovaj način mozak ne može da komunicira sa mišićima. Kada nerv koji podstiče mišić i njime upravlja, odumre, mišić postaje slabiji i manji, a zatim atrofira, to jest izgubi funkciju. I dok sve veći broj nervnih ćelija odumire, istovremeno se gubi sve više mišićne snage, a sve veći broj funkcija, kao što su: hodanje, stajanje, sedenje, gutanje i disanje bivaju oštećene. Uzrok ALS-a još uvek nije poznat. Obično oboljevaju starije osobe. ALS je nelečiva bolest, a izgleda da ne postoji nikakva preventiva. Lečenje je usmereno na olakšavanje simptoma i poboljšanje opšteg stanja osobe.

AFAZIJA

  • Iznenadan gubitak moći govora, pisanja ili razumevanja značenja reči
Oštećenje centara za govor u mozgu može da izazove gubitak moći govora, pisanja ili razumevanja značenja reči. To se zove afazija. Moždani udar, krvarenje u mozgu ili ozbiljna povreda glave mogu da oštete delove koji kontrolišu razumevanje pisane reči ili govora. Nekada osoba sa afazijom može da shvati ono što se govori, ali ne može da kaže ili napiše ono što misli. U drugim slučajevima, osoba ne može da piše, ali može da govori. Ili, može da ima probleme sa pronalaženjem pravih reči. Takva osoba može samo da izgovara i razume jednostavne reči. Osoba koja sasvim ili skoro sasvim ne može da govori, razume ili piše ima globalnu afaziju.

Ispitivanje i lečenje

Razlog za nastanak afazije se mora jasno utvrditi. Ako imate afaziju, vaš doktor će vas verovatno pregledati, uraditi neke osnovne analize krvi i CT skener glave, kako bi pronašao uzrok afazije i stepen oštećenja mozga. Kod ovoga oboljenja, rad terapeuta za govor ili sluh svakako može biti neophodan. Posle moždanog udara ili povrede glave ipak se može očekivati poboljšanje.

BELOVA PARALIZA

  • Opuštenost usta ili očnog kapka
  • Nesposobnost da se pomeri jedna strana lica
Belova paraliza je bolest kod koje se javlja upala nerva lica, koji zbog toga gubi svoje normalno funkcionisanje. To može izazvati slabost jedne strane lica, koja gubi sposobnost da se pokreće (paraliza), što dalje dovodi do nesposobnosti da se smeje, zviždi, pogne glava i zatvara oko sa te strane. Ova bolest obično nastaje brzo, u roku od nekoliko sati, a može se javiti i posle jutarnjeg buđenja. Neke osobe kažu da su imale bol ili trnjenje u jednoj strani lica na dan ili dva pre paralize.Uzrok Belove paralize nije poznat. Bolest se može dovesti u vezu sa virusom koji nadraži nerv i izazove njegovo oticanje. To može dovesti do prignječenja nerva dok prolazi kroz otvor u kostima lica. Što se pokretanje mišića pre povrati, a to je obično za nekoliko nedelja, to je verovatnije da paraliza neće imati trajnih posledica. Ukoliko paraliza traje mesecima, moguće je trajno oštećenje.

Ispitivanje

Nekoliko drugih bolesti liče na Belovu paralizu, tako da ove simptome treba da proveri vaš doktor. Savetuje se ispitivanje provodljivosti nerva , da bi se našao uzrok problema.

Lečenje

Ako slabost lica nema druge uzroke, «lečenje» će verovatno podrazumevati jedan period mirovanja. Ako se slabost nastavi, može se primeniti električna stimulacija mišića kako bi se sprečila njegova atrofija i skratio period oporavka. Kortikosteroidi se preporučuju u nekim slučajevima. Drugo lečenje ne postoji.

MOŽDANO KRVARENJE

  • Konfuzija
  • Glavobolja
  • Teškoće sa govorom, vidom, sluhom ili kretanjem
  • Umor
  • Mučnina i povraćanje
Krvarenje (hemoragija) u mozgu ili oko njega može da izazove ozbiljne povrede. Ovu vrstu krvarenja može izazvati slabost zida krvnog suda – zvano vrećasta aneurizma – koji prsne, ili povreda glave, ili nelečen visok krvni pritisak i ateroskleroza . Krvarenje u mozgu ili u prostoru oko mozga ili kičmene moždine može da vrši pritisak na moždano tkivo. Ovaj pritisak može da spreči normalnu cirkulaciju krvi u moždanom tkivu i ono tada izumire zbog nedostatka kiseonika. Osobe sa visokim krvnim pritiskom ili aterosklerozom, ili osobe koje uzimaju lekove za razređivanje krvi, imaju veći rizik od hemoragije. Krvarenje u mozgu ili oko njega može se dogoditi kao posledica moždanog udara, povrede glave ili pucanja aneurizme. Krvarenje se može dogoditi u četiri različita dela mozga.

Epiduralna hemoragija

Ova vrsta krvarenja obično je posledica povrede glave. Krv polako ističe iz oštećenog krvnog suda u prostor između tvrde moždanice i lobanje (epiduralni prostor). Ovakva vrsta krvarenja dovodi do pojave glavobolje, konfuzije, ošamućenosti, mučnine i povraćanja. Kao i ostale spomenute vrste krvarenja, prolongirano, sporo krvarenje može dovesti do kome i smrti.

Intracerebralna hemoragija

Ovo krvarenje se još zove i hemoragijski moždani udar ili moždani udar kao posledica krvarenja, a do njega dolazi kada krvni sudovi u moždanim tkivima prsnu ili procure, zbog čega se ošteti tkivo i izazove pritisak na okolna tkiva. Osobe sa ovom vrstom krvarenja su obično sredovečne ili starije i pate od nelečenog visokog krvnog pritiska ili ateroskleroze. Simptomi obuhvataju iznenadnu slabost i konfuziju ili gubitak svesti. Osoba može imati smetnje sa govorom, vidom ili sluhom, ili pokretanjem ruke, noge ili polovine tela.

Subarahnoidalna hemoragija

Do ovog krvarenja dolazi kada aneurizma prsne u subarahnoidalnom prostoru, koji se nalazi između meke moždanice i mrežaste ovojnice koja prekriva mozak. Simptomi subarahnoidalne hemoragije uključuju jaku glavobolju, ošamućenost, ukočen vrat, umor, mučninu i povraćanje. Drugi simptom je nepodnošenje svetla.

Subduralna hemoragija

Kada se izlivena krv nakupi između tvrde moždanice i arahnoidalne ovojnice (subduralni prostor), nastaje subduralni hematom (otečeno mesto u kome se nalazi krv). Subduralnu hemoragiju skoro uvek izazove povreda glave. U nekim slučajevima, simptomi se jave tek nekoliko nedelja posle povrede glave. Simptomi obuhvataju progresivnu ošamućenost, konfuziju, glavobolju, slabost ili obamrlost. Neke osobe izgube svest i mogu čak da padnu u komu . Oporavak će biti brži i kompletniji ako se hematom izdrenira hirurškim putem.

Ispitivanje

CT skener je dijagnostička metoda koja se koristi u postavljanju dijagnoze. Ponovljeni skeneri će pokazati da li je krvarenje zaustavljeno. Lečenje će se razlikovati u zavisnosti od toga da li je krvarenje zaustavljeno ili ne. Rentgen lobanje, a verovatno i punkcija kičme takođe mogu da pomognu u pronalaženju uzroka krvarenja kod osobe koja je imala povredu glave.

Lečenje

Moždano krvarenje se obično leči lekovima za snižavanje krvnog pritiska i lekovima za smanjenje otoka i sprečavanje daljeg oštećenja mozga. Ukoliko je krvarenje ozbiljno, potrebno je preduzeti mere za reanimaciju.Subduralna i epiduralna hemoragija se obično leče hirurškim dreniranjem krvi. Nekad se takođe leči i arterija iz koje se izliva krv. Subarahnoidalna hemoragija obično je posledica pucanja aneurizme koja zahteva hirurški zahvat. Opšte zdravlje osobe mora biti dovoljno stabilno kako bi se pristupilo hirurškom zahvatu. Ovakvo lečenje zahteva boravak u bolnici.

Preventiva

Preventiva krvarenja u mozgu podrazumeva kontrolu visokog krvnog pritiska, preventivu ateroskleroze i nošenje sigurnosnih pojaseva u kolima i kaciga na motoru ili biciklu. Ako se bilo koji od gore pomenutih simptoma pojavi posle pada ili nesreće, lekar treba odmah da vas pregleda. Na ovaj način bi trebalo da se spreči dalje oštećenje i moguća trajna onesposobljenost.

MOŽDANI APSCES

  • Glavobolja
  • Ošamućenost
  • Problemi sa govorom, vidom ili sluhom
  • Gubitak snage ili čula dodira
  • Groznica
  • Mučnina ili povraćanje
Apsces je nagomilani gnoj (mešavina belih krvnih ćelija, mrtvog tkiva i tečnosti) oko koga se nalazi otečeno tkivo. Apsces može nastati bilo gde u telu, kao odgovor na infekciju bakterijama. Ako se infekcija nastavi, pritisak iz apscesa može da se proširi na okolno tkivo i da izazove oštećenje. S obzirom da je mozak okružen tvrdom lobanjom, apsces u mozgu može da stvori pritisak koji se prenosi na mozak. Kao posledica tog pritiska mogu da se jave: glavobolja, ošamućenost, slabost, problemi sa govorom, vidom i sluhom, groznica, mučnina i povraćanje.CT skener i MR skener (magnetna rezonanca) mogu biti potrebni za dijagnozu apscesa na mozgu.
Apscesi u mozgu moraju se izdrenirati što je brže moguće, kako bi se sprečilo širenje infekcije i oštećenje od pritiska. Mogu se prepisati i intravenski antibiotici.

TUMOR NA MOZGU

  • Glavobolje koje su uglavnom stalne i pogoršavaju se
  • Gubitak vida ili sluha
  • Konfuzija i osećaj dezorijentisanosti
  • Promene ličnosti
  • Kratkoročni gubitak pamćenja
  • Mučnina ili povraćanje
  • Obamrlost ili slabost lica, trupa, ruke, šake, noge ili stopala
Tumori mozga, kičmene moždine ili drugih delova nervnog sistema su retki. Kancerozni tumori koji se dogode u moždanim tkivima zovu se primarni tumori mozga. Kancerozni tumori koji se prošire na mozak iz drugih delova tela zovu se sekundarni tumori ili metastaze. Tumori u mozgu – bilo kancerozni ili ne, primarni ili metastaze – uvek su ozbiljni zato što mogu da vrše pritisak na meka tkiva mozga uz nemogućnost širenja lobanje, te na taj način izazivaju oštećenja.Prvi znak tumora na mozgu može biti gubitak neke funkcije, kao što je gubitak vida, osećaja u licu ili snage u rukama. U drugim slučajevima, prvi znak može biti glavobolja. Bol može biti naročito jak u ležećem položaju. Uporno povraćanje ili epileptični napadi takođe mogu biti prvi znak tumora na mozgu. Promene ličnosti i demencija takođe mogu biti simptomi istog oboljenja.

Ispitivanje

S obzirom da su tumori mozga ozbiljan problem i da je možda potreban hiruruški zahvat, treba otići kod neurologa (lekara za nervne funkcije) i neurohirurga (lekara koji radi operacije na mozgu) ili nekog subspecijaliste za postavljanje dijagnoze i lečenje. Ispitivanje može da obuhvati pregled pacijenta, CT ili MR. Mogu se uraditi analize koje će ukazati na eventualnu proširenost tumora na druge delove tela.

Lečenje

Može se uraditi hirurški zahvat za uklanjanje tumora ili biopsija tumora. Svi tumori se ne mogu ukloniti hirurškim putem. Dalji hirurški zahvati, zračenje ili hemoterapija su uobičajene terapije ako je tumor kancerozan. Izbor lečenja zavisi od vrste tumora i brzine rasta. Lekovi se mogu koristiti za smanjenje pritiska koji tumor vrši na mozak, za smanjenje mučnine i povraćanja, za zaustavljanje epileptičnih napada i smanjenje bola.

KOMA

  • Nesvest
  • Odsustvo odgovora na fizičke stimuluse
Koma je stanje nesvesti. Uzroci kome uključuju tumor mozga ili apsces, kontuziju, epilepsiju, ketoacidozu meningitis , encefalitis , moždani udar i prekomernu dozu lekova. Svaki od ovih slučajeva može da smanji funkciju delova mozga koji su u vezi sa svešću, što u nekim slučajevima dalje vodi u komu.Do vegetirajućeg stanja dolazi kada osoba nije svesna sebe, ali je i dalje sposobna da diše. Ovo stanje je slično komi, ali je ozbiljnije i obično je trajno. Mali broj ljudi koji su u stanju vegetiranja duže od nekoliko meseci doživi poboljšanje, ali nije zabeležen nijedan slučaj izlečenja. Stanje vegetiranja može može da traje mnogo godina, pre nego što osoba umre. Smrt mozga se odnosi na stanje u kome osoba nema reflekse i ne može da diše bez pomoći aparata.

UKLJEŠTENJE NERVA

  • Utrnulost, žmarci i slabost u delu za koji je zadužen određeni nerv
  • Bol
Ponavljanje jednog istog pokreta zgloba, lakta ili članka dok radite ili se bavite sportom može dovesti do oticanja u obližnjim tkivima. Dok tkiva otiču, ona mogu vršiti pritisak na nerv. Pritisak može da ošteti nerv, usporavajući ili prekidajući signale koji se kroz njega šalju. To se zove sindrom uklještenja. Mogu se javiti razni sindromi uklještenja, u zavisnosti od nerva koji je zahvaćen.Bol, obamrlost i žmarci sindroma uklještenja mogu ozbiljno da ugroze radnu sposobnost ili svakodnevnu aktivnost. Ako imate posao koji zahteva stalno iste pokrete, pod većim ste rizikom od sindroma uklještenja. Bol uzrokovan sindromom uklještenja može da se pogorša noću zato što telesna tkiva normalno otiču za vreme sna, pa to stvara veći pritisak na nerv.
Do trajnog oštećenja može doći ako se pritisak na nerv ne leči.

Sindrom "karpalnog tunela"

Ovaj sindrom uklještenja pogađa nerv koji se prostire do palca, kažiprsta i srednjeg prsta kroz tunel u korenu šake koji se zove karpalni tunel. Ovaj nerv se zove nervus medianus. Pritisak na ovom nervu dok prolazi kroz karpalni tunel može da dovede do obamrlosti, osećaja trnaca i bola u palcu, kažiprstu i srednjem prstu. Takođe može da povremeno dovede do slabosti palca. Nekad se bol širi naviše iz šake u podlakticu. Mogu biti zahvaćene jedna ili obe šake.

"Kompartment" sindrom

Do njega dolazi kada mišići blago oteknu za vreme vežbanja i pritisnu nerve. Ovo oticanje mišića može da priklješti nerve i krvne sudove u podlaktici ili donjem delu noge, izazivajući bolne grčeve. Grčevi obično prestanu kada se mišići opuste u toku odmora. Hirurški zahvat može biti potreban da se oslobodi pritisak kod osoba sa hroničnim otokom. Ova procedura, zvana fasciotomija, naročito je uobičajena u lečenju "kompartment" sindroma prednje strane donjeg dela noge.

Ishiadicus

Ovo je sindrom uklještenja išijatičnog nerva, koji ide od kičme ka zadnjici i niže, niz zadnju stranu noge. Diskus hernia je čest uzrok uklještenja išijatičnog nerva.

Sindrom "tarzalnog tunela"

Do ovog sindroma dolazi kada se uklješti nerv na stopalu. Ovo može da dovede do utrnulosti nožnih prstiju, pete ili tabana stopala, zajedno sa jakim ili gorućim bolom.

Uklještenje linarnog nerva

Do ovoga dolazi kada se linarni nerv uklješti dok prolazi kroz lakat. Posledica može biti obamrlost domalog prsta, malog prsta i palca.

Preventiva sindroma uklještenja

  • Smanjite korišćenje alkoholnih pića i prestanite sa pušenjem, ukoliko ste pušač.
  • Skinite višak kilograma, ako ste gojazni.
  • Lečite svaku bolest koja može da dovede do sindroma uklještenja, kao što su dijabetes i reumatoidni artritis.
  • Često i redovno se odmarajte od aktivnosti koje zahtevaju ponavljanje istih pokreta.
  • Nemojte sedeti ili stajati u istom položaju čitav dan.
  • Ukoliko radite za kompjuterom, podesite stolicu na kojoj sedite tako da vaše podlaktice budu u nivou sa tastaturom.

Ispitivanje

Ispitivanje zavisi od nerva o kome je reč. Ispitivanje provodljivosti nerva može da pokaže gde je problem. Takođe se mogu raditi analize krvi kako bi se isključili drugi problemi koji doprinose oticanju i iritaciji nerva.

Lečenje

Smanjena aktivnost bolesnog dela tela, bilo zbog promene navika ili primene udlage za ručni zglob i drugih pomagala, može da dovede do smanjenja otoka, tako da nerv može da se izleči. Smanjiti fizičku aktivnost u toku povrede nije uvek lako ukoliko vaš posao zahteva kretanje ili ukoliko ste sportista, ali to je najbolji način da se spreči dalje oštećenje.Oralni anti-inflamatorni lekovi smanjuju bol, a često pomažu i kod smanjenja otoka nerva. Injekcije kortikosteroida ili operacija mogu se primeniti u slučajevima ozbiljnijeg uklještenja koje ne odgovara na jednostavniju terapiju.

POTRES I KONTUZIJA

  • Epizode kratkotrajnog padanja u nesvest, glavobolja, osećaj ošamućenosti, amnezija, konfuzija, mučnina i povraćanje posle udarca glave.
Mnoge aktivnosti se mogu završiti povredom glave: udarac u fudbalu, pad sa bicikla, gubitak ravnoteže sa padom na stepenicama, čak i udarac glavom dok ulazite u kola. Kada mozak doživi potres u lobanji, neka tkiva se mogu nagnječiti ili oteći.Potres mozga je povreda koja nastaje kao posledica pokretanja mozga zbog udarca u glavu. Dijagnostifikuje se kada se gubitak svesi dogodi u vreme povrede glave, a prate ga blagi simptomi koji traju satima, ili danima bez trajnih posledica. Kontuzija znači da je moždano tkivo prignječeno, što može biti veoma ozbiljno ukoliko se prignječenost tiče velikog ili drugih bitnijih delova mozga.

Glavobolja, iritabilnost, ružni snovi, poremećaj sna, pa čak i neke promene ličnosti mogu biti posledica povrede glave. Ovo se zove post-komocioni sindrom. Ovi simptomi nestaju za nekoliko nedelja ili meseci. Ozbiljnije povrede glave, uključujući i potres mozga, mogu imati za posledicu trajno neurogeno oštećenje, emocionalne probleme i promene ličnosti. Ozbiljna povreda glave može izazvati komu koja traje nekoliko sati, dana ili nedelja. Trajna konfuzija, problemi sa govorom, paraliza, epileptični napadi ili koma posle povrede glave najverovatnije ukazuju na to da će doći do neurogenog oštećenja, promene ličnosti i depresije ili drugih emocionalnih problema.

Ispitivanje

Svako ko je izgubio svest, ili se oseća oduzeto, slabo, konfuzno ili ošamućeno posle povrede glave treba da potraži lekarsku pomoć. Mogu se uraditi rentgen, CT i MR glave.

Lečenje`

Srećom, većina potresa i kontuzija mozga nema dugoročne posledice. Terapija se može preporučiti kako bi se smanjio otok mozga i sprečilo dugoročno oštećenje. Operacija je potrebna u dva odsto slučajeva, kako bi se krv izdrenirala ili se uvrnut krvni sud vratio u normalno stanje.

FRIDRAJHOVA ATAKSIJA

  • Gubitak govora
  • Gubitak koordinacije i ravnoteže
  • Gubitak sposobnosti korišćenja ruku i šaka
Fridrajhova ataksija je retko, nasledno neurološko oboljenje. Fridrajhova ataksija se javlja u ranom periodu života – od pete do 15. godine. Oslabljenost nekih nerava dovodi do sve većih problema sa govorom, ravnotežom i hodanjem, kao i korišćenjem ruku i šaka. Ne postoji odgovarajuće lečenje ni terapija. Ako imate Fridrajhovu ataksiju, verovatno će vam biti potrebno savetovanje sa lekarom-genetičarem, kako biste razmorili mogućnosti prenošenja bolesti na decu.

GILEN-BAREOV SINDROM

  • Slabost mišića, obično počinje u nogama i prenosi se na ruke
Gilen-Bareov sindrom je oboljenje kod koga nervi gube funkciju, verovatno zbog imune reakcije, u toku infekcije, operacije ili imunizacije. Kod ovog oboljenja telo reaguje samo na sebe – kao da telo ne prepoznaje tkiva kao svoja.Simptomi obično počinju od petog dana do tri nedelje posle infekcije, operacije ili imunizacije. Slabost može da se pogorša sve do potpune paralize.

Osobe sa Gilen-Bareovim sindromom moraju da se hospitalizuju radi primanja intravenskih tečnosti, kako bi im se pomoglo da ne dehidriraju, da lakše dišu i podvrgnu se fizikalnoj terapiji. Može se primeniti specijalna transfuzija, koja se zove plazmafereza. Većina pacijenata se u potpunosti oporavi u roku od nekoliko meseci, ali jedna trećina obolelih oseća slabost i posle tri godine.

GLAVOBOLJA ("Klaster" glavobolja)

  • Oštar, gorući, intenzivan bol
  • Bol samo sa jedne strane glave
  • Bol u očima ili slepoočnicama
  • Vodnjikave oči
  • Sužena zenica
  • Opuštenost jednog ili oba kapka
  • Dešava se u naletima, to jest «klasterima»
«Klaster» glavobolje se dešavaju u naletima – svakodnevno, u trajanju od nedelju ili više dana. Glavobolja obično počne noću. Svaki napad može trajati od 15 minuta do tri sata. «Klaster» glavobolje se obično događaju jednom ili dva puta godišnje. Često napadaju starije muškarce i prenose se na članove porodice. Kada naiđe period «klaster» glavobolje, svaka promena u navikama sna, kao što je dremanje, može izazvati glavobolju. Konzumiranje alkohola takođe može doprineti glavobolji.

Migrena (migrenska glavobolja)

  • Pulsirajući ili tup jak bol sa jedne ili obe strane glave
  • Promene u vidu, kao što je zamućen vid ili slepe mrlje
  • Preosetljivost na svetlost, zvuke i mirise
  • Konfuzija
  • Umor
  • Mučnina, povraćanje, dijareja
Migrensku glavobolju obično izaziva širenje, tojest dilatacija moždanih krvnih sudova. Osim bola, migrena može da izazove mučninu i povraćanje, konfuziju, rastrojenost i umor. Osobi koja ima migrenu smetaju svetlost, zvuci i mirisi. Migrenske glavobolje obično nisu opasne.Klasična migrena počinje aurom ili prodromom. Aura je period od 10-15 minuta kada osoba vidi mrlje ili neku vrstu munja, dok joj lice trne. Aura se obično javlja pre početka bola. Bol koji prati auru je obično oštar i dobujući i javlja se iznenada. Klasična migrena se javlja u 10 odsto slučajeva. Preostalih 90 odsto migrena javlja se bez aure. To su obične migrene. One se mogu javiti sporije od klasičnih migrena i trajati duže. Mogu se više odražavati na dnevne aktivnosti. Bol kod klasične, kao i obične migrene, može se javiti u samo jednoj polovini glave.
Migrena je nasledna, tako da od nje mogu da boluju svi članovi porodice. Kod nekih osoba, migrenu izaziva kofein, hrana sa puno soli, hrana koja sadrži nitrate ili mono-natrijum glutamat (MNG). Pogledajte spisak namirnica koje mogu da izazovu glavobolju (u okviru dole).

Glavobolja izazvana mišićnom napetošću

  • Tup, zavijajući ili jak bol oko slepoočnica ili preko cele glave
  • Osećaj zatezanja u predelu potiljačnog predela glave i zadnje strane vrata
Ova glavobolja stvara tup bol koji se obično javlja polako i može trajati nekoliko sati ako se ne leči. Glavobolju izazvanu mišićnom napetošću izazivaju napeti ili zategnuti mišići glave, lica ili vrata. Stres, anksioznost, umor, sindrom temporomandibularnog zgloba, bolest, groznica i umor zbog povećane koncentracije tokom dužeg vremena uzroci su ove glavobolje. Šta god da je uzrok, ova glavobolja na kraju prođe bez dodatnih problema ili invalidnosti. Većina ljudi dobija ovu glavobolju s vremena na vreme.Neke vrste glavobolja mogu početi kao migrena, a zatim prerasti u glavobolju izazvanu mišićnom napetošću. Paralelno sa bolom, mišići glave se zatežu, a glavobolja izazvana mišićnom tenzijom preklapa se sa migrenom.

Sinusi (Sinusna glavobolja)

  • Bol u prednjoj strani glave
  • Jači bol ujutru
  • Nazalna kongestija
Glavobolja kao posledica oboljenja sinusa može da prati virusno oboljenje, kao što je nazeb ili sinuzitis. Bol se javlja kao pritisak u sinusnim šupljinama, koje ne mogu da se pravilno dreniraju zbog bolesti ili infekcije.

Ispitivanje

Ova vrsta glavobolje je obično prepoznaltjiva po simptomima. Ako simptomi ne ukazuju na jasnu dijagnozu, moraju se uraditi druge analize kako bi se isključio ozbiljan uzrok, kao što je krvarenje u mozgu, povreda glave, meningitis , encefalitis ili tumor mozga. Analize mogu da obuhvate analizu krvi, ispitivanje vida i CT skener glave.

Lečenje

Bol se, kod većine glavobolja, uklanja analgeticima koji se kupuju bez recepta.Bol kod migrenske glavobolje može zahtevati lekove na recept. Ove lekove treba uzimati kod pojave prvih simptoma, kako se bol ne bi pogoršao.
Ako bol ne popusti, može se preporučiti narkotički analgetik. Osobe koje uzimaju narkotike mogu postati zavisne od njih. Zato se narkotici moraju uzimati veoma obazrivo.

Preventiva

Redovne vežbe, dijeta i dovoljna količina sna pomažu kod prevencije ili smanjenja glavobolja uzrokovanih stresom. Takođe pomaže održavanje dobrog mišićnog tonusa u vratu i leđima.

Namirnice koje mogu izazvati migrenoznu glavobolju

  • Stari sir
  • Staro, konzervirano, prerađeno ili usoljeno meso
  • Avokado
  • Pivski kvasac
  • Kofein
  • Čokolada
  • Prerađeni mlečni proizvodi
  • Sočivo
  • Prerađeno meso, usoljeno meso i druge namirnice koje sadrže nitrate
  • Mono-natrijum glutamat (MNG)
  • Turšija, konzervisana ili marinirana hrana
  • Suvo grožđe
  • Kiseli kupus
  • Začinjena so
  • Vino

Migrena bez bola

Neke osobe sa migrenom nemaju glavobolju. Umesto toga, imaju simptome koji su ekvivalenti migrene. U njih spadaju stalna obamrlost, slabost jedne strane tela, vrtoglavica, napadi slični epileptičnim, mučnina i povraćanje. Ove simptome mora da potvri vaš doktoru. Ako je simptome izazvao ekvivalent migrene, lekovi koji se koriste kod klasične migrene mogu da pomognu.

Kako da smanjite bol kod glavobolje

  • Lezite u zamračenu sobu bez buke
  • Stavite hladnu, vlažnu krpu na čelo
  • Masirajte kožu glave
  • Pritiskajte slepoočnice

Kada da posetite lekara

  • Imate ozbiljan bol u glavi ili se bol pogoršava
  • Osećate obamrlost, slabost, gubite vid ili neko drugo čulo
  • Imate visoku temperaturu sa povraćanjem
  • Imate stalne glavobolje
  • Imate nekoliko glavobolja nedeljno

HANTINGTONOVA HOREJA

  • Mentalno propadanje
  • Promene ličnosti
  • Trzaji
Hantingtonova horeja je nasledna bolest koja pogađa i muškarce i žene. Simptomi se obično javljaju između 35. i 50. godine. Može se dijagnostikovati putem CT skenera mozga. I, mada lekovi pomažu kod suzbijanja trzajeva, potpuno izlečenje ne postoji. Specijalne analize mogu da pokažu da li je ovo oboljenje nasleđeno. Deca bolesnog roditelja imaju 50 odsto šanse da dobiju Hantingtonovu horeju. Ako imate slučaj ove bolesti u porodici, razgovarajte sa doktorom o genetskom ispitivanju. Postoji rizik da ovu bolest prenesete na potomstvo.

PROBLEMI SA PAMĆENJEM

  • Zaboravnost
Mnogi ljudi postanu donekle zaboravni s godinama, ali brz gubitak pamćenja obično ukazuje na ozbiljan problem.

Amnezija

Amnezija je gubitak sposobnosti pamćenja. Ona može biti posledica zdravstvenih problema ili životnih situacija, pre nego bolest sama po sebi. Može biti posledica oštećenja mozga zbog povreda, uključujući povredu glave ili moždani udar , ili posledica bolesti kao što je alkoholizam, zatim hronično konzumiranje droga, psihološka trauma ili stres.

Demencija

Ovo je progresivno, stalno opadanje mentalnih sposobnosti, uključujući pamćenje. Može biti izazvano i povredom glave, moždanim udarom, tumorom mozga ili degenerativnim oboljenjem mozga kao što je Alchajmerova bolest.

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest prvo izaziva gubitak skorašnjih ili kratkoročnih sećanja. Mnoge osobe sa ranim Alchajmerom postaju zaboravne – nesposobne da se sete gde su ostavile ključeve ili kako da se vrate kući sa nekog mesta na koje ne odlaze često. Sa napredovanjem Alchajmerove bolesti, zaboravnost postaje sve gora. Osoba može da bude konfuzna, da zaboravi događaje iz daleke prošlosti, postane nervozna ili se promeni kao ličnost. Takođe može da izgubi sposobnost razgovaranja sa drugima. U kasnijim stadijumima Alchajmerove bolesti osoba ima probleme sa jednostavnim, svakodnevnim funkcijama, kao što su kupanje ili jelo i potpuno gubi interesovanje za sve aktivnosti. Kasnije može doći do kočenja i problema sa kretanjem. Smrt je često posledica infekcije ili nekog problema u vezi sa fizičkom slabošću. Čitav proces može da traje od 2 do 20 godina.Alchajmerova bolest retko počinje pre 65. godine. Ona je češća posle 65. godine i pogađa i do 30 odsto osoba starijih od 85 godina. Osobe koje dobiju Alchajmerovu bolest pre 65. godine brže dožive pogoršanje i imaju ozbiljnije simptome.

Za mnoge ljude koji pate od demencije, simptomi se javljaju sporo i lekovi ne pomažu. Jedan od načina da se pomogne osobi sa demencijom je da se dobro organizuje njeno okruženje i da se etikete lake za čitanje stave na predmete koji se često koriste. I konačno, kućni nadzor ili smeštanje u dom mogu pomoži oboleloj osobi da bezbedno funkcioniše.

Ispitivanje

Treba uraditi detaljan pregled kako bi se pronašli uzroci problema sa pamćenjem koji se mogu popraviti. Analize krvi, rentgen i CT skener ili MR glave mogu pomoći pri otkrivanju uzroka problema sa pamćenjem koji se mogu lečiti. Psihološke i analize sećanja pomažu kod procenjivanja stepena gubitka pamćenja.

Preventiva

Zdrava ishrana, kao i odmor i vežbanje od korisiti su za očuvanje dobrog zdravlja, uključujući i mentalno zdravlje. Neki problemi sa pamćenjem se mogu sprečiti. Na primer, problemi sa pamćenjem izazvani nedostatkom vitamina B12 , depresijom ili hipotireodizmom se mogu popraviti kada se postojeće stanje leči.Problemi sa pamćenjem do kojih dolazi zbog SIDE ili zbog oštećenja krvnih sudova, kao što su dijabetes , visok krvni pritisak ili ateroskleroza takođe se mogu popraviti. Ali, neka od ovih oboljenja se mogu sprečiti. Na primer, oboljenje srca, dijabetes ili visok krvni pritisak mogu se držati pod kontrolom. Ako ste u rizičnoj grupi za SIDU, pridržavanje nekih mera predostrožnosti može pomoći da se ova infekcija spreči.
Demencija izazvana Alchajmerovom bolešću može se lečiti ili sprečiti.

MUČNINA U MOTORNIM VOZILIMA

  • Mučnina i povraćanje
  • Znojenje ili lučenje pljuvačke
  • Vrtoglavica i glavobolja
Neki ljudi pate od mučnine kada putuju drumom, vazduhom ili morem ili kada se voze na ringišpilu ili nekom drugom karnevalskom sredstvu. Stalni pokret ili vibracija utiču na mehanizam za ravnotežu u unutrašnjem uhu. Ovo oboljenje se pogoršava pod uticajem straha, anksioznosti, isparenja ili zagušljivog vazduha. Takođe se može pogoršati kada se osoba kreće u odnosu na ono u šta gleda.Simptomi ove bolesti mogu se smanjiti ukoliko se pre putovanja uzmu lekovi za ovu vrstu mučnine .

Kako da smanjite ili izbegnete mučninu u motornim vozilima

  • Ne gledajte u predmete koji su vam blizu već pogled usmerite u daljinu.
  • Nemojte da čitate, jer je strana knjige predmet koji je blizu.
  • Nemojte da fiksirate pogled na predmete u pokretu.
  • Lezite sa licem okrenutim naviše.
  • Nemojte mnogo da jedete ili pijete alkohol kada putujete. Umesto toga, jedite laku hranu i često pijte male količine tečnosti za vreme dugih putovanja.
  • Ako je moguće, otvorite prozore kako bi ušao svež vazduh.

MULTIPLA SKLEROZA

  • Epizode slabosti sa oduzetošću ili trnjenja u jednom delu tela, jednoj ruci ili nozi, ili jednoj strani tela
  • Poremećaj vida
  • Nestabilnost
  • Gubitak kontrole bešike
Nervi u telu su presvučeni omotačem, izolacionom supstancom koja se zove mijelin, koja je slična izolaciji koja prekriva električnu žicu. Mijelin ubrzava tok impulsa ili poruka, sa jednog kraja nerva na drugi. Kod multiple skleroze(MS), delovi mijelinskog omotača se oštete, što poremeti i izmeni poruke između mozga i mišića.

Ponovljeni napadi MS oštećuju nervni sistem i obično izazivaju pogoršanje funkcije istog. Neke osobe dožive jednu ili dve epizode i ostanu sa malim trajnim oštećenjem ili bez njega. Druge imaju loše i dobre periode, dok generalno postepeno gube funkcije sa svakom novom epizodom. Druge opet imaju stalno slabljenje funkcija tokom pet do 30 godina, bez prekida simptoma.

Ispitivanje

Svaku slabost, obamrlost, trnce ili gubitak funkcije treba prijaviti lekaru, kako bi prepoznao problem i odlučio se za najbolje lečenje. Dijagnoza MS obično se radi na osnovu istorije bolesti i pregleda vašeg lekara ili neurologa. Analize krvi i spinalne tečnosti se obično rade da bi se proverili drugi mogući uzroci simptoma. MR i CT skener mogu pomoći u postavljanju dijagnoze.

Lečenje

Postoji nekoliko lekova koji mogu da smanje simptome u vezi sa oštećenjem nerva, uključujući i grčenje mišića. Fizikalna terapija može da pomogne za ojačavanje mišića, dok razna pomagala mogu pomoću osobama obolelih od MS-a da se lakše snalaze i budu samostalne. S obzirom da se MS ne može izlečiti, tok bolesti više zavisi od faktora kao što su ishrana, opšti nivo stresa i druge bolesti nego od primenjene medicinske terapije.Dugoročni izgledi za osobe sa SM su nepredvidivi. Između 25- 30 odsto osoba sa MS će imati neki problem u vezi sa oštećenjem nerva u narednih pet godina.

NEUROPATIJA

  • Obamrlost, žmarci, bol ili slabost
Vrsta oštećenja perifernih nerava, koji povezuju mozak i kičmenu moždinu sa ostatkom tela zove se neuroaptija. Neuropatija smanjuje sposobnost nerva da oseća i prenosi informaciju. Neuroaptija može biti posledica nekih industrijskih hemijskih supstanci i insekticida, dijabetesa, alkoholizma , i nedostatka nekih vitamina, kao što su B12 ili folna kiselina.Ukoliko je periferna neuropatija praćena gubitkom osećaja, mogu nastupiti druge povrede ili oštećenja. Na primer, osobe sa dijabetesom mogu razviti dijabetičnu neuropatiju. To kod njih stvara veći rizik za probleme kao što su infekcija stopala, delom i zato što ne osećaju bol koji je normalno upozorenje za problem sa stopalom.

Ispitivanje i lečenje

Neuropatija obično sporo nastaje. Simptomi se razvijaju postepeno tako da se ignorišu mesecima ili čak godinama. Zbog toga što mnoge bolesti mogu da oštete periferne nerve, mora se uraditi pažljivo ispitivanje kako bi se identifikovao uzrok. Analize krvi pomažu da se utvrdi da li je uzrok nedostatak u ishrani ili štetna otrovna supstanca. Ispitivanja provodljivosti nerva mogu se koristiti da pokažu stepen oštećenja.Oštećenje nerava nekada može da se popravi, ali ne uvek. Lekovi mogu da ublaže bol kod upaljenog i povređenog nerva.

Preventiva

Nedostatak vitamina, dijabetes, aloholizam i hemikalije koje se koriste u industriji i poljoprivredi glavni su uzroci neuropatije. Svi ovi uzroci se mogu sprečiti ili kontrolisati. Ispravna ishrana, kontrola dijabetesa i sprečavanje preterane upotrebe alkohola može pomoći kod prevencije oštećenja perifernih nerava.

PARKINSONOVA BOLEST

  • Drhtanje ruku (tremor) i problemi sa drugim pokretima i ravnotežom
  • Ukočenost
  • Gubitak pamćenja
  • Problemi sa govorom i kretanjem (kasni stadijum)
Simptomi Parkinsonove bolesti potiču od oštećenja nekih delova mozga. Mnogo toga se zna o Parkinsonovoj bolesti – gde se dešava patološka promena u mozgu (u moždanom stablu), do kojih promena može doći (oštećenje ćelija) i koji su problemi posledica toga (vidi simptome gore) – ali još uvek nije poznato zašto do nje dolazi.Parkinsonova bolest obično pogađa starije ljude, ali ne uvek. Ljudi sa ozbiljnim infekcijama mozga, ili oni koji uzimaju lekove za lečenje psihoze, pa čak i ljudi koji imaju neku vrstu trovanja (kao što je trovanje ugljen monoksidom) mogu imati simptome Parkinsonove bolesti. Parkinsonovu bolest takođe može da izazove primena droge koja se zove MPTP, to jest sintetički heroin. Ipak, većina ljudi od ove bolesti oboli u kasnijoj životnoj dobi bez poznatog razloga.

Bolest počinje sa tremorom u stanju mirovanja. Na primer, ruke mogu da se tresu kada su u stanju mirovanja, ali tremor nestaje kada se osoba kreće. Kasnije se može smanjiti sposobnost osobe da hoda. Umesto da prirodno korača sa zabačenim rukama, osoba počinje da hoda sitnim koracima, tako što vuče noge u pogurenom položaju. Govor i pisanje postaju sve teži.

Kao i kod drugih bolesti koje napreduju, depresija može pogoršati simptome Parkinsonove bolesti. Napadi plača, gubitak apetita, gubitak težine i nemogućnost da se uživa u inače omiljenim aktivnostima mogu biti znaci depresije.

Ispitivanje

Analize krvi i CT skener ili MR mozga, kao i druge za tu bolest specifične analize nisu uvek potrebne, ali mogu pomoći u postavljanju dijagnoze Parkinsonove bolesti ako simptomi i pregled ne pruže dovoljno informacija. Kažite doktoru ako uzimate lekove koje vam je prepisao psihijatar ili neki drugi lekar.

Lečenje

Postoji nekoliko lekova koji smanjuju simptome Parkinsonove bolesti. Mnogi novi lekovi se još uvek ispituju.

EPILEPTIČNI NAPADI

  • Kočenje, trzanje i uvijanje tela
  • Padanje
  • Zurenje u jednu tačku
Jedan od najteže shvaćenih i zastrašujućih prizora jeste epileptični napad, ili konvulzija, kako su nekada zvali ove napade. Epi-napadi su posledica poremećaja ektričnih talasa mozga.

Povremeni epileptični napadi

Povremeni napadi mogu biti izazvani pojedinim bolestima. Kod beba i dece ranog uzrasta, povišena temperatura može da izazove napade. Napadi koji su posledica povišene temperature nisu izazvani poremećajem u mozgu. Slično tome, veoma nizak nivo šećera u krvi kod dijabetičara (hipoglikemija) može u nekim slučajevima dovesti do epi-napada.

Epilepsija

Epilepsija je, s druge strane, poremećaj mozga koji izaziva redovne epizode napada. Za epilepsiju se smatra da potiče iz nervnih ćelija mozga koje su previše osetljive i nenormalno produkuju strujne impulse, koji se završavaju epi-napadima. Tačan uzrok epilepsije kod velikog broja obolelih nije moguće utvrditi. U jednom od tri slučaja, uzrok, kao što je tumor mozga, povreda mozga ili infekcija oko mozga ili njegovih ovojnica, se može identifikovati.Fokalne napade izaziva električni poremećaj u ograničenom delu mozga. Fokalni napad pogađa delove mozga koji iniciraju taj poremećaj ili ga kontrolišu.

Ova osoba skoro nikad ne izgubi svest i najverovatnije nema predznake napada. Simptomi tačno zavise od toga koji je deo mozga zahvaćen. Na primer, ako je obuhvaćena motorna kora (Džeksonov napad), osoba može početi da se trese ili grči u jednom malom delu tela, kao što su prsti. Trzanje se može proširiti na šaku, zglob i podlakticu, a nekad i na celo telo. U nekim slučajevima, Džeksonov napad se može proširiti tako da postane grand mal napad koji podrazumeva gubitak svesti.

Grand mal napadi su napadi trzajeva koji pogađaju celo telo. Osobe koje boluju od epilepsije u nekim slučajevima mogu da predvide kada će ove epizode da naiđu. Neke vide svetlost. Druge čuju čudnu buku ili misle da osećaju miris zapaljene gume. Neke druge doživljavaju auru, ili "čudan osećaj koji ih preplavi". Posle ovog upozorenja, brzo izgube svest i mogu da padnu na zemlju. Mogu da se ukoče, lučno izviju leđa i prestanu da dišu. To se zove tonična faza napada. Zatim se opuštaju i počinju da se tresu ili uvijaju. To se zove klonična faza napada.

Kada se klonična faza završi, osoba ostaje u dubokom snu, ili post-iktalnom stanju, od nekoliko minuta do jednog sata. Neke osobe se probude konfuzne i agresivne. Mali broj njih urinira za vreme napada zato što se mišići bešike opuste.

Od svih vrsta napada, grand mal napadi nose najveći rizik od ozbiljne povrede ili čak smrti. Što je duža tonična faza, kada je osoba nesposobna da diše, to je verovatnije da će patiti od oštećenja mozga ili udahnuti pljuvačku ili hranu. Rizik od ovih problema postaje verovatniji što napad duže traje, što je više napada koji nailaze jedan za drugim i što je više nekontrolisanih epizoda uprkos lečenju.

Petit mal napadi izazivaju napade koji dovode do gubitka svesti. Kao što ovaj francuski izraz kaže, ova vrsta napada je "manja" od grand mal napada. Petit mal napadi se uglavnom događaju u detinjstvu. Oni kod dece izazivaju "pražnjenje". Dete u tom slučaju ne padne, ali za kratko vreme izgubi svest. Gubitak svesti je tako kratak da oči ne stignu da se zatvore. Dete izgleda kao da "zuri" neko kratko vreme – od jedne do 30 sekundi. Kada se napad završi, nema perioda "spavanja", kao kod grand mala. Umesto toga, dete se odmah probudi, ali nije svesno kroz šta je prošlo za vreme napada. Napadi temporalnog režnja mogu da izazovu napade čudnog ponašanja. Pre napada, osoba može da ima auru, ili simptom upozorenja, kao što je osećanje mirisa zapaljene gume. Osoba može da psuje ili da se smeje na čudan način, ili da se ponaša potpuno atipično. Mogu se desiti i nevoljni pokreti, kao što je pokretanje jezika ili mljackanje. Napadi temporalne epilepsije su kratki, i obično traju od nekoliko sekundi do pola minuta.

Ispitivanje

Jedna jedina epizoda napada kao posledica visoke temperature ne smatra se epilepsijom. Pod epilepsijom se podrazumevaju ponovljeni napadi. Analize krvi, CT i MR glave, kao i elektroencefalogram mogu biti potrebni za postavljanje dijagnoze epilepsije.

Lečenje

U zavisnosti od vrste napada, može se prepisati jedan ili više lekova protiv epi-napada . Lekovi protiv epi-napada mogu da smanje broj napada ili da potpuno zaustave epizode. Što je bolja kontrola lekovima, to će biti moguć veći broj aktivnosti, a manja verovatnoća da epi-napadi prekinu aktivnosti. Lekari obično smatraju da su epi-napadi pod kontrolom ako se ne dogodi nijedan napad tokom šest meseci ili godinu dana. Ako napadi nisu pod kontrolom, osoba ne bi trebalo da vozi kola, radi za mašinom ili se bavi aktivnostima za vreme kojih napad može da ugrozi nju ili druge.Redovna analiza krvi je obično neophodna da bi se proverio nivo leka u krvi. Ovo pomaže da se ustanovi da li u telu osobe postoji dovoljna koncentracija leka da se napadi prorede.

Preventiva

Ozbiljna povreda glave može da dovede do epi-napada. To mogu biti ponovljene povrede glave, kao u sportu. Nošenje zaštite za glavu za vreme aktivnosti koje bi mogle da izazovu povredu glave štite mozak od povreda prilikom neke nesreće.Većina slučajeva epilepsije se ne može sprečiti. Adekvatno lečenje – uzimanje lekova kao što je prepisano i kontrola nivoa leka u krvi – najbolji je način da se napadi prorede ili spreče kod osoba koje pate od epilepsije.

TRAUMA KIČMENE MOŽDINE

  • Slabost, obamrlost, paraliza
  • Gubitak konrole bešike ili creva
Svi nervni impulsi koji prenose osećaje iz periferije i nervni impulsi za kontrolu mišića u telu prolaze kroz kičmenu moždinu. Oko kičmene moždine se nalazi fleksibilan koštani kanal zajedno sa jastučetom punim tečnosti, ali i pored toga ozbiljan udarac može da prignječi i delimično ili sasvim ugrozi osetljivu moždinu. Oštećeni nervi više ne mogu da šalju i primaju poruke. Senzacije nedostaju, a mišići koji su inervisani oštećenim nervom gube svoju funkciju. Kod ozbiljne povrede, najčešće je kičmena moždina u celini oštećena, iako je moguće i delimično oštećenje.Tok bolesti i rehabilitacija, posle povrede kičmene moždine, obično su dugački i teški. Promene ličnosti i druge emocionalne promene, a naročito depresija, često prate ozbiljne povrede. Grupna podrška i individualno savetovanje mogu pomoći osobi da povrati samopouzdanje i da se izbori sa psihološkim aspektom povrede.

Ispitivanje

Osobu koja doživi povredu kičmene moždine treba uz pomoć stručnog tima kolima hitne pomoći prebaciti u bolnicu. Rentgen kičme se radi kako bi se odredio stepen oštećenja pršljenova (kostiju koje obavijaju kičmenu moždinu). CT i MR ili mijelogram se mogu uraditi kako bi se proverilo oštećenje same moždine.

Lečenje

Osobi je možda potrebna operacija kako bi se smanjio pritisak na kičmenu moždinu. Program rehabilitacije se određuje u cilju vraćanja što većeg broja funkcija.

TUMORI KIČMENE MOŽDINE

  • Bol u leđima ili vratu
  • Trnci, slabost, obamrlost
  • Gubitak kontrole bešike ili creva
Primarni tumori koji nastanu u kičmenoj moždini su veoma retki. Oni izazivaju pritisak na kičmenu moždinu u koštanom delu kičmenog kanala.Rentgen, CT skener ili MR skener mogu locirati tumor. Dalja ispitivanja, kao što je mijelogram, mogu biti potrebna da bi se videla veličina tumorske mase.

Operacija se vrši radi uklanjanja tumora ili oslobađanja pritiska na kičmenu moždinu. Terapija zračenjem može usporiti rast tumora i umanjiti bol i pritisak. Hemoterapija se retko primenjuje, u zavisnosti od vrste tumora.

MOŽDANI UDAR

  • Glavobolja ili konfuzija
  • Problemi sa sluhom ili vidom
  • Problemi sa govorom, pisanjem ili shvatanjem
  • Iznenadna slabost
  • Obamrlost ili gubitak osećaja
  • Gubitak svesti ili koma
  •  
Moždani udar je posledica tromboze ili druge vrste oboljenja krvnih sudova mozga. Nemogućnost snabdevanja kiseonikom zone mozga koji snabdeva oboleli krvni sud dovodi do oštećenja ili odumiranja tkiva mozga. Nekad, kada je dotok krvi zaustavljen svega nekoliko minuta, moždano tkivo je povređeno, ali se oporavi za nekoliko sati ili nekoliko dana. U drugim situacijama, kada je dotok krvi zaustavljen u dužem vremenskom periodu, povreda je ozbiljnija, a moždano tkivo se ne oporavlja.Blokade dotoka krvi u mozak mogu biti izazvane trombom ili taloženjem holesterola na zidovima krvnog suda (ateroskleroza). Ova začepljenja mogu da preseku dotok kiseonika u mozak i izazovu moždani udar ili tranzitorni ishemični atak (TIA). TIA je mali moždani udar koji se dogodi kada je jedan deo mozga na kratko vreme blokiran u snabdevanju kiseonikom. Blokada je obično posledica tromboze ili komadića holesterola koji se otkači sa zida druge arterije i zaglavi se u krvnom sudu mozga. Čestice vazduha i masnoće u krvotoku takođe mogu da začepe arteriju koja vodi u mozak.
Simptomi začepljenja krvnih sudova obuhvataju gubitak svesti, vida, sluha ili moći govora, ili obamrlost, slabost, paralizu ili vrtoglavicu. Ako ovi simptomi prođu u rasponu od nekoliko minuta do nekoliko sati, napad je verovatno bio posledica TIA i oštećenje neće biti stalno. Ali, TIA je često upozorenje da udar može da se ponovi u budućnosti.
Nedostatak kiseonika u mozgu ima za posledicu da jedan deo mozga odumre. Svako ko dobije iznenadnu i jaku glavobolju, ima ukočen vrat, oseća se ošamućeno, padne u nesvest ili ima probleme sa govorom, vidom ili sluhom, treba da odmah ode kod lekara. Ovo je hitan slučaj.

Ispitivanje

CT skener i MR glave mogu da pokažu lokaciju, a nekad i stepen oštećenja mozga, ali ne mogu da pokažu da li će se mozak oporaviti.

Lečenje

Lečenje zavisi od uzroka moždanog udara, njegove ozbiljnosti, kao i godina i zdravstvenog stanja osobe. Brzo lečenje lekovima može da razbije tromb i doprinese minimalnom oštećenju. Lekovi za razređivanje krvi mogu da spreče ponavljanje epizoda u bliskoj budućnosti.Mnoge osobe koje su doživele moždani udar ostaju sa problemima koji variraju od stalne slabosti ili obamrlosti do gubitka govora, vida, sluha ili sposobnosti da pokreću jednu ili obe ruke ili noge. Samo mali broj ljudi se ne probudi iz kome. Većina moždanih udara se može lečiti do izvesne mere. Fizikalna terapija, terapija govora i druge mere mogu da pomognu obolelima koji su imali težak moždani udar da povrate funkcije koje su izgubili. Neki pacijenti se sasvim oporave.
Preventiva
Visok krvni pritisak je uobičajen uzrok moždanih udara i mora se kontrolisati. Visok nivo šećera u krvi kod dijabetičara i visok holesterol predstavljaju faktore rizika za trombozu. Rano otkrivanje i lečenje visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i šećera u krvi pomažu kod prevencije moždanog udara. Na žalost, mnogi ljudi ne znaju da imaju visok pritisak, holesterol ili šećer.Pušenje doprinosi aterosklerozi, koja oštećuje arterije i može da dovede do tromboze i moždanog udara. Samim tim, nepušenje ili prestanak pušenja mogu da pomognu u preventivi moždanog udara.

Ateroskleroza karotidne arterije vrata, koja prenosi krv do mozga, glavni je uzrok moždanog udara. Endarkterektomija karotidne arterije je operativna procedura koja čisti karotidnu arteriju od naslaga-plakova, tojest naslaga holesterola. Endarkterektomija karotidne arterije može pomoći u smanjenju rizika od moždanog udara kod ljudi koji imaju prolazne ishemične napade.

Preventiva moždanog udara

  • Držite krvni pritisak pod kontrolom.
  • Držite nivo šećera pod kontrolom ako ste dijabetičar.
  • Držite nivo holesterola u dozvoljenim okvirima.
  • Prestanite sa pušenjem ili, još bolje, nemojte ni da počinjete.

TRIGEMINALNA NEURALGIJA

  • Bol, obamrlost ili trnci na jednoj strani lica
Neuralgija je bol koji je posledica oštećenja ili iritacije nerva. Svaki od perifernih nerava – na licu i glavi ili ostatku tela – može biti zahvaćen. Jedna od najpoznatijih vrsta neuralgije je trigeminalna neuralgija. Ona pogađa nerv lica koji se zove trigeminus. Trigeminalna neuralgija može da izazove intenzivan, oštar, sevajući ili gorući bol na licu, i to preko oka, na obrazu, na vilici ili u ustima. Bol je kratak – traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Često se javlja kada se dodirne "okidač" na licu, na primer, za vreme umivanja ili brijanja. Ovo bolno stanje se obično javlja kod ljudi koji imaju preko 50 godina. Tačan uzrok trigeminalne neuralgije nije poznat.

Ispitivanje

Pregled pacijenta i istorija bolesti obično pruže dovoljno informacija za dijagnotikovanje trigeminalne neuralgije. Druge analize mogu da se preporuče ako se luta sa postavljanjem dijagnoze.

Lečenje

Lek za suzbijanje bola često je jedini vid lečenja kod trigeminalne neuralgije. Ubrizgavanje kortizona u nerv takođe može da ublaži bol. U retkim slučajevima, bol je tako jak da se druge vrste injekcija mogu koristiti kako bi otupele ili uništile nerv. Ukoliko injekcije dovoljno ne ublaže bol, nerv se u nekim slučajevima može hirurški uništiti.Neki lekovi protiv epi-napada pokazali su izvestan efekat kod ljudi sa trigeminalnom neuralgijom koji imaju jake bolove na koje ne deluju lekovi za ublažavanje bola.

TURETOV SINDROM

  • Nevoljno kretanje i trzanje
  • Nevoljni govor, vikanje ili psovanje
Turetov sindrom je nasleđeno oboljenje koje obično počinje u detinjstvu, u vidu malih tikova i grimasa i vremenom se pogoršava. Ovi simptomi mogu da prerastu u napade groktanja ili lajanja i prostog rečnika. Oboljenje je češće kod muškaraca. Lekar može prepisati lekove koji se koriste da smanje tikove kod nekih osoba sa Turetovim sindromom. Takođe se mogu uzimati i neki sedativi. Turetov sindrom se ne može izlečiti.

Adresar

ORDINACIJE

Specijalisti

auraamala
dr Milorad Ćiraković
neurolog
spec. neurologije
Ordinacija AURA Neuro centar

srdjan-sretenovic-2222
dr Srđan Sretenović
neurolog
spec. neurologije
Ordinacija "MEDIHELP"

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic