Tokom prvih šest nedelja života vaše bebe, može da se dogodi nekoliko stvari zbog koje bi mogle da vas zabrinu. Neki simptomi, kao što je visoka temperature,  mnogo su ozbiljniji kod novorođenčadi nego kod  starije dece. S druge strane, neki problemi koji izgledaju mnogo ozbiljnije, mogu biti bezazleni. Ako ste u bilo kom momentu u nedoumici, kontaktirajte svog lekara


GRČEVI (KOLIKE)

Grčevi (kolike) se javljaju kod novorođenčadi i uzrokuje prekomerno plakanje. Ako ste pokušali sve čega možete da se setite da zaustavite plač, kao što je menjanje pelena, hranjenje ili uspavljivanje, i ništa ne uspeva, vaša beba možda pati od grčeva. Novorođenčad koja imaju grčeve plaču posle hranjenja, lako se iritiraju, slabo jedu i u nekim slučajevima privlače ruke i noge ka stomaku. Plakanje može biti jako glasno i trajati satima. Grčevi mogu trajati nedeljama, pa čak i mesecima, ali obično nestanu kada bebe napune šest meseci života.
Uzrok grčeva je nepoznat. Nekada se verovalo da je njihov uzrok to što beba udiše previše vazduha tokom hranjenja, proizvodeći gas u crevima, koji potom uzrokuje bol. Iako je ovaj uzrok odbačen, doktori i dalje nisu sigurni šta uzrokuje grčeve. Bebe sa grčevima traže mnogo više pažnje od drugih beba i mnogo su osetljivije na okruženje.
Nakon što sasluša opis simptoma vaše bebe, doktor će verovatno hteti da je pregleda. Ako vaša beba ima normalan rast i nema znakova drugih bolesti, doktor vam može preporučiti da podstičete vašu bebu da podriguje. Iako postoje lekovi za bebe sa grčevima, nemojte ih koristiti osim ako vam to nije preporučio vaš lekar.
Grčevi mogu biti izuzetno teški i frustrirajući, pa obratite pažnju na osećanja koja gajite prema vašoj bebi i njenom plakanju. Normalno je da ćete u nekom momentu postati iznervirani, čak i ljutiti, pa u tom slučaju napravite pauzu i zamolite nekoga da pripazi na bebu dok se malo ne odmorite. U slučaju da ste pod velikim stresom ili ne možete da se udaljite od bebe ili mislite da ćete je time možda povrediti, pozovite nekog bliskog da popričate o tome kako se osećate.

Saveti za smirivanje bebe sa grčevima

  • Podstičite podrigivanje nakon hranjenja.
  • Držite bebu u ustpravnoj poziciji tokom hranjenja.
  • Nemojte preterano hraniti vašu bebu kako joj ne biste prepunili stomak, što može dovesti do bola.
  • Ako hranite vašu bebu mlečnom formulom, probajte da se prebacite na drugi brend. Hrana sa već hidrolizovanim proteinima može da pomogne u ovom slučaju.
  • Da biste smirili bebu, probajte da koristite automatsku ljuljašku za bebe ili je provozajte kolima. Nekada zvukovi od usisivača, mašine za veš ili sudove mogu smiriti bebu.
  • Umotajte bebu u ćebe.
  • Stavite bocu sa toplom vodom na stomak vaše bebe.
  • Dajte vašoj bebi cuclu.

PROBLEMI SA RASTOM

Ako doktor ustanovi da vaša beba ne postiže normalan nivo rasta, odnosno da ne dobija na masi ili dobija na masi previše sporo, najčešći razlog je nedovoljna ishrana. Mogući uzroci su da mlečna formula nije dobro promešana ili se beba ne doji dovoljno dugo ili dovoljno često.
Među ostalim mogućim uzrocima ovog problema sa rastom mogu biti i urođeni defekti ili mutacije, kao i problemi sa srcem.
Vaš doktor će verovatno popričati sa vama o načinu ishrane vaše bebe i možda će uraditi određene testove da sazna šta sprečava normalan rast bebe. Uspešnost terapije zavisi od uzroka.

FETALNI ALKOHOLNI SINDROM

Žene koje piju alkohol tokom trudnoće mogu roditi dete koje će imati fetalni alkoholni sindrom (FAS). Ovaj izraz se koristi za širok spektar urođenih defekta za koje se veruje da su uzrokovani unosom alkohola u trudnoći. Tačna količina alkohola koja se sme uneti bez rizika od FAS-a nije poznata, iako se zna da je se rizik povećava sa većim unosom.
Mentalna retardacije je najozbiljnija od svih mogućih posledica alkoholnog sindroma.. Bebe sa fetalnim alkoholnim sindromom mogu imati mozak manji od prosečne veličine, zečju usnu, srčane defekte i poremećaje u zglobovima. Česte su i abnormalnosti lica, kao i glava koja je premala u odnosu na telo.
Bebe sa fetalnim alkoholnim sindromom mogu prolaziti kroz alkoholnu apstinentsku krizu ubrzo nakon rođenja. Ozbiljnija apstinencija, bez lečenja, može biti i smrtonosna.

FIZIOLOŠKA ŽUTICA

Fiziološka žutica je stanje koje se manifestuje žutilom kože i može se pojaviti nekoliko dana nakon rođenja. Iako mnogo novorođenčadi dobiju žućkast ten nekoliko dana nakon rođenja, ovo je retko povezano sa ozbiljnom bolešću.
Skoro 50 odsto novorođenčadi dobiju blagu žuticu. Ova obojenost je uzrokovama taloženjem žuči. Žuč sadrži crveno-žuti pigment bilirubin, čija prekomerna koncentracija u krvi može obojiti kožu u žuto. Fiziološka žutica obično nestane u roku od 7-10 dana bez ikakvog lečenja.
Kada se beba rodi sa žuto obojenom kožom, ili kada beba jako brzo razvije visoke nivoe bilirubina u krvotoku, uzrok može biti ozbiljnija vrsta žutice. Jedan od ozbiljnijih tipova žutice je uzrokovan nekompatibilnošću majčine krvi i krvi njene bebe, koji se zove Rh faktor nekompatibilnost.
Ako koža vaše bebe izgleda žuto, doktor može uzeti uzorak krvi sa bebine pete da proveri nivo bilirubina u krvotoku. Mogu se izvesti i drugi testovi. Ako test krvne slike pokaže visoke nivoe bilirubina, beba može biti stavljena pod “bili- svetlo”, postupak koji koristi svetlo da ubrza raspad viška bilirubina. Ozbiljniji slučajevi žutice mogu zahtevati transfuzije krvi ili intravenske antibiotike.

MALA TEŽINA NA ROĐENJU

Dokazano je da bebe koje imaju nisku težinu na rođenju imaju više zdravstvenih problema kasnije u životu nego što imaju bebe rođene sa normalnom težinom. Postoje stvari koje trudnice mogu da urade kako bi pomogle bebi da raste normalno brzinom pre rođenja. Redovni pregledi, izbalansirana ishrana i povećanje telesne mase trudnice pomažu, dok pušenje, alkohol ili ilegalne droge mogu usporiti rast bebe. Pre korišćenja vitamina za trudnice potrebno je posavetovati se sa lekarom.

PREVREMENO ROĐENJE

Trudnoća obično traje oko 40 nedelja, dok se bebe koje su rođene nakon 38. nedelja smatraju rođenim na vreme. Mnoga novorođenčad koja se rodi prerano, pre 38 nedelja trudnoće, nema nikakve probleme. Ali, što je beba ranije rođena, veće su šanse da će se pojaviti neki problem. Čak i bebe rođene samo nekoliko nedelja ranije mogu imati probleme koje uzrokuje prevremeno rođenje.
Uglavnom, bebe rođene nakon 26 nedelja, imaju dobru šansu da prežive. Masa bebe na rođenju je ovde najvažniji faktor. Bebe koje imaju manje od 2.5 kilograma na rođenju će češće imati zdravstvene probleme od beba koje su rođene teže. Novorođenčad sa veoma malom masom na rođenju imaju povećan rizik smrti u prvoj godini života.

ANEMIJA

Količina gvožđa koju beba ima uskladištenu u svom telu iskoristi se brže kod prevremeno rođenih beba. Bebe koje se rode rano često zahtevaju suplemente gvožđa u ishrani ili transfuzije krvi. Anemija koja kao uzrok ima nedostatak gvožđa smanjuje sposobnost hemoglobina u krvi da vezuje kiseonik. Vitamin E se rutinski daje prerano rođenim bebama jer njegov nedostatak takođe može izazvati anemiju.
Hemolitička anemija, druga vrsta anemije, nije uzrokovana nedostatkom gvožđa, već prisustvom antitela u krvotoku koja uništavaju crvene krvne ćelije. Ukoliko beba ima anemiju, vaš doktor će uraditi krvne testove za hemolitičku anemiju.

POREMEĆAJ DISANJA (APNEA)

Apnea je stanje koje izaziva kratke pauze u disanju i najčešće se pojavljuje kod prerano rođene dece. Obično počinje dva do tri dana nakon rođenja. Apnea može, ali i ne mora uvek biti, znak da je prisutan drugi problem, tako da bi bebu sa apneom trebalo testirati na druge probleme. Povišeni nivoi apnee mogu se smanjiti tako što se beba postavi da spava na leđima. Smanjivanje temperature u sobi takođe može ublažiti apneu. U ozbiljnijim slučajevima mogu biti potrebni i lekovi. Ako ne dođe do poboljšanja doktor može preporučiti posmatranje kod kuće.

ASFIKSIJA

Kada se beba rodi, ona udiše vazduh po prvi put. Do asfiksije dolazi kada beba ne počne da diše nakon rođenja. Kod novorođenčadi koji imaju asfiksiju, poruka iz mozga koja signalizira plućima da počnu da dišu nije prenesena do pluća. Beba na početku može pokušavati da udiše ali će biti sve manje aktivna jer apsorbuje nedovoljno kiseonika. Ako disanje ne počne posle par minuta, počinju da se javljaju oštećenja na mozgu, a nakon oko 10 minuta beba će umreti.
Bolnice i porodilišta su spremna za postupka u slučaju ovog poremećaja. Oprema u sobi za porođaje omogućuje da se pročisti bebino grlo, da se dopremi kiseonik u pluća ili čak da se u pluća ubaci cevčica koja bi pomogla bebi da diše.
Nekada, novorođenče može imati premalo kiseonika dok je još u materici. Monitoring bebinog ritma srca stetoskopom ili fetalnim monitorom obaveštava doktora da li je beba u nevolji i da li je potreban hitan carski rez. Brzo lečenje ove komplikacije je potrebno kako ne bi došlo do oštećenja na mozgu.

HIPOGLIKEMIJA

U prvih par dana života, prerano rođene i veoma bolesne bebe, kao i bebe čije majke imaju dijabetes, posebno su podležne hipoglikemiji, to jest niskom nivou šećera u krvi. Ovo se manifestuje tako što su bebe letargične, manje reaguju i mogu imati poteškoće pri hranjenju. Ovim bebama je potrebno davati glukozu intravenozno.

PNEUMONIJA

Pneumonija je infekcija pluća koja se može razviti kod prerano rođenih beba zato što njihova pluća nisu potpuno razvijena. Doktori uglavnom koriste intravenozne antibiotike za lečenje ove infekcije.

SINDROM RESPIRATORNOG DISTRESA

Simptomi sindroma respiratornog distresa uključuju nedostatak vazduha, plavu obojenost kože, crvenilo nozdrva i groktanje,
Tokom rođenja, bebino telo mora uraditi nekoliko stvari u veoma kratkom vremenskom periodu kako bi beba preživela van materice. Bebe moraju da prebace sistem dostave kiseonika sa krvi koju dobijaju kroz pupčanu vrpcu na njihovu sopstvenu krv, srce i pluća. Bebin život zavisi od cirkulisanja njene krvi, kao i od širenja vlastitih pluća i njihovog punjenja vazduhom. U slučaju da je ovaj proces na neki način ometen dolazi do sindroma respiratornog distresa.

PREMATURNA RETINOPATIJA

Kada se beba rodi prerano, razvoj retine je prekinut i u njoj se mogu javiti razne abnormalnosti. Ovo stanje se može razviti i od davanja kiseonika, koje je potrebno prevremeno rođenim bebama. Što je novorođenče manje, veća je verovatnoća da će se ovaj problem pojaviti. Velika je verovatnoća da će s vremenom prematurna retinopatija nestati. Osobe koje su imale prematurnu retinopatiju mogu imati povećan rizik od nekih poremećaja vida i poremećaj retine kasnije u životu. Kod malog broja novorođenčadi sa ovim problemom, retina se odvoji i vid je pritom izgubljen.

SEPSA

Prerano rođene bebe se lako mogu zaraziti nekom infecijom koja će se potom brzo proširiti krvotokom. Ovo stanje se naziva sepsa. Za lečenje ovog stanja potrebna je brza dijagnoza i intravenozni antibiotici, jer u nekim slučajevima ovakve infekcije mogu biti fatalne za novorođenče.

RH INKOMPATIBILNOST

Ljudi koji imaju Rh pozitivnu krvnu grupu imaju Rh faktor antigen na crvenim krvnim ćelijama, dok ga ljudi sa Rh negativnom krvnom grupom nemaju. Ova razlika između dve grupe može izazvati probleme ako žena sa Rh negativnom krvlju trudna nosi plod koji ima Rh pozitivnu krvnu grupu. Ova situacija se naziva Rh inkompatibilnost.
Trudne žene čija krv je Rh negativna proizvode antitela protiv Rh pozitivne krvi fetusa. Ako ta antitela prođu kroz placentu, počinju da uništavaju bebine crvene krvne ćelija, što kod fetusa može uzrokovati hemolitičku anemiju. Ovakva vrsta anemije može biti toliko ozbiljna da fetus umre pre rođenja.
Pri prvoj trudnoći kod žene, telo ne proizvodi antitela protiv Rh pozitivne krvi fetusa, zbog čega se Rh inkopatibilnost jako retko javlja u prvoj trudnoći. Nakon prve trudnoće, rizik se povećava sa svakom sledećom trudnoćom jer majka počinje da pravi antitela na Rh pozitivnu krv.
Tokom trudničkih poseta lekaru, sve žene se testiraju na Rh faktor. Ako je žena Rh negativna, bebin otac se testira na Rh faktor, i u slučaju da je pozitivan, postoji mogućnost da je i beba Rh pozitivna.
Inekcije antitela mogu biti date majci nakon njenog prvog porođaja kako njeno telo ne bi proizvodilo antitela u budućim trudnoćama. Antitela koje majka tada dobije ne uništavaju crvene krvne ćelije fetusa u sledećoj trudnoći. Često će doktor jednostavno dati Rh inekciju svim trudnim pacijentkinjama tokom njihove prve trudnoće.
Ako žena koja je Rh negativna ne dobije Rh inekciju i fetus koji nosi je Rh pozitivan, bebi može biti potrebna transfuzija krvi dok je u materici kako bi se sprečili problemi kao što je gubitak sluha, mentalna retardacija ili čak smrt.

UROĐENI DEFEKTI

Neke bebe su rođene sa urođenim defektima. Neki od tih defekata su česti, dok su neki jako retki. Mnogi od ovih defekata nemaju poznat uzrok. Ponekad, ovi problemi su nasleđeni. Oni se takođe nazivaju i genetskim i uzrokuje ih nepravilna podela ili rast hromozoma koji sadrže nasledne informacije. Genetske informacije su kodirane kao plan po kome se telo razvija. Ako dođe do greške u tom planu ona se može kasnije odraziti u vidu nekog problema u razvoju tela. Urođeni defekti takođe mogu biti uzrokovani problemima tokom porođaja. U nekim slučajevima, korišćenje droga od strane majke ili oca mogu dovesti do urođenih defekata.
Mnogi roditelji osećaju krivicu kada se njihovo dete rodi sa urođenim defektom. Majke mogu verovati da su nešto pogrešno uradile tokom trudnoće što je doprinelo stvaranju defekta. U većini slučajeva, ne postoji ništa što je moglo sprečiti defekt i osećanje krivice samo može pogoršati psihičko stanje roditelja. Ako imate bebu sa urođenim defektom, možete sarađivati sa vašim lekarem kako biste obezbedili vašem detetu potrebnu negu i terapiju. U slučaju da je do defekta došlo zbog genetskog poremećaja, vaš doktor vam može preporučiti genetsko savetovanje jer do defekta može doći i u sledećoj deci.

ABNORMALIJE GENITALIJA

U retkim slučajevima, dete može biti rođeno sa abnormalijama na genitalijama. Jedan od tih urođenih defekata polnih organa kod dečaka se zove hipospadija. Kod ovog defekta, uretra, to jest cevčica koja sprovodi urin umesto na vrhu penisa, nalazi se na gornjoj ili donjoj strani penisa. U još ređim slučajevima, dete je rođeno sa spoljašnjim polnim organima koji nisu ni muški ni ženski. Ovo stanje se naziva neodređenost genitalija.
Operacija može ispraviti deformacije genitalija, ili makar popraviti stanje. U slučaju da je pol deteta nepoznat mogu se uraditi genetski testovi kako bi se pol utvrdio. Kod dece sa neodređenim genitalijama operacije se obično obavi do druge godine.

CEREBRALNA PARALIZA

Cerebralna paraliza je poremećaj karakterizovan problemima sa kretanjem. U većini slučajeva, cerebralna paraliza uzrokovana je povredom mozga tokom trudnoće, porođaja ili nakon porođaja. U nekim slučajevima cerebralna paraliza može biti genetskog porekla.
Jedan od najčešćih uzroka oštećenja na mozgu je nedostatak kiseonika u trajanju od 4-5 minuta. Nedostatak kiseonika može biti rezultat bolesnih pluća, kao kod sindroma respiratornog distresa, neonatalne pneumonije ili povrede koja uzrokuje unutrašnje krvarenje tokom porođaja. Encefalitis i meningitis, infekcije mozga ili kičmene moždine, takođe mogu povrediti mozak i time uzrokovati cerebralnu paralizu.
Veličina i uzrok povrede na mozgu određuju sa kojom vrstom problema će se dete suočavati kako odrasta. Određeni nivo mentalne retardacije je moguć, zajedno sa poteškoćom u kretanju, napadima i problemima sa govorom. Ipak, deca sa povredama mozga nisu u svim slučajevima potpuno onesposobljena. Nivo povrede mozga je drugačiji od osobe do osobe i mnogi ljudi sa cerebralnom paralizom imaju prosečne ili iznad prosečne mentalne sposobnosti uprkos njihovim fizičkim ograničenjima.
Postoje rezličiti identifikovani tipovi cerebralne paralize. Temeljan pregled od strane neurologa može identifikovati tip i stepen cerebralne paralize. Fizička terapija, operacije, vežbe, istezanja, mehanička pomagala i specijalni obrazovni programi mogu pomoći detetu da postigne svoj potencijal.

ZEČIJA USNA I RASCEP NEPCA

Kada fetus raste unutar materice, lobanja počinje da raste na zadnjem delu glave. Strane lobanje rastu ka napred kako bi se srele na mestu ispod vrha nosa. Ponekad, dve strane usne ili dve strane nepca ne srastu zajedno. Zečja usna, ili rascepljena usna, može izgledati kao urez u gornjoj usni, ili može biti ozbiljniji deformitet, u kom se rascep produžava skroz do nosa. Kod dece sa rascepom nepca, leva i desna strana pokrivača usta nisu do kraja spojene ili su potpuno razdvojene. U ređim slučajevima ova dva poremećaja javljaju se i zajedno.
Zečija usna i rascep nepca može uzrokovati probleme pri hranjenju deteta i psihološku neugodnost u kasnijem životu ako se problem ne ispravi. Problemi sa govorom takođe mogu biti prisutni u slučaju da rascep nepca nije ispravljen na vreme. Plastična hirurgija može ispraviti većinu deformiteta na licu. Operacija usne se najčešće radi kada dete ima između dve i tri meseca. U nekim slučajevima, potrebno je nekoliko operacija tokom nekoliko godina da bi se ispravio rascep nepca.

ISKRIVLJENO STOPALO

Iskrivljeno stopalo je čest deformitet koji se javlja u jednom od 1000 novorođenčadi. Ovaj deformitet uzrokuje da stopalo bude abnormalno iskrivljeno ili uvrnuto. Postoji nekoliko različitih tipova iskrivljenog stopala. Kada nekoliko članova porodice imaju iskrivljeno stopalo, moguće je da je deformitet nasleđen.
Lečenje iskrivljenog stopala je potrebno započeti ubrzo nakon rođenja. Masaže i manipulisanje stopalom i zglobom, zajedno sa specijalnim cipelama, ulošcima ili gipsanim kalupom pomažu da se stopalo vrati nazad u normalnu poziciju. Ako je deformitet ozbiljniji, hirurški zahvat je neminovan. U ovom slučaju najbolje je operaciju obaviti pre nego što dete napuni dve godine.

CISTIČNA FIBROZA

Cistična fibroza je nasledna bolest koja zahvata sisteme organa za disanje i varenje, kao i egzokrine žlezde u telu. Egzokrine žlezde u telo ispuštaju različite supstance kroz cev ili tubu.
Cistična fibroza uzrokuje prekomernu proizvodnju guste, lepljive sluzi. Ljudi koji boluju od cistične fibroze mogu imati problema sa disanjem i česte infekcije pluća. Ponekad, sluz može blokirati creva uzrokujući konstipaciju, bol u abdomenu i povraćanje. Kod ljudi sa cističnom fibrozom, pankreas ne proizvodi enzim koji je potreban za varenje masti i određenjih hranljivih materija, što može učiniti da stolica bude velika i izgleda masno. Deca sa cističnom fibrozom često nemaju normalan rast.
Cistična fibroza može biti jako blaga, tako da je dijagnoza najčešće moguće posatviti tek kasnije u detinjstvu ili čak u zrelom dobu. U dve trećine ljudi dijagnoza se uspostava u prvoj godini života. Ozbiljniji slučajevi cistične fibroze mogu biti čak i fatalni. U oko 10 procenata slučajeva, cistična fibroza primeti se odmah nakon rođenja ukoliko dete ima zatvor.
Lečenje uključuje suplemente za varenje i specijalne disajne procedure koje sprečavaju nakupljanje sluzi u plućima. Roditelje je potrebno naučiti posebne tehnike posturalne drenaže kojom se uklanjanja sekret iz disajnih puteva, koje uključuju postavljanje bebe u razne pozicije i nežno vibriranje ili tapkanje bebinih grudi kako bi se razbio sekret i pomoglo pročišćivanje pluća. U slučaju infekcije bitno je brzo delovati antibioticima.

DAUNOV SINDROM

Beba rođena sa Daunovim sindromom ima dodatan hromozom u svakoj ćeliji. Hromozomi su nosači genetskog materijala.
Najprepoznatljivije karakteristike ovog sindroma su facijalne karakteristike deteta. Uši su jako male. Nos je obično kratak sa poravnatim mostom. Oči su iskrivljene na gore i na stranu. Problemi sa srcem, blokirana creva, problemi sa imunitetom i mentalna retardacija se takođe pojavljuju u nekim slučajevima.
Iako žene koje zatrudne nakon 35-te godine, a naročito nakon 40. godina, imaju veći rizik da rode dete sa Daunovim sindromom, većina dece sa ovim sindromom danas rode žene koje imaju manje od 35 godina. U slučaju da je trudnica starija od 35 godina, doktor može preporučiti amniocentezu. Rezultati ovog testa obično mogu da nagoveste da li će dete imati Daunov sindrom. Alfa-feto test proteina takođe može identifikovati ovaj poremećaj.
Daunov sindrom se ne može lečiti. Deca sa Daunovim sindromom mogu biti srećni, voljeni članovi porodice. Kao odrasle osobe, ljudi sa Daunovim sindromom često su sposobni za posao.

ATREZIJA EZOFAGUSA

Bebama koje imaju atreziju ezofagusa ili jednjaka, nedostaje deo kanala koji spaja jednjak sa stomakom tako da hrana završava u delovima tela gde ne bi trebalo da dospe. U nekim slučajevima, ezofagus je povezan sa dušnikom.
Bebe koje imaju ovaj sindrom ne mogu da gutaju pljuvačku ili mleko već konstantno bale ili pljuju. Ako je jednjak povezan sa dušnikom, tečnosti mogu završiti u plućima uzrokujući kašljanje i probleme sa disanjem.
Doktori mogu dijagnozirati ovaj problem običnim barijumskim pregledom. Kako bi se problem ispravio potreban je hirurški zahvat. U mnogim slučajevima dva kraja ezofagusa su prekratka da bi se spojila. Tada se za spajanje može iskoristiti sekcija creva kako bi se ezofagus produžio.

SRČANE MANE

Srce je mišić sačinjen od komora i zalistaka. Krv teče kroz srce tako da se krv koja nosi kiseonik nikada ne meša sa krvlju koja je kiseonik već dostavila u telo.
Ponekad dođe do defekta u veni, arteriji ili samom srcu, koji uzrokuje da se „sveža“ krv meša sa „iskorišćenom“ krvlju. Ovaj problem može dovesti do problema sa disanjem, abnormalijama u ritmu srca ili poteškoća sa fizičkom aktivnošću. Dok su neki srčani defekti ozbiljni, većina ih je bezopasna i ne zahteva lečenje ili se može ispraviti hirurgijom. Ako doktor posumnja da beba ima srčanu manu, obratiće se roditeljima u vezi testova i lečenja.

AORTNA STENOZA

Aortna stenoza je suženje zalizaka između leve ventrikule i aorte. Većina dece sa ovim poremećajem nema nikakve simptome i normalno se razvijaju. Kada se simptomi pojave to su obično umor, vrtoglavica i onesvešćivanje.
Defekt se može primetiti u vidu šuma na srcu tokom rutinskog fizičkog pregleda srca. Hirurška popravka zalizaka kod dece sa ovim simptomima sprečava napredovanje bolesti ka srcu u kasnijem razdoblju života. Potreba za hirurškom intervencijom zavisi od nivoa suženja aorte.

VENTRIKULARNI SEPTALNI DEFEKT
("RUPA" U SRČANOJ PREGRADI)


Trećina svih srčanih mana kod novorođenčadi je ventikularni deptalni defekt. Reč je o „rupi“ u pregradi srca koja odvaja dve ventrikule, ventrikularni septum, dozvoljava oksigenisanoj krvi da utiče u desnu ventrikulu, gde se meša sa dezoksigenisanom krvlju i uvećava desnu stranu srca. U većini slučajeva defekt je mali i ne pokazuje nikakve simptome, ali se može primetiti pri rutinskom pregledu srca.
Nedostatak vazduha, napadi pneumonije i prestanak rada srca su simptomi ozbiljnog VSD-a. Veće rupe moraju hirurški da se zakrpe. Ovo se obično uradi, ako je moguće, između pete i desete godine života, jer rupe teže da se smanje kako dete raste.

HERNIJE

Abdominalne hernije su defekti u zidu abdomena. Najčešća urođena hernija je pupčana hernija, defekt blizu pupka. Mekan otok se može primetiti na bebinom abdomenu kada beba plače ili se napinje tokom pražnjenja creva. Ovu vrstu hernije obično ne treba korigovati ili lečiti, jer sama nestane kada dete napuni dve godine. Ako ne nestane može se ukloniti hirurškom procedurom.
Dijafragmalna hernija je jako redak defekt u kom su creva nabijena u grudi zbog poremećaja na dijafragmi. Creva pritiskaju pluća i dete ima problema sa disanjem. Hitna hirurgija potrebna je kako bi se problem rešio.

HIDROCEFALUS

Kičmena tečnost cirkuliše oko mozga i kičmene moždine, nakon čega se reabsorbuje u krv pomoću specijalnih membrana. Kod novorođenčadi, tok ove tečnosti može postati zablokiran ili se ona može previše sporo absorbovati od strane membrana. Tečnost nastavlja da se formira i pritiska mozak, a povećan pritisak i tečnost čine da mekana lobanja novorođenčeta natekne na mestu gde kosti obično počinju da se spajaju. Ovo stanje naziva se hidrocefalus, što je latinski naziv za „vodu u mozgu“.
Ako se pritisak ne leči, može doći do povreda mozga. Cevčica za ceđenja fluida može se hirurškim putem staviti u mozak kako bi se smanjio pritisak unutar lobanje.


Adresar

ORDINACIJE

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic