Oči su prozor tela u svet. Iako je to složen proces, oči šalju poruke mozgu o obliku i veličini stvari oko nas, o bojama, kao i o svetlosti i tami.Dužica je obojeni deo oka. Zenica je crni krug u sredini dužice. Dužica se širi i skuplja, kako bi kontrolisala veličinu zenice i, samim tim, količinu svetlosti koja uđe kroz zenicu. Rožnjača je svetli omotač koji pokriva dužicu i zenicu. Ona fokusira svetlost kroz sočivo mrežnjače. Sočivo je svetao disk koji se nalazi iza dužice i zenice. Ono takođe usmerava svetlost ka mrežnjači.

Mrežnjača je ovojnica koja ide duž unutrašnje strane zadnjeg dela oka. Tu se fokusiraju slike onoga što vidimo. Mrežnjaču čine nervne ćelije. Neke od nervnih ćelija su osetljive na boje i svetlost (kupaste ćelije), dok su druge osetljive na stepen svetlosti i tame (štapićaste ćelije). Mrežnjača ima mnogo više štapićastih nego kupastih ćelija. Zato nam je lakše da razaznamo svetlost u mraku, a potrebno nam je više svetlosti da vidimo boje. Mrlja je centralni deo mrežnjače. Ona ima najveći broj štapićastih ćelija i odgovorna je za precizan vid ili oštrinu vida. Slike koje mrežnjača sakupi šalju se u mozak kroz optički nerv. Slike u mozak stižu okrenute naopako. Mozak zatim tumači ove slike onako kako one stvarno izgledaju, tako da ih percepiramo ili «vidimo» pravilno okrenute.

Drugi delovi oka uključuju beonjaču (beli deo oka), konjuktivu (ovojnicu koja pokriva beonjaču i ivicu očnog kapka), staklastu tečnost (supstancu u obliku želea koja popunjava prostor u očnoj jabučici koji se zove zadnja komora) i vodenu tečnost (vodena tečnost koja ispunjava prostor između rožnjače i sočiva, koji se zove prednja komora).

PODLIVENO OKO

  • Modrica oko oka
  • Bol i otok kapaka ili prostora oko njih
Čak i mala povreda može da izazove modricu u mekom tkivu pored oka, a to se zove podliveno oko. Crna i plava boja oko oka izazvane su potkožnim krvarenjem.


Ispitivanje i lečenje

Podliveno oko ne znači obavezno da je očna jabučica oštećena. Ali, ako ima krvi u oku ili ako je vid izmenjen na ma koji način, lekar treba odmah da pregleda oko.Većina slučajeva podlivenih očiju se leči oblogama leda koje smanjuju otok. Kod ozbiljnijih povreda i kada je vid ugrožen, lekar može da preporuči rentgen lobanje, sa posebnim akcentom na kostima oko oka. Ove kosti se zovu kosti orbite. Hirurška intervencija na orbiti ili kostima lica može biti potrebna ukoliko su kosti polomljene.
Preventiva
Zaštite oči naočarima, sigurnosnim maskama ili štitnicima namenjenim za sport ili rad. Sigurnosni štitnici sprečavaju da raznorazni otpaci dospeju u oči i takođe sprečavaju podlive.

BLEFARITIS

  • Crvenilo ili otok, a nekad i perutanje ivice kapka
Osobe koje su sklone ekcemu ili seboreji često imaju blefaritis, bolest kod koje koža na ivici očnog kapka postaje iziritirana i bolna. Kapak može biti crven, perutav i otečen. Kapak se može inficirati bakterijama, što dovodi do razvijanja malih čireva i većeg bola.

Lečenje

Blefaritis se obično lako leči. Svakodnevno samolečenje uključuje pažljivo uklanjanje peruti toplom i vlažnom krpom. Obično se prepisuje antibiotska mast. Kapi za oči se takođe mogu prepisati. Držanje tople vlažne obloge preko oka nekoliko minuta svaki dan ublažava iritaciju. Blefaritis može trajati ili se vraćati, sa ili bez lečenja.

KATARAKTA

  • Postepeni gubitak vida, obično s godinama
  • Zamućenost očnog sočiva
Katarakta je čest očni problem. Ovo oboljenje sa propadanjem vida se obično, mada ne uvek, dešava starijim ljudima. Prethodne povrede oka, prethodne infekcije oka i dijabetes su potencijalni uzroci katarakte. Obično, kako ljudi stare, proteini u sočivima počinju da koaguliraju, ili postaju lepljivi. Koagulirani proteini izazivaju zamućenje inače bistrih sočiva. Vid se muti. Katarakta nije bolna. Promene vida mogu se dogoditi tako sporo da osoba u prvo vreme ne primeti razliku.Nekada se bebe rode sa kataraktom (kongenitalna katarakta). Ovo može biti izavano hromozomnim poremećajima ili infekcijama majke za vreme trudnoće.

Ispitivanje

Katarakta se može otkriti za vreme rutinskog pregleda kada lekar proverava vid. Redovne kontrole očiju naročito su važne za dijabetičare. Druge uzroke, osim godina, treba uzeti u obzir, kad god da se javi katarakta, naročito kod mladih ljudi.

Lečenje

Katarakta se može ukloniti pod lokalnom ili opštom anestezijom. Veštačko sočivo se može staviti u oko, ili osoba može da nosi naočare ili kontaktna sočiva da popravi problem sa vidom. Provera vida pomaže u donošenju odluke da li zamućeno sočivo treba da se ukloni. Katarakta kod dece obično treba da se ukloni što je pre moguće zato što ona sprečava sposobnost deteta da razvija normalan vid.

DALTONIZAM

  • Neraspoznavanje crvene i zelene boje
Daltonizam nastaje kada postoji problem sa kupastim ćelijama – ćelijama koje su osetljive na svetlost i boju – u očima. Crvena i zelena su obično boje koje prave problem. Ljudi ih vide kao istu boju. Neki daltonisti imaju probleme samo pri nejasnom svetlu. Daltonizam je rasprostranjeniji kod muškaraca nego kod žena i nasledan je. Daltonizam obično ne izaziva ozbiljne probleme.

ČIR NA ROŽNJAČI ILI INFEKCIJA

  • Bol
  • Bela mrlja na rožnjači
  • Crvenilo na beonjači
  • Zamućen vid
  • Oseljivost na svetlost
Čir na rožnjači obično počinje sa povredom oka ili oboljenjem koje izaziva izraženu suvoću oka. Takođe može biti posledica siromašne ishrane, naročito vitaminom A ili nedostakom proteina. Čir se može inficirati bakterijom, virusom ili gljivicom. Ako se ne leči, ova mala infekcija može dovesti do daljeg širenja infekcije u oku, ožiljka na rožnjači i gubitka vida.

Ispitivanje

Posebne boje se mogu staviti u oko kako bi se čir lakše video i kako bi se izdvojio njegov oblik. Kada se vidi čir, lekaru je lakše da odredi šta je uzrok infekcije. Takođe može biti potreban pegled sa "slit lampom".

Lečenje

Bakterijske infekcije rožnjače obično se leče antibiotskim kapima i mastima, ili oralnim antibioticima. Virusne infekcije se mogu lečiti antivirusnim lekovima, a gljivične infekcije lokalnim i oralnim lekovima protiv gljivica. Ozbiljne infekcije rožnjače ili očne jabučice leče se u bolnici.
Preventiva
Infekcija se sa neke ranice na drugom delu tela lako može preneti na oko prljavim rukama. To se može dogoditi sa virusom koji izaziva groznicu. Pažljivo pranje ruku posle dodirivanja inficiranog dela ili menjanje zavoja na inficiranom delu sprečiće širenje infekcije na oči.

RAZROKOST

  • Jedno ili oba oka koji se izvrću na unutra ili na spolja
  • Jedno oko koje "luta"

Bebe nekad izgledaju kao da su
r
azroke. To je normalno zato što se njihove oči ne fokusiraju na određene predmete. Male bebe nekad imaju višak kože koji ide od nosa do sredine svakog oka. Ova faltica kože čini da oči izgledaju razroko čak i kad se pomeraju i zajedno fokusiraju. Dok se nos razvija, faltica nestaje, a oči više nisu razroke. Dok beba raste, izražena razrokost nekad može biti problem, zato što dete počinje da koristi samo jedno oko za vid. To se zove strabizam. Mozak "se isključi" ili ignoriše vizuelne poruke razrokog oka. Oko koje prestaje da radi nekad se zove "lenjo oko".Mišići koji pokreću oko predstavljaju problem kod dece sa razrokošću. Problem može biti posledica razlika u snazi ili dužini tih mišića. Dete sa razrokim očima treba da kontroliše oči čim se javi problem. Što se strabizam pre dijagnostikuje i leči, to je lečenje uspešnije.

Ispitivanje i lečenje

Specijalni testovi mogu da pokažu kako se dete fokusira na različite predmete. Lekar može da predloži da dete nosi zavoj preko zdravog oka, kako bi lenjo oko proradilo, a mozak počeo ponovo da komunicira sa njim. Vežbe za oči i specijalne naočari takođe mogu da se koriste. U nekim slučajevima, potrebna je operacija za produženje ili skraćenje očnih mišića.

DVOSTRUKA SLIKA

  • Viđenje dvostruke slike, iako postoji samo jedna
Dvostruka slika ili diplopija, javlja se kada se jedno oko ne fokusira na istu stvar kao i drugo. To se nekad može desiti razrokim osobama. Takođe može biti izazvano bolestima ili poremećajima koji utiču na nerve ili mišiće oka. Dvostruku sliku bi trebalo da proveri lekar.

SUVE OČI

  • Nedovoljno suza u očima
  • Pečenje u očima
  • Sluz u očima
  • Osetljivost na svetlost
Suve oči mogu biti samostalno oboljenje ili oboljenje koje izazivaju druge bolesti i neki lekovi. Jedan od prilično čestih uzroka suvih očiju je Sjorgenov sindrom , bolest slična artritisu. Suve oči se češće javljaju u kasnijim godinama, i češće su kod žena, naročito posle menopauze.Suvoća se uglavnom može lečiti veštačkim suzama ili kapima za oči. Upotreba ovlaživača vazduha u kući pomaže da se održi vlažnost vazduha, a izbegavanje vetra takođe pomaže, kako suze ne bi isparavale. U nekim slučajevima je potrebna operacija da se zatvore kanali kroz koje se obično dreniraju suze. Ova operacija pomaže da oči ostanu vlažne.

ČVORIĆI NA KAPKU

  • Čvorić, visuljak kože, ravna žuta fleka ili okruglo crveno ispupčenje na kapku
Nekancerozni čvorići na kapku česta su pojava. Postoje razne vrste i svaka izgleda drugačije.

Angiomi

Ovo su crvenkasta, blago izdignuta, zaobljena oštećenja na kapku, obično prisutna od rođenja.

Halazioni

Halazione izaziva zapušavanje sekretorne žlezde ispod oka (meibomijanske ciste). Halazioni mogu biti u rasponu od veličine loptice do zrna graška. Kao kod većine zapušenih žlezda, proizvodnja sekreta obično prestane posle nekoliko nedelja, a halazion se povuče u roku od mesec-dva. Halazioni koji ne nestanu spontano mogu se ukloniti hirurškim putem iz estetskih razloga.

Papilomi

Papilomi su veoma mali, mekani izraštaji kože, koji se obično javljaju u grupama. Njihova boja varira od boje kože do tamnobraon boje. Osim što predstavljaju estetski problem, oni su bezopasni.

Ksantelazme

Ovo su ravne, žućkaste izrasline ispod kože donjeg kapka, često u blizini nosa. Izazivaju ih masne naslage ispod kože, koje im daju žućkastu boju. Visok nivo holesterola u krvi može biti uzrok ovih naslaga. Osobe sa ksantelazmama treba da kontrolišu nivo holesterola. Ove izrasline se mogu ukloniti iz estetskih razloga.

SLABOST OČNOG KAPKA

  • Često hronična opuštenost donjeg očnog kapka
  • Opuštenost gornjeg kapka
Sa godinama, donji očni kapak može da se posuvrati (ektropijum) ili da upadne, bliže oku (entropijum). Oba ova poremećaja mogu da iritiraju ili suše osetljivo tkivo rožnjače i time izazovu infekciju kapka, konjuktive ili rožnjače. Kod entropijuma trepavice takođe irtiraju rožnjaču, izazivajući stalni osećaj da je nešto u oku.Ptoza je druga vrsta opuštenosti očnog kapka. Izazivaju je slabost i disfunkcija u mišiću ili nervu gornjeg kapka. Mnogi uzroci, među kojima su: povrede prilikom rođenja, dijabetes, multipla skleroza i druga oboljenja mišića, mogu dovesti do slabosti gornjeg kapka.

Ispitivanje i lečenje

Operacija može da poboljša slabost i spreči da se kapak opusti. Ako je reč o gornjem kapku, ispitivanje može da utvrdi uzrok ptoze. Operacijom se ptoza može ispraviti.

PROBLEMI FOKUSIRANJA

  • Nejasno viđenje dalekih ili bliskih predmeta, ili i jedno i drugo.
Mnogi ljudi imaju probleme sa fokusiranjem očiju. I dok se neki od problema javljaju kod beba ili dece, većina ljudi oseti ove probleme u periodu od 40. do 50. godine.

Astigmatizam

Astigmatizam je pojava nejednake zakrivljenosti rožnjače. Rožnjača obično pomaže kod fokusiranja svetlosti dok ulazi u oko. Kada zakrivljenost nije jednaka, rožnjača ne može da jednako fokusira svetlost na mrežnjači, tako da predmeti koji se nalaze i blizu i daleko deluju zamućeno. Naočari ili kontaktna sočiva sa specijalnim zakrivljenjima mogu da koriguju astigmatizam. To se može postići tvrdim sočivima ili specijalnim mekim sočivima. Pravilna meka sočiva ne utiču tako dobro na astigmatizam zato što se prilagođavaju obliku rožnjače.

Dalekovidost

Ova pojava se zove i hiperopija, a to znači da su predmeti u daljini jasniji od predmeta koji su blizu. Do ove bolesti dolazi kada postoji suviše mala udaljenost između sočiva i na svetlost osetljive mrežnjače u zadnjem delu očne jabučice. Dok svetlost prolazi kroz rožnjaču i sočivo, fokusira se na mrežnjaču. Dalekovidim ljudima je potrebno dodatno sočivo (u vidu naočara ili kontaktnih sočiva) ispred oka kako bi se dobila oštrija slika na mrežnjači.
Kratkovidost
Kratkovidost se zove i miopija, a to znači da između sočiva i mrežnjače postoji prevelika udaljenost, kako bi se dobila jasna slika. I u ovom slučaju, naočare ili kontaktna sočiva mogu da isprave ovaj problem.

Prezbiopija

Kod ovog oboljenja, sočiva u očima postanu kruta i manje sposobna da promene fokus – najčešće za predmete koji su blizu. Negde između 40. i 45. godine, mnogi ljudi iznenada otkriju da su im potrebne naočari za čitanje. Tokom narednih nekoliko godina, očima može biti potrebna sve veća pomoć za predmete koji su blizu, naročito pri slabom svetlu.

Ispitivanje

Optometrista ili oftalmolog može da ispita probleme fokusiranja. Ispitivanjem vida određuje se stepen kratkovidosti, dalekovidosti, astigmatizma ili prezbiopije i omogućava optometristi ili oftalmologu da nađu najbolji način za korekciju problema.

Lečenje

Naočare ili kontaktna sočiva obično poboljšavaju probleme fokusiranja. Radijalna keratotomija, operacija koja menja zakrivljenost rožnjače pomogla je nekim pacijentima, ali ne svim. Pre prihvatanja ove procedure treba čuti mišljenje još nekog hirurga-oftalmologa.

STRANA TELA U OKU

  • Crvenilo i suze
  • Iritacija ili osećaj da je nešto još uvek u oku, čak i pošto je strano telo uklonjeno
  • Bol
Sigurno vam se nekad dogodilo da imate neki trun u oku. Čak i izuzetno male čestice mogu biti veoma iritirajuće. Ako se iritacija nastavi, verovatno je nešto zagrebalo rožnjaču. Ovo se zove abrazija rožnjače. Rožnjača se takođe može ogrebati kontaktnim sočivima. Hemijske supstance koje se stave u oko mogu da izazovu oštećenje i povredu rožnjače i okolnog tkiva.

Ispitivanje i lečenje

Reakcija oka na strana tela ispoljava se preteranim suzenjem, koje predstavlja pokušaj tela da ispere strana tela iz oka. Isto tako, ako otvoreno oko stavite pod blag mlaz tekuće vode iritacija se može ublažiti tako što se hemijska supstanca ili strano telo isperu. Ako je oko isprskano hemikalijom koja nagriza momentalnim ispiranjem se može sprečiti gubitak vida.Ako se iritacija nastavi posle uklanjanja čestice ili ispiranja hemikalije koja je dospela u oko, odmah potražite lekarsku pomoć.

Zagrebana rožnjača se može lečiti antibiotskim kapima, kako bi se sprečila infekcija. Zavoj se obično nosi dan-dva, radi zaštite oka.

Oštri predmeti, kao što su staklo ili metal, mogu da uđu u oko. Svaka vrsta ovakve povrede oka spada u hitne slučajeve koje odmah treba pokazati oftalmologu. U nekim slučajevima se preporučuju rentgen i CT skener glave, kako bi se pronašao predmet koji je upao u oko. Brzo uklanjanje predmeta i lečenje oštećene strukture oka mogu sprečiti gubitak vida i infekciju.
Preventiva
Uvek nosite zaštitu preko oka kada postoji mogućnost da vam upadne neko trunje ili hemikalije. Zavarivanje, stavljanje zaštite od slame i testerisanje su primeri aktivnosti koje lako mogu da izazovu povredu oka. Naročito budite pažljivi kada se radi o alatkama na struju.Obično ne razmišljamo o tome da pesak u kome se deca igraju može biti opasno mesto. Sva deca vole da bacaju pesak, a komadići peska mogu biti štetni po oči. Naučite decu da ne bacaju predmete ili prašinu jedni drugima u oči.

GLAUKOM

  • Zamućen vid
  • Bol i crvenilo oka
  • Aura oko izvora svetlosti
Kao i drugi organi u telu, oči imaju svoj krvotok. Vodena tečnost normalno kruži iz cilijarnog tela iza dužice, kako bi ispunila prednju komoru - prostor između rožnjače i sočiva – a zatim se drenira kroz uzan kanal koji se zove Šlemov kanal.Kod osoba koje imaju glaukom, tečnost se ne može drenirati iz prednje komore oka zato što je Šlemov kanal zapušen. Zbog toga se stvara pritisak u prednjoj komori, a može se stvoriti i u zadnjoj komori – prostoru u očnoj jabučici. Ovo, zauzvrat, može da stvori pritisak na mrežnjači i optičkom nervu. Pritisak stvara oštećenje tako što se smanjuje dotok krvi – kao i kiseonika i hranljivih sastojaka koje krv donosi – u oku.

Glaukom može sporo da se razvija tokom godina i da na kraju postane hronični glaukom, koji sporo uništava vid. Obično se prvo gubi periferni vid, što znači da se vidno polje postepeno sužava. Glaukom takođe može da nastane brzo, izazivajući iznenadan bol, crvenilo i pomućen vid. Ova vrsta se zove akutni glaukom. Nelečen glaukom, naročito hronični, najčešći je uzrok slepila kod odraslih osoba, koji može da se spreči. Zbog toga što su rani simptomi neznatni i polako se javljaju, vid može trajno da se izgubi pre nego što se problem otkrije i leči. Što je veći pritisak u oku, to je veće oštećenje.
Glaukom se takođe može javiti kod novorođenčadi. U ovom slučaju se zove kongenitalni glaukom. Obično pogađa samo jedno oko i izaziva da se to oko uveća, a da rožnjača dobije mlečnu boju i da se ispupči.

Ako vidite mrlje ili "lebdeće komadiće"

Nekad vidite mrlje ili komadiće nečega što liči na kanap ili dlaku koja se polako kreće kroz vidno polje. To je normalno. Ovi komadići tkiva su deo staklaste, želeu slične supstance, koja ispunjava očnu jabučicu. Nekada se ovi komadići staklaste supstance otkinu i lebde u vidnom polju. Oni su bezazleni i na kraju sami nestanu.

Ispitivanje

Ako vi ili neki član porodice imate znake akutnog glaukoma, nazovite doktora ili specijalistu za oči ili odmah idite u hitnu pomoć. Pritisak u oku treba izmeriti. Uobičajena metoda merenja pritiska vrši se uz pomoć mašine na "uduvavanje vazduha".

Lečenje

Akutni glaukom je redak, ali može biti veoma ozbiljan. Osoba često mora da ode u bolnicu, gde se primenjuju specijalne tehnike za brzo smanjenje pritiska u oku. Inače, vid može da se izgubi potpuno i trajno. Hirurško preusmerenje tečnosti kroz nov otvor u dužici (iridektomija) može se uraditi uz pomoć lokalne anestezije. Lekovi takođe mogu da spreče ponovno stvaranje pritiska.Hronični glaukom se leči oralnim lekovima ili lekovima u vidu kapi za oči, koje otvaraju deo koji se drenira oko dužice i tako smanjuje pritisak u oku. Ako lekovi ne pomognu, iridektomija se može napraviti da preusmeri tečnost.
Preventiva
Važno je da se oči redovno kontrolišu radi mogućih promena vida i porasta pritiska. U osobe koje imaju rizik od glaukoma spadaju osobe od preko 65 godina, kao i osobe sa porodičnom istorijom glaukoma i dalekovidosti. Ako imate porodičnu istoriju glaukoma i dalekovidosti, a imate 35 ili više godina, posetite lekara koji će proveriti kakvo je vaše stanje. Ako imate porodičnu istoriju glaukoma, javite se lekaru ukoliko imate bolove i crvenilo oka ili zamućen vid. Takođe treba da idete na rutinsku kontrolu očnog pritiska, čak i ako nemate simptome. Razgovarajte sa lekarom o tome koliko često treba da se kontrolišete.

HIPHEMA

  • Crvenilo
  • Bolovi u očima
  • Pogoršanje vida
Hiphema nastaje kada krv curi između sočiva i rožnjače. To je retko, ali veoma ozbiljno oboljenje. Obično ga izaziva direktan udarac u oko.Ako mislite da vi ili neki član porodice imate simptome hipheme posle udarca u oko, nazovite lekara ili idite u hitnu pomoć. Posle detaljnog pregleda i ispitivanja vida, uobičajeno lečenje za hiphemu je mirovanje u krevetu i primena lekova za smanjenje bola i opuštanje. Drugi lekovi se daju radi smanjenja pritiska u oku. Krv se može drenirati ako je potrebno da se spreči dalje oštećenje ili gubitak vida.
Nošenje zaštite preko oka za vreme sportskih i radnih aktivnosti koje mogu da izazovu povredu sprečiće ovaj problem.

IRITIS (ZAPALJENJE DUŽICE)
  • Bol u oku
  • Crvenilo
  • Zamućen vid
  • Osetljivost na svetlost
  • Mrlje koje plutaju u pozadini
Iritis je bolna upala dužice koja izaziva zamućen vid. To je prilično bolno oboljenje. Za većinu slučajeva se misli da su posledica autoimunih oboljenja, ali neka su izazvana bakterijskom infekcijom. Lečenje podrazumeva lekove koji se daju u vidu kapi za oči, masti ili pilula, kako bi se smanjila upala i lečila infekcija ako postoji.

NOĆNO SLEPILO

  • Nemogućnost da se noću dobro vidi
Noćno slepilo može biti nasleđeni poremećaj vida ili simptom oboljenja oka. Takođe može biti izazvan nedostatkom vitamina A. Vitamin A je potreban da stvara crveni pigment, koji se koristi u štapićima mrežnjače osetljivim na svetlost za gledanje pri slabom osvetljenju. Dobro izbalansirana ishrana, sa odgovarajućom količinom vitamina A, doprineće sprečavanju noćnog slepila. Vitamin A je prisutan u džigerici i u žutom, narandžastom i tamnozelenom povrću.

PERIORBITALNI CELULIT

  • Crvenilo
  • Otok
  • Bol
  • Temperatura
  • Topla koža oko oka
  • Ispupčena očna jabučica
Infekcije koje se dogode u koži, suznim žlezdama, mišićima i masnom tkivu oko oka zovu se periorbitalni celulit. Ova vrsta infekcije je retka. Učestalija je kod dece nego kod odraslih osoba i zahteva hospitalizaciju u slučaju lečenja. Ako se ne leči, može da se brzo proširi iz tkiva oko oka u očnu duplju, a zatim u mozak i ovojnice koje prekrivaju mozak (meningitis). Periorbitalna infekcija počinje ogrebotinom ili malom infekcijom, kao što je čir na koži pored oka ili u sinusima oko oka.

Ispitivanje i lečenje

Pregled se savetuje čim se javi ova vrsta infekcije. Rentgen kostiju lica i sinusa potvrdiće dijagnozu. Hospitalizacija je obično potrebna kod lečenja. Zbog ozbiljnosti infekcije antibiotici se daju intravenozno. Lekovi za smanjenje bola (analgetici) i temperature takođe su potrebni. Pravilna terapija može da spreči gubitak vida ili širenje ozbiljnije infekcije u druge delove lobanje.

Osetljivost na svetlost

Osetljivost na svetlost (fotofobija) može biti neprijatna pojava i može izazvati žmirkanje. Tamne naočare ublažavaju problem. Fotofobija je uobičajena kod osoba svetle puti. Upala dužice takođe može da izazove osetljivost na svetlost, kao što može i abrazija rožnjače. Ako iznenada postanete osetljivi na svetlost, obratite se lekaru.

KONJUKTIVITIS (CRVENO OKO)

  • Crvenilo
  • Upala ili otok kapaka
  • Materija slična sluzi ili dreniranje iz oka
  • Svrab ili suzenje oka
Infekcije konjuktive su uobičajene, naročito kod dece, zato što se bakterije ili virusi koji izazivaju infekcije lako prenose rukama do očiju. Infekcija konjuktive se zove "crveno oko". Ona obično nije ozbiljna i može se izlečiti. Ipak je neprijatna i može da se prenese sa jednog člana porodice ili druga iz razreda na druge članove (porodice ili razreda). Pet uobičajenih uzroka konjuktivitisa su: alergije, bakterije, hemijska sredstva, strana tela i virusi.Konjuktivitis može biti ozbiljan. Infekcija od virusa ili bakterije može da dovede do čira rožnjače, koji, ako se ne leči, izaziva oštećenje rožnjače, loš vid ili, čak, slepilo. Kada je rožnjača inficirana, simptomi su obično mnogo gori i uključuju ozbiljne bolove i osetljivost na svetlost.
Alergijski konjuktivitis
Ova vrsta konjuktivitisa izaziva crvenilo, svrab i suzenje. Mogu postojati drugi alergijski simptomi, kao što su kijanje i curenje nosa. Ostajanje u zatvorenom prostoru, naročito kada je nivo polena ili drugih alergena visok, može biti glavna mera za ublažavanje simptoma. Klima-uređaji takođe smanjuju broj alergena u vazduhu. Antihistaminici koji se prodaju bez recepta, kao što je difenhidramin , može smanjiti svrab, crvenilo i nelagodnost. Mogu se preporučiti i lekovi na recept, uključujući antihistaminik kapi za oči. Alergijski konjuktivitis, iako veoma neprijatan, ne vodi uvek do daljih komplikacija.

Bakterijski konjuktivitis

Ova infekcija obično izaziva jače crvenilo i veću upalu oka nego virusni konjuktivitis. Može da izazove žućkasto-zeleni gnoj. Bakterijske infekcije se obično leče antibiotskim kapima ili mastima za oči. Kultura iz oka može da pomogne da se otkriju bakterije, tako da može da se prepiše pravi antibiotik.

Hemijski konjuktivitis

Ova vrsta konjuktivitisa može nastati ako su ovojnice sluzokože očiju izložene hemikalijama na koje su oči osetljive, kao što je hlor u bazenu. U slučaju da neko hemijsko sredstvo uđe u oko, isperite odmah oči vodom. Hemijska iritacija dalje može da vodi do bakterijske infekcije koja zahteva lečenje antibioticima. Konjuktivitis kao posledica stranog tela. Ovaj konjuktivitis može izazvati bilo šta što upadne u oko, kao što je prašina ili, čak, kontaktno sočivo. Iritacija može da dovede do suzenja, crvenila i nelagodnosti. Strano telo treba isprati vodom. Strano telo koje ostane u oku može dovesti do bakterijske infekcije. I strana tela i hemikalije mogu da oštete i izgrebu rožnjaču ako se ne uklone.

Virusni konjuktivitis

Ova infekcija se može dogoditi zajedno sa nazebom, gripom ili nekom drugom virusnom infekcijom. Virus se može proširiti na ovojnice sluzokože očiju. Ako se to dogodi, ćelije ovojnica sluzokože se upale i proizvode previše sluzi. Tako se gnoj stvara u oku. Ako osoba ima groznicu, pa zatim dobije "crveno oko", veoma je važno da ispita oči na virus herpesa, koji izaziva groznicu, a može da izazove i ozbiljne infekcije oka. Ozbiljne infekcije rožnjače virusom herpesa zahtevaju lečenje antivirusnim lekovima.

Lečenje

Uzrok konjuktivitisa se mora odrediti pre početka lečenja zato što lečenje zavisi od uzroka. Lečenje obično ima uspeha u periodu od nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od ozbiljnosti infekcije.
Preventiva
Virusni i bakterijski konjuktivitis se mogu lako proširiti. Odrasle osobe mogu da se pridržavaju saveta iz antrfilea (dole), kako bi sprečile širenje konjuktivitisa. Deca se mogu ohrabrivati da učine isto. Ali, s obzirom da je manja verovatnoća da će se deca ovoga pridržavati, možda je potrebno da izostanu iz škole i leče se kod kuće ako imaju konjuktivitis. Ako dete ostane kod kuće, na ovaj način će se sprečiti širenje infekcije na drugu decu.Osobe koje su alergične na polen, prašinu ili druge supstance treba da pokušaju da ostanu kod kuće kada su ovi alergeni u vazduhu. Ako se vozite kolima, zatvorite prozore, da alergeni ne bi ulazili unutra.
Osobe koje nose kontaktna sočiva imaju veći rizik od infekcije oka. Nepravilno čišćenje sočiva i neadekvatna sterilizacija omogućavaju bakterijama da inficiraju sočiva. Zato je veoma važno za osobe koje nose kontaktna sočiva da detaljno peru ruke i slede uputstva o nezi sočiva kako bi izbegle infekcije. Ako ipak dođe do infekcije, sočiva ne treba nositi. Sočiva treba sterilisati i držati u sterilnom rastvoru za sočiva sve dok se infekcija ne izleči.

Preventiva konjuktivitisa

  • Često perite ruke, naročito ako ste bili u društvu osobe koja ima konjuktivitis ili neku drugu infekciju na telu.
  • Držite ruke dalje od očiju
  • Ne koristite tuđe peškire
  • Ne trljajte oko ako osećate da je nešto unutra
  • Koristite tečnost za ispiranje oka ili blagi vodeni sprej za ispiranje čestica iz oka
  • Antihistaminici mogu da smanje svrab
  • Brinite o kontaktnim sočivima u skladu sa uputstvima vašeg lekara
  • Nosite zaštitu za oči kada radite sa bojom, razređivačem ili iritirajućim hemikalijama koje mogu da vam prsnu u oči

ZAPUŠENJE ARTERIJA MREŽNJAČE

  • Iznenadan gubitak vida na jedno oko
Retinalna arterija je glavni dotok krvi do mrežnjače. Ako je arterija zapušena iz ma kog razloga, može doći do privremenog ili trajnog slepila, ukoliko se začepljenje odmah ne leči.

Ispitivanje i lečenje

Oftalmoskopija će verovatno biti potrebna kod pregleda oka. Lečenje zapušenja arterija mrežnjače je hitan slučaj. Lekovi ili operacija se mogu primeniti da spreče trajni gubitak vida. Zapušenje arterija mrežnjače može biti posledica dijabetesa, visokog krvnog pritiska , glaukoma i policitemije. Dobra kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska ili pritiska u oku uz pomoć lekova može smanjiti rizik od zapušenja arterija mrežnjače.

DEGENERACIJA MREŽNJAČE

  • Postepeni gubitak vida tokom godina
Kao i svim tkivima u telu, i mrežnjači je potreban kiseonik. Kako telo stari ili kako neke bolesti dovedu do otvrdnjavanja ili zapušavanja arterija, mali krvni sudovi u očima više ne hrane tkiva sa dovoljno kiseonika. Rezultat su oštećeni delovi mrežnjače – a to se zove degeneracija mrežnjače. Degeneracija mrežnjače može dovesti do zamućenog vida ili potpunog gubitka vida. Postoje razne vrste degeneracije mrežnjače.
Dijabetična retinopatija
Ona je posledica oštećenja krvnih sudova mrežnjače izazvanih visokim nivoom šećera u krvi. Ovi krvni sudovi postaju tvrđi, a male arterije u mrežnjači mogu da se zapuše. Novi krvni sudovi se formiraju dok telo pokušava da pronađe način da kompenzuje ovo zapušenje. Novi krvni sudovi su krhki i krvare u staklastoj tečnosti (želatinoznoj supstanci koja ispunjava očnu jabučicu), izazivajući probleme sa vidom. Vid takođe može da bude ugrožen rastom fibroznog tkiva koje se iz mrežnjače širi u staklastu tečnost. Mrežnjača takođe može da se ošteti dok telo pokušava da «izleči» napadnute delove. Ovo oštećenje mrežnjače može da dovede do odvajanja mrežnjače.Kontrola nivoa šećera u krvi može da uspori oštećenje dijabetične retinopatije. Operacija laserom, ili fotokoagulacija, uništava nove krvne sudove, tako da svetlost ipak može da se vidi.
Makularna degeneracija
Do ovog oboljenja dolazi kada makula (centralni deo mrežnjače) počinje da gubi funkciju. Uzrok nije poznat. Ona pogađa centralni deo vida. Periferni vid (oko ivica) i prepoznavanje boja obično ostaju netaknuti. Makularna degeneracija je uobičajen uzrok problema sa vidom kod starijih osoba. Češća je kod bele rase i genetski se prenosi. Rani slučajevi se nekad mogu rešiti laserskom hirurgijom, ali se ovo oboljenje teško leči. Pušenje pogoršava ovu bolest.

Retinitis pigmentosa

Ovo je nasledni poremećaj kod koga nervne ćelije mrežnjače vremenom popucaju. Prvi simptom je slab vid noću. Zatim je ugrožen kompletan vid. Prvo je narušen centralni vid (deo vida koji najoštrije vidi stvari). Zatim strada periferni vid. Na kraju može da dođe do slepila. Ne postoji uspešno lečenje za povratak vida.

Ispitivanje

Ako imate bilo koji od simptoma koji su ovde opisani, idite kod oftalmologa na pregled. Pregled mrežnjače oftalmoskopom obično ukazuje na dijagnozu i na potrebu za dodatnim ispitivanjem mrežnjače.

Preventiva

Neka od ovih oboljenja očiju se mogu sprečiti ako se leče zdravstveni problemi koji ih izazivaju. Redovne analize šećera u krvi, krvnog pritiska i pritiska u očima mogu da pomognu u preventivi degeneracije mrežnjače i omoguće rano lečenje poremećaja koji dovode do budućih problema sa očima. Ako imate dijabetes, redovno posećujte oftalmologa, a naročito svaki put kad se javi neki problem sa očima. Kontrola dijabetesa može pomoći u prevenciji problema sa očima kod dijabetičara.

ODVAJANJE MREŽNJAČE

  • Jasne svetlosne mrlje ili tamne mreže u jednom oku
  • Osećaj kao da se tamna "zavesa" navlači preko jednog oka
Odvajanje mrežnjače počinje kada se u mrežnjači napravi rupa. Staklasta tečnost tada počinje da curi iza mrežnjače i da je odiže sa zadnje strane oka. Određen broj bolesti i povreda mogu izazvati odvajanje mrežnjače. Povreda koja zahvata oko, dijabetična retinopatija ili oštećenje koje se događa posle operacije katarakte mogu povući mrežnjaču i konačno izazvati odvajanje ako se ne leči. Odvajanje mrežnjače može izazvati trajni gubitak vida.

Lečenje

Lečenje odvajanja mrežnjače zavisi od toga koliko štete je učinjeno i šta je bilo uzrok. Na primer, promene u mrežnjači izazvane dijabetesom mogu se najbolje lečiti laserskom fotokoagulacijom, koja podrazumeva slepljivanje mrežnjače za zadnju stranu oka sa stotinu sitnih šavova. Tečnost ispod mrežnjače se može izdrenirati hirurškim putem.

Preventiva

Nošenje zaštite preko oka za vreme aktivnosti koje bi mogle da izazovu povredu takođe može da spreči odvajanje mrežnjače. Pravovremeno pronalaženje uzroka i lečenje odvajanja mrežnjače, pre nego što se dogodi potpuno odvajanje, smanjiće rizik od gubitka vida.

ČMIČAK

  • Bol, otok i crvenilo na ivici očnog kapka
Čmičak je infekcija folikula dlake trepavice. Folikul dlake je mali otvor iz koga trepavica raste. Kapak može biti otečen i bolan. Čmičak obično izbije u roku od tri do sedam dana, a zatim pukne i izleči se spontano u većini slučajeva. Halazion se nekad pobrka sa čmičkom.

Lečenje

Primena tople, vlažne obloge na ovo osetljivo mesto pomaže da čmičak sazri i pukne. Uklanjanje trepavice iz inficiranog folikula često pomaže u dreniranju infekcije. Posavetujte se sa doktorom ako se infekcija vrati. Možda je potrebna terapija antibiotskim mastima ili pilulama.

SUBKONJUKTIVNO KRVARENJE

  • Crveno mesto ili crvene tačke na beonjači
Da li vam se desilo da se krvave mrlje iznenada pojave na belom delu oka? To se zove subkonjuktivno krvarenje. Izaziva ga krvarenje ispod beonjače (subkonjuktivnog dela). Subkonjuktivno krvarenje može biti posledica povrede oka, iritacije oka ili visokog krvnog pritiska . Može se pojaviti posle kijanja, kašljanja ili povraćanja, ili bez vidnog razloga. Nekad krv iscuri na jednu stranu oka, tačno uz ivicu rožnjače.Bezbolno subkonjuktivno krvarenje obično se poboljša samo od sebe za nekoliko dana. Bolno subkonjuktivno krvarenje može biti znak infekcije ili ozbiljnijeg problema i razlog je za odlazak kod lekara.

TUMORI OKA

  • Problemi sa vidom
  • Razrokost
  • Gubitak boje u očima
  • Odvojena mrežnjača
Kancerozni tumori očiju su veoma retka pojava. Najčešći je retinoblastom, tumor očne jabučice koji se nekad nalazi kod beba i dece mlađe od pet godina. Dete može imati probleme sa vidom ili može biti razroko, ili roditelji mogu da primete gubitak boje oka ili mrlju u oku. Kod ove vrste tumora nema bola. Rana primena lasera za uništavanje tumora može da izleči ovu bolest. Ako terapija laserom ne uspe, oko nekad mora da se izvadi, kako bi se sprečilo širenje tumora na druge delove tela. U nekim porodicama postoji sklonost ka retinoblastomu.Druga vrsta tumora koji se može naći u mrežnjači jeste maligni melanom. Za razliku od melanoma kože, koji se brzo širi, melanom oka se sporo širi. Javlja se kod starijih ljudi. Ovi tumori nisu bolni, ali mogu da ugroze vid ili izazovu odvajanje mrežnjače. Mali tumori se mogu uništiti laserom. U nekim slučajevima se izvadi obolelo oko, kako bi se sprečilo širenje tumora.

Adresar

ORDINACIJE

Specijalisti

Prof. dr Pavel Rozsival
Oftalmološka klinika
Charlesovog univerziteta,
Češka

Bolnica Sveti Vid, Beograd

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic