Vazduh koji dišete ulazi u vaša pluća. U plućima se odvijaju dva važna procesa: kiseonik ulazi u krv, a ugljen-dioksid, kao ostatak, izlazi iz krvi i izdiše se. Pluća se sastoje iz nekoliko režnjeva, okruglastih odeljaka ili oblasti pluća koji su glatki i sjajni.Vazduh koji se udiše kroz nos i usta prolazi kroz niz cevi. On struji kroz dušnik ili traheju, kroz glavne vazdušne puteve u plućima, koji se zovu glavni bronhi, pa kroz manje vazdušne puteve koji se zovu bronhi, zatim kroz još manje vazdušne cevčice zvane bronhiole, i, na kraju, odlazi u male vazdušne mehuriće u plućima zvane alveole. Alveole imaju veoma tanke zidove kroz koje gasovi, kao što su kiseonik i ugljen-dioksid, mogu da prođu.

Oko alveola se nalaze sitni krvni sudovi – kapilari. Vene dopremaju krv do kapilara u plućima. Krv nosi ugljen-dioksid i druge otpatke normalnih telesnih funkcija. Kada stigne do kapilara, krv ispušta otpatke u alveole. Ovi otpaci se izbacuju iz tela kada izdišete. Dok je krv još u kapilarima, ona takođe apsorbuje kiseonik koji ste udahnuli u alveole. Kiseonik u krvi putuje kroz telo kako bi nahranio tkiva.

Izdisanje i udisanje su radnje koje vršite bez razmišljanja. Vaše telo vodi računa o nivou ugljen-dioksida i kiseonika u krvi. Nervne ćelije u tkivima šalju mozgu signale ukoliko je nivo ugljen-dioksida suviše visok ili suviše nizak. To vas automatski podstiče da dišete brže i dublje.

Glavni mišići odgovorni za disanje su diafragma i mišići koji kontrolišu rebra. Diafragma se pruža kroz srednji deo tela, ispod pluća. Kada udišete, pluća se šire, diafragma se spušta, a rebra se isturaju, kako bi napravila mesto vazduhu u plućima. Kada izdišete, dešava se upravo suprotno.

Pluća su obavijena plućnom maramicom, mekanom dvoslojnom membranom koja zadržava tečnost između ovih slojeva, kako bi pospešila pomeranje pluća u grudima.


ASTMA

  • Zadihanost
  • Kašljanje
  • Otežano disanje
  • Pritisak u grudima
Astma je bolest koja napada bronhijalne cevčice ili vazdušne puteve pluća. Vazdušni putevi astmatičara su veoma osetljivi na supstance na koje su alergični, a koje se zovu alergeni, i na druge iritirajuće supstance u vazduhu – iritirajuće faktore, kao i na emocionalan stres. Sve ovo može izazvati oticanje ili upalu bronhijalnih cevčica, što vodi u astmatični napad.Astmatični napad može da se dogodi kada je osoba sa astmom izložena alergenu, iritirajućem faktoru ili emocionalnom stresu. Neki ljudi su skloni astmatičnom napadu kada jedu određenu vrstu hrane ili kada uzimaju neke lekove.

Šta god da je okidajući faktor, oticanje u vazdušnim putevima izaziva stvaranje sluzi u vazdušnim cevčicama i kontrakciju mišića oko njih. Ovo smanjuje vazdušne puteve, zbog čega vazduh teško može brzo da prođe. Sluz može da smanji i priliv vazduha, izazivajući zadihanost i teškoće sa disanjem.

Poslednjih godina, došlo je do radikalnih promena u razumevanju astme. Do nedavno, većina doktora je smatrala skupljanje, ili konstrikciju, bronhijalnih cevčica kao najveći problem kod astme, tako da je lečenje bilo usmereno na ublažavanje konstrikcije. Neke od ovih terapija su imale neprijatna sporedna dejstva.

Doktori su znali da iritirajući faktori i alergeni igraju značajnu ulogu kod astme, ali dugo nisu znali kako ovi agensi utiču na mišiće u vazdušnim putevima. Sada se zna da je upala vazdušnih puteva primarni faktor kod astme, a s obzirom da se o astmi zna više, na raspolaganju su bolje terapije, a simptomi se mogu bolje kontrolisati.

Ispitivanje

Vaši simptomi će pomoći doktoru da dijagnostikuje astmu. Na astmu se sumnja ukoliko imate kraće ili duže napade zadihanosti, teško dišete ili patite od kašlja iz nepoznatih razloga. Testovi pulmonarne funkcije mogu ukazati na problem koji dalje ukazuje na konstrikciju (skupljanje, sužavanje) vazdušnih puteva. Određena doza leka protiv astme može se dati za vreme ispitivanja, kako bi se proverilo da li se konstrikcija može ukloniti.

Lečenje

Lekovi koji se prepisuju kod astme mogu se podeliti u dve glavne kategorije: one koji ublažavaju konstrikciju vazdušnih puteva (bronhodilatatori) i one koji smanjuju oticanje, ili upalu. Svi ovi lekovi se mogu inhalirati ili davati u vidu pilule, a većina se može dati intravenski u slučaju ozbiljnog napada.Ali, važno je da se pridržavate uputstva za upotrebu. Preterana upotreba može da izazove ozbiljne neželjene posledice, a nekad i smrt. Kada se bronhodilatatori često koriste za ublažavanje simptoma, to može da znači da se oticanje vazdušnih puteva nije dovoljno lečilo. Bronhodilatatori mogu da zamaskiraju simptome oticanja. Zato je opasno da oboleli sami leče oboljenje za koje nisu sigurni da je astma. Ako imate neke od simptoma, obavezno posetite lekara. Bronhodilatatori takođe mogu da se daju redovnije u vidu tableta ili tečnosti kako bi se lečili ili sprečili astmatični napadi.

Šta sve može da izazove astmatični napad?

  • Zagađenost vazduha
  • Prašina
  • Emocionalni stres
  • Vežbe
  • Isparenja
  • Infekcije respiratornog trakta, kao što su virusne infekcije
  • Plesan
  • Miris ili kolonjska voda
  • Polen
  • Infekcije sinusa
  • Dim
  • Hrana na koju ste alergični
  • Lekovi na koje ste alergični
  • Dezodoransi u spreju
  • Sulfit, konzervans koji se koristi u crnom vinu, pivu, gotovim salatama, gotovim supama i drugim namirnicama
  • Promene temperature
Anti-inflamatorni lekovi. Kada se koriste redovno, anti-inflamatorni lekovi mogu da budu efikasni. Anti-inflamatorni lekovi pomažu kod smanjenja otoka u vazdušnim putevima. Često, anti-inflamatorni lekovi se daju kako bi se sprečili napadi. Potebni su sati, ili čak dani, da počnu da deluju, a obično ne deluju dovoljno ako se ne uzimaju redovno.

Primena pumpice

  • Da biste se uverili da u pumpici imate lek, stavite glavni deo (ne onaj koji ide u usta) u vodu. Ako pluta postrance, znači da je pumpica prazna. Ako odskoči iz vode, znači da je delimično puna. Ako potone, znači da je puna
  • Protresite deo za lek
  • Sastavite deo za lek i deo za usta
  • Skinite poklopac i držite pumpicu uspravno
  • Zabacite glavu unazad i izdahnite
  • Stavite pumpicu na oko 3cm od usta. Ako koristite nastavak, stavite jedan kraj u usta i obuhvatite ga usnama. Nastavak je deo koji montirate na pumpicu. On olakšava udisanje i čini ga efikasnijim
  • Pritisnite pumpicu kako bi oslobodila lek. Istovremeno, polako udišite tri do pet sekundi. Ako koristite kapsule sa suvim prahom, jako zatvorite usta oko dela za usta i brzo udahnite
  • Zadržite vazduh oko 10 sekundi, tako da lek može da prodre duboko u pluća
  • Ponovite onoliko puta koliko vam doktor predloži. Sačekajte jedan minut između dva udisaja, kako bi svaki udah dospeo što dublje u pluća

Prevencija

Alergije, infekcije i duvanski dim su uobičajeni okidači astmatičnih napada. Pokušajte da ove okidače izbegnete što je moguće više. Osobe koje pate od alergija mogu da imaju koristi od antihistaminika osim što treba da izbegavaju uzroke alergija. Injekcije protiv alergije takođe se mogu koristiti kod nekih alergija. Ako alergija izaziva ozbiljne astmatične napade koji brzo nastaju, važno je da se uvek nosi neka vrsta bronhodilatatora u vidu injekcije u slučaju ozbiljnog napada. Injekcioni bronhodilatator sadrži adrenalin i popularno se zove "komplet protiv uboda ose".  Brz pristup ovom leku može da spase život. Merač maksimalnog protoka vazduha je značajan u kontroli astme. To je jednostavan uređaj koji staje u šaku, a koji meri kojom brzinom vazduh može da izađe iz pluća. Ako koristite ovaj aparat, duboko udahnite i izdahnite što jače možete u deo za usta. Pogledajte u broj na aparatu. Ponovite ovo tri puta i zapišite najbolji rezultat. To je vaš "maksimalni protok".

Merite ovaj protok dva puta dnevno kada započnete lečenje. Koristite dobijene brojeve da biste dobili svoju ličnu maksimalnu vrednost. Pošto se upoznate sa svojom vrednošću maksimalnog protoka, lekar će vam prepisati lek koji odgovara vašim potrebama.

Redovno merenje vašeg maksimalnog protoka takođe će vam pomoći da saznate kada će doći do ranih simptoma astme – pre nego što postanu ozbiljni. Lek može da se uzme kako bi sprečio napad.

Ako je vaš maksimalni protok u zelenoj zoni, ili 80 % do 100 % vašeg maksimuma, verovatno ste dobro i nije vam potreban lek. Ako je vaš maksimalni protok u žutoj zoni, ili 50 % do 80 % vašeg maksimuma, možete da nazovete lekara i pitate ga za dodatni lek. Ako je vaš maksimalni protok u crvenoj zoni, ili manje od 50 % vašeg maksimuma, reč je o hitnom slučaju. Upotrebite bronhodilatator i odmah nazovite doktora.

Kako da smanjite izlaganje alergenima i iritirajućim faktorima?

  • Uklonite tepihe, prostirke i zavese gde god možete. Tako ćete smanjiti prašinu
  • Držite kućne ljubimce napolju ili bar izvan spavaće sobe, kako biste smanjili količinu njihove dlake
  • Jastušnice i drugu posteljinu perite jednom nedeljno u vreloj vodi
  • Čistite tepihe specijalnim hemikalijama koje smanjuju prašinu
  • Držite zatvorene prozore i uključen klima-uređaj, kako biste izbegli polen i druge biljne alergene
  • Redovno perite ruke i pokušajte da izbegnete blizak kontakt sa ljudima koji imaju respiratorne bolesti
VAŽNO! Astma može biti opasna po život! Ako vi ili neki član vaše porodice imate astmu, napravite unapred plan o tome kako ćete reagovati na ozbiljan napad. Razgovarajte sa lekarem o tome da, u slučaju potrebe, imate injekcioni bronhodilatator u kući. Imajte pri ruci sve brojeve telefona za hitne slučajeve. Kupite merač za maksimalan protok vazduha, obavestite se o vašim normalnim vrednostima, kao i o situaciji koja zahteva odlazak u bolnicu.

BRONHITIS

  • Kašalj koji stvara sluz
  • Pritiskanje u grudima
  • Otežano disanje
Bronhitis je oticanje ili upala velikih vazdušnih puteva. U odgovor na iritaciju od oticanja, gusta sluz se luči u velike vazdušne cevčice. To stvara potrebu za kašljanjem. Ako se skupi dovoljno sluzi, manji vazdušni putevi se zapuše, čime se ograniči kretanje vazduha i izazove otežano disanje.Do akutnog bronhitisa dolazi kada virusna ili bakterijska infekcija ugrozi respiratorni trakt. Ređe, gljivična infekcija izaziva akutni bronhitis.

Hronični bronhitis je obično rezultat izloženosti iritirajućim faktorima pre nego infekciji. Može se dogoditi osobama koje puše ili su bile izložene isparenjima, prašini, hemikalijama ili drugim iritirajućim faktorima tokom mnogo godina. Hronični bronhitis obično izazove hronični kašalj koji stvara žutu, sivu ili braon sluz. Ova hronična iritacija, zajedno sa infekcijom, postepeno oštećuje pluća. Mnogo godina ovakve iritacije dovode do kratkog daha i problema čak i kod obavljanja jednostavnih fizičkih poslova. Osobe sa hroničnim bronhitisom takođe često imaju emfizem. Ova kombinacija hroničnog bronhitisa i emfizema zove se hronični opstruktivni bronhitis.

Ispitivanje

Dijagnoza akutnog bronhitisa može se uraditi na osnovu simptoma. Oni obuhvataju kašalj koji stvara sluz, otežano disanje ili zadihanost. Temperatura nije uvek prisutna. Rentgenski snimak pluća i ispitivanje funkcije pluća mogu pomoći vašem doktoru u postavljanju dijagnoze hroničnog bronhitisa. Rentgen pluća može da ukaže na infekciju plućnog tkiva pored bronhijalnih cevčica. Blago zapaljenje pluća i infekcija plućnog tkiva mogu imati slične simptome, ali rentgen će u slučaju pneumonije pokazati senke u plućima kojih nema kod bronhitisa. Kod ljudi sa hroničnim bronhitisom rentgen grudi često ukazuje na znake emfizema.Sluz se može ispitati na bakterije ukoliko je infekcija ozbiljna, ukoliko ne odgovara na uobičajeno lečenje ili ukoliko se sumnja na drugi vid infekcije, kao što je tuberkuloza.

Lečenje

Mnogi slučajevi blagog akutnog bronhitisa izazvanog virusima prođu sami od sebe posle nekoliko dana ili jedne nedelje. Većina slučajeva akutnog bronhitisa izazvanog bakterijama takođe nestane za četiri do osam nedelja. Ipak, bakterijske infekcije mogu povremeno da prerastu u zapaljenje pluća ukoliko se ne dijagnostikuju i ne leče antibioticima. Vaš doktor može da vam preporuči lečenje sa antibiotikom koji će pomoći da se infekcija zaustavi i spreči dalje pogoršanje.Analgetici koji se kupuju bez recepta i lekovi protiv nazeba mogu da ublaže i umire iziritiranu membranu sluznice u nosu, grlu i plućima kada imate bronhitis. Ako je prisutna zadihanost, bronhodilatator vam može pomoći.

Prevencija

Prevencija akutnog bronhitisa je teška, jer je on često izazvan visoko zaraznim virusima. Da biste se sačuvali od ovakvih infekcija, perite često ruke i nemojte deliti sa drugima pribor za jelo i piće.Da biste smanjili šanse za dobijanje hroničnog bronhitisa, držite se dalje od dima i drugih štetnih isparenja. Ova isparenja čine bronhijalne cevčice osetljivijim na infekciju. I, takođe, nemojte pušiti.

Kako možete da pomognete sami sebi?

  • Pijte mnogo tečnosti. Tako će se odlepiti sluz koja je zapušila vazdušne puteve
  • Koristite osveživač vazduha da biste povećali vlažnost vazduha u prostoriji. Najbolji su osveživači vazduha koji istovremeno hlade i dodaju vlažnost
  • Nabavite neki od lekova koji se kupuju bez recepta za smirivanje suvog kašlja ili za iskašljavanje. Posavetujte se sa doktorom koji lek da koristite
  • Izbegavajte dim i isparenja

PLUĆNI KOLAPS (ATELEKTAZA)

  • Uporan suv kašalj
  • Otežano disanje
  • Niska temperatura (ponekad)
Posle neke hirurške intervencije ili kada polome rebra mnogi ljudi dišu teško, sa kratkim dahom, kako bi izbegli bol. Bez pritiska koji dolazi od normalnog disanja, mali delovi pluća ili čak cela plućna krila mogu da kolabiraju – što se zove atelektaza, ili plućni kolaps. Bilo šta što u potpunosti blokira veliki ili mali vazdušni put, kao što je tumor ili strano telo, takođe dovodi do atelektaze u blokiranom delu pluća.Atelektaza može izazvati težak kašalj i nisku temperaturu. Promene na plućima se vide na rentgenu grudnog koša, što potvrđuje dijagnozu atelektaze.

Duboko disanje vraća kolabirani deo u normalu, ukoliko ništa ne pritiska pluća ni obližnju bronhijalnu cev. Kašljanje, naduvavanje balona ili primena aparata za disanje koji se zove spirometar primorava osobu da poveća pritisak vazduha u plućima i proširi kolabirani deo. Ukoliko je tumor uzrok atelektaze, mora se ukloniti.

Vežbe dubokog disanja treba raditi što češće posle lomljenja rebara ili operacije, kako bi se sprečio ovaj plućni kolaps.

PNEUMOTORAKS

  • Iznenadni gubitak vazduha
  • Bol na jednoj strani grudi
Do pneumotoraksa dolazi kada vazduh uđe u prostor između rebarnog luka i spoljne površine pluća, i izazove plućni kolaps. Do ovoga može doći ukoliko deo na obodu pluća pukne ili propusti vazduh u prostor oko pluća.Zid grudnog koša i vlažna i sluzava površina pluća obično su spojeni. Kada vazduh uđe u ovaj prostor, pluća ne mogu da se u potpunosti prošire. Disanje postaje veoma otežano. Osoba obično ne kašlje i nema temperaturu, već samo teško diše.

Dijagnoza se često bazira na simptomima – iznenadnom blagom ili ozbiljnom gubitku daha – zajedno sa zvucima u plućima koji su različiti sa jedne i sa druge strane grudnog koša. Rentgen grudnog koša otkriva da postoji problem i pokazuje količinu vazduha koji je ušao u prostor između rebarnog luka i pluća.

Za neznatno prodiranje vazduha dovoljno je dalje praćenje bolesti. Obično nije potrebna terapija zato što vazduh sam izađe. Kod veće količine vazduha, gde je 25 % ili više zapremine pluća izgubljeno, mala plastična cev se ubaci u prostor između grudnog koša i pluća kako bi se vazduh izvukao napolje. Cevčica ostaje na tom mestu nekoliko dana, dok se ne utvrdi da se ova situacija neće ponoviti. Kada se ovo mesto zaleči, cevčica se izvlači.

EMFIZEM

  • Plava boja oko usta i na noktima
  • Korišćenje ramenih mišića i preterano pokretanje grudnog koša prilikom disanja
  • Hronično otežano disanje koje se vremenom pogoršava
  • Gubitak telesne težine
Do emfizema dolazi zbog preteranog naduvavanja pluća. Pluća se mogu oštetiti hroničnom iritacijom, kao što je iritacija dimom. Kao posledica toga, male vazdušne kese, zvane alveole, počinju da propadaju i stvaraju se sve veće vazdušne kese. Tanke membrane koje okružuju ove vazdušne kesice su uništene. U tim membranama se kiseonik iz vazduha oslobađa u krv. Uništenje membrana smanjuje količinu kiseonika koja može da dospe u krvotok. Ovo takođe izaziva kolaps disajnih cevčica kada izdišete i time otežava izvlačenje vazduha iz pluća za naredni udah. Kako količina kiseonika opada, tako se pogoršava i disanje. Emfizem može dovesti i do gubitka težine i plavičaste boje oko usta i u korenu noktiju.Dugogodišnje pušenje cigareta uzrok je mnogih slučajeva emfizema. Tipičan bolesnik sa emfizemom ima za sobom veliki broj infekcija bronhija, nekoliko epizoda zapaljenja pluća i postepeno pogoršanje disanja posle mnogo godina pušenja. Osim pušenja, profesionalna izloženost prašini, isparenjima ili hemikalijama može dovesti do emfizema. U nekim slučajevima hronično oštećenje pluća je posledica genetskog nedostatka enzima koji se zove alfa-antitripsin, koji obično štiti pluća. Perspektive osoba sa emfizemom zavise od njihovih godina, profesije, pušačkog staža, broja i stepena ozbiljnosti infekcija i stepena ozbiljnosti astme , ukoliko je prisutna. Što je veća oštećenost zbog nekog od ovih faktora, to emfizem brže napreduje i konačno dovodi do smrtnog ishoda ako se ne zaustavi.

Ispitivanje

Vaš doktor će verovatno moći da dijagnostikuje emfizem posle uzimanja istorije bolesti i prvog pregleda. Doktor će vas pitati da li pušite, da li ste imali česte infekcije bronhija i da li ste izloženi rizicima na poslu.Test na gasove u arterijskoj krvi može izmeriti količinu kiseonika i ugljen-dioksida u krvi kako bi se otkrilo u kojoj meri pluća funkcionišu. Rentgen pluća može pokazati znake emfizema.

Lečenje

Nekoliko vrsta lečenja mogu pomoći već oštećenim plućima da funkcionišu što bolje mogu. Mnogim ljudima sa emfizemom potrebna je terapija kiseonikom – kiseonikom iz boce koji nadoknađuje neodstatak kiseonika u plućima. Lečenje kiseonikom može biti potrebno za vreme rada, za vreme sna ili stalno. U zavisnosti od ozbiljnosti i vrste problema koje imate, doktor može da vam prepiše bronhodilatatore , koji otvaraju vazdušne puteve, antibiotike za lečenje infekcije, ako je imate, i anti-inflamatorne lekove, kao što su koritkosteroidi, da uspore tok bolesti.

Prevencija

Pušenje je najveći faktor rizika za emfizem. Čak i ako je emfizem već počeo da se stvara, trebalo bi da prestanete da pušite, kako se ne bi pogoršao. Ako radite u isparenjima, prašini ili hemikalijama, ili imate česte infekcije pluća, morate ih zaštititi. Nosite masku ili druge vrste zaštite dok radite i lečite infekcije agresivnim metodama, da biste ih držali pod kontrolom.Ako imate nekog u porodici ko ne puši, ali ima emfizem, zamolite vašeg doktora da tu osobu ispita na nedostatak alfa-antitripsina. Razgovarajte sa doktorom o načinima na koje se može sačuvati što veća snaga pluća.

HIPERVENTILACIJA

  • Teškoće sa disanjem
  • Slabost
  • Stezanje u grlu
  • Pritisak u grudima
  • Obamrlost ruku, nogu ili oko usta
  • Anksioznost
Ako ste počeli da teško dišete zato što vam se čini da ste bez daha, možda patite od hiperventilacije. Telo najbolje funkcioniše kada postoji ravnoteža kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Ako panika ili anksioznost čine da brže dišete, izgubićete mnogo ugljen-dioksida. To vas čini još anksioznijim, tako da dišete još brže. Konačno, možete i da padnete u nesvest ako ne usporite disanje. Obamrlost ruku, nogu i oko usta može biti posledica niskog nivoa ugljen-dioksida u krvi.

Neki ljudi su skloni hiperventilaciji kada su nervozni, uplašeni ili za vreme napada panike. Drugi su skloni hiperventilaciji kada trče ili previše vežbaju, a neki su joj skloni kada imaju grčeve u stomaku. Neki drugi zdravstveni problemi, kao što je astma, takođe mogu da izazovu hiperventilaciju.

Ispitivanje

Samo jedan test specifično dijagnostikuje hiperventilaciju – test na gasove u arterijama. On može da pokaže nizak nivo ugljen-dioksida. Druge promene u krvi takođe mogu biti prisutne, čime se hiperventilacija potvrđuje kao uzrok simptoma.S obzirom da otežano disanje i pritisak u grudima mogu biti posledica raznih ozbiljnih oboljenja, probleme treba da proveri vaš doktor. Intenzivan bol u grudima može biti izazvan srčanim napadom, ugrušcima krvi koji su zapušili pluća (embolija pluća) ili razdvajanjem slojeva u glavnoj arteriji, aorti, koja odvodi krv od srca (aortna disekcija). Testovi funkcije pluća i drugi testovi mogu biti potrebni kod osoba koje imaju ozbiljno otežano disanje i bol u grudima.
Lečenje
Simptome hiperventilacije možete ublažiti tako što ćete disati u papirnu (nikako plastičnu) kesu koja se drži blizu nosa i usta. Ovo vas tera da udišete više ugljen-dioksida, što dovodi do normalnog nivoa ugljen-dioksida u krvi.Primena tehnika relaksacije takođe može pomoći ako je anksioznost uzrok hiperventilacije. Ove tehnike obično podrazumevaju ležanje, opuštanje, zatvaranje očiju i koncentrisanje na sporo disanje. To može biti dovoljno da zaustavi ovu epizodu u roku od oko 10 minuta. Tokom oporavka od hiperventilacije, možda ćete imati blag osećaj slabosti, a nekad i glavobolju.
Prevencija
Ako počinjete da osećate slabost, da otežano dišete ili da osećate obamrlost u rukama, nogama ili oko usta, odmah prestanite sa radom. Opustite se i koncentrišite se na spore, plitke udisaje. Ukoliko su napad panike ili astma uzroci hiperventilacije, lečenje ovih problema će pomoći da se hiperventilacija spreči.

Kako da znam da li patim od hiperventilacije?

  • Osećali ste se anksiozno ili nervozno pre nego što su simptomi disanja počeli
  • Osećate se isto kao kad ste prošli put imali epizodu hiperventilacije
  • Osećate se kao da ste bez daha
  • Ruke i deo oko usta su vam obamrli kada ste bez daha
Trebalo bi da vas pregleda doktor ako niste sigurni šta je uzrok vašim simptomima. Opuštanje, ležanje zatvorenih očiju i disanje u braon papirnu kesu često deluju kada se strpljivo vežba.

INTERSTICIJALNO OBOLJENJE PLUĆA

  • Kašljanje zbog koga se izbacuje sekret
  • Postepeno gubljenje daha
  • Umor
  • Gubitak težine
  • Bol u grudima (retko)
Membrane u okviru plućnog tkiva, ili intersticijalno plućno tkivo koje se tako zove zbog toga što se nalazi u plućima, veoma su tanke tako da kiseonik koji se udahne u pluća može da se oslobodi u krv, a ugljen-dioksid iz krvi može da se vrati nazad u vazduh u plućima. Zadebljanje ovih membrana smanjuje sposobnost kiseonika da uđe u krv. Zadebljanje membrane zove se intersticijalno oboljenje pluća. Razlozi za ovo zadebljanje mogu biti razni, a posledica je upala plućnog tkiva.

Gudpasturov sindrom

Ovo intersticijalno oboljenje pluća obično napada mlade muškarce. Kašalj je glavni simptom. Nekada u ispljuvku ima krvi, zbog krvarenja u plućima. Krvarenje može da potiče od anti-tela koja se okreću protiv samog tela (autoimuni poremećaji). Gudpasturov sindrom je ozbiljna bolest, u nekim slučajevima opasna po život, koja takođe pogađa i bubrege.

Idiopatska plućna fibroza

Još jedan oblik intersticijalnog oboljenja pluća, ova bolest obično pogađa osobe srednjih godina ili starije. Fibroza, ili stvaranje ožiljaka, plućnog tkiva posledica je propadanja intersticijalnih membrana. Uzrok je nepoznat. Ova bolest obično napreduje i često se završava smrću posle najviše pet godina od postavljanja dijagnoze.

Plućna alveolarna proteinoza

Ovo je retko oboljenje pluća. Ono izaziva stvaranje guste sluzi u obliku želea, u malim vazdušnim kesama, alveolama pluća. Uzrok nije poznat. Obično napada muškarce stare između 20 i 50 godina.

Sarkoidoza

Sarkoidoza je bolest koja napada tkiva u celom telu. Skoro uvek izaziva stvaranje malih, oblih kvržica u tkivu i zadebljanje vazdušnih kesica. Ova bolest često napada druge delove tela, kao što su: koža, limfni čvorovi, srce i nervi. Uzrok je nepoznat. Temperatura i umor prate teškoće sa disanjem. Na sreću, većina ljudi se oporavi i nikada više ne oboli od ove bolesti. Ali, jedan manji broj ljudi pati od postepenog propadanja pluća ili nekog drugog organa, koje se završava smrću.

Ispitivanje

Kod intersticijalnog oboljenja pluća, fizički pregled ne mora da pokaže promene u zvuku disanja ili ma koje druge znake koji bi ukazali na bolest. Rentgen pluća može da pokaže promene koje ukazuju na intersticijalno oboljenje pluća, ili može da ukaže na neznatne promene.Uzorak plućnog tkiva može da se ispita kako bi se potvrdila dijagnoza. Testovi plućne funkcije i drugi testovi takođe mogu da se koriste da pomognu vašem doktoru da napravi plan lečenja.

Lečenje

Kortikosteroidi , preko usta ili injekciono, glavna su terapija za većinu intersticijalnih bolesti pluća. Inhalirani steroidi imaju mali efekat, ali mogu da se koriste da spreče skupljanje vazdušnih cevčica, ili konstrikciju. Mogu se koristiti i bronhodilatatori.Lečenje Gudpasturovog sindroma koji utiče i na bubrege može da zahteva dializu, kako bi se krv očistila od otpada koji se nakupio. Transplantacija pluća se povremeno primenjuje kod osoba koje imaju ozbiljnu idiopatsku plućnu fibrozu. Lečenje plućne alveolarne proteinoze obuhvata i ispiranje bronhija. Kod ispiranja bronhija, bronhoskop se koristi za ubacivanje specijalne tečnosti kroz pluća da se ispere sluz i otvore vazdušni putevi. U slučajevima sarkoidoze koja ne reaguje na kortikosteroide, mogu se koristiti neki lekovi iz oblasti hemoterapije .

APSCES PLUĆA

  • Iskašljavanje sekreta koji može biti smrdljiv i krvav
  • Hrapavo disanje (krkljanje)
  • Tup bol u grudima
  • Znojenje i temperatura
  • Gubitak apetita
Apsces, ili nagomilan gnoj, može se stvoriti u plućima kada se udahnu bakterije. Bakterije mogu biti posledica infekcije u nosu, sinusima, grlu ili zubima. Bakterije se mogu udahnuti u pluća, ili aspirirati, ako udahnete sekret iz usta, vazdušnih puteva ili grla, ili sadržaj želuca u kome se nalaze bakterije. Ovo se može dogoditi posle konzumiranja prevelikih količina alkohola ili uzimanja sedativa ili za vreme epileptičnog napada ili anestezije.Nekad se plućni apsces provali, a taj prostor se ispuni tečnošću i vazduhom. On se mora drenirati kako bi se apsces izlečio. Kada se apsces provali, kašljem će se uneti još više sluzi i gnoja.

Ispitivanje i lečenje

Apsces pluća se može dijagnostikovati na osnovu simptoma. Rentgen grudi će pokazati znake apscesa i verovatno će morati da se ponovi kako bi se pratilo napredovanje lečenja. Sekret se može ispitati da bi se otkrila vrsta moguće bakterije. U tom slučaju se verovatno prepisuju antibiotici za lečenje infekcije.

Prevencija

Na dobijanje apscesa pluća može da se utiče. Dobra nega zuba smanjuje broj bakterija koje bi mogle da se udahnu u pluća. Ako patite od epileptičnih napada, pridržavajte se saveta lekara kako biste situaciju držali pod kontrolom. Ne preterujte sa alkoholom ili lekovima koji deluju kao depresanti, kao što su tablete za spavanje.

RAK PLUĆA

  • Kašalj sa krvavim ispljuvkom
  • Otežano disanje
  • Nelagodnost u grudima
  • Gubitak apetita i gubitak težine
Rak pluća je jedna od najčešćih vrsta raka u razvijenim zemljama i jedna od onih koje se najlakše mogu sprečiti. Čest je zbog jednog faktora – pušenja. Od nekoliko hiljada muškaraca i žena koji svake godine umru od raka pluća, preko 85 % je ovu bolest dobilo od pušenja. Život sa nekim ko puši i stalno udisanje katrana i drugih supstanci koje izazivaju rak kod pasivnih pušača takođe može da dovede do raka. Pušači stari 50 godina ili više imaju najveći rizik od dobijanja raka.Radon je drugi poznati faktor rizika za rak pluća. Radon je gas koji nastaje razlaganjem uranijuma u tlu u nekim delovima zemlje. Kada je uranijum u zemlji, on može da prodre u zgrade i kuće. Izlaganje azbestu takođe je faktor rizika za rak pluća.

Četiri vrste tumora direktno potiču od plućnog tkiva.
Adenokarcinom
Ova vrsta tumora potiče od ćelija sluzne membrane koja se pruža duž malih vazdušnih cevčica i vazdušnih kesica. Zbog toga što ovi tumori nastaju u spoljnim obodima pluća, ne blokiraju glavne vazdušne puteve. Zbog toga što ne daju simptome kao što je kašljanje, često su veoma veliki kada se otkriju. Ovaj rak se širi kroz krovotok do organa i tkiva izvan pluća.

Karcinom velikih ćelija

Ovaj rak se najčešće nalazi u obodima pluća. Širi se putem krvotoka do drugih organa i tkiva izvan pluća. Kao i adenokarcinom, ova vrsta tumora je takođe obično velika kada se otkrije.

Karcinom malih ćelija

Karcinom malih ćelija se još zove karcinom zobenih ćelija zato što su ćelije raka u obliku zrna zobi kada se posmatraju pod mikroskopom. Ovo je jedna od vrsta raka pluća koji najbrže raste i najbrže se širi. Karcinom malih ćelija se obično nalazi u centralnim delovima pluća. Tumori izazovu simptome kada udare u veliku bronhijalnu cev ili je blokiraju, što dovodi do infekcije ili delimičnog kolapsa pluća.

Karcinom krljuštnih ćelija

Ovaj tumor se javlja u ćelijama koje se pružaju duž većih vazdušnih puteva. Ćelije raka se nekad mogu videti u uzorcima plućnog ispljuvka. Ova vrsta kancera se može otkriti pre nekih drugih vrsta, ali se takođe teško leči. Zbog toga što krv prolazi kroz pluća da bi se napunila kiseonikom, rak iz drugih delova u telu može da se proširi na pluća. To se zove metastaza kancera, zato što je rak metastazirao, ili se raširio, iz drugog dela tela. Ovi tumori najčešće nastaju u debelom crevu, grudima, testisima, kostima, tiroidnoj žlezdi ili prostati.

Ispitivanje

Rak pluća se može otkriti na nekoliko načina. Neki ljudi nemaju simptome, a tumor se pronađe na rentgenu grudnog koša (str. 631) koji je rađen iz drugih razloga. Neke osobe traže lek za hronični kašalj. Kada kašalj ne prestane posle lečenja, rentgen pluća može da otkrije rak.Neke osobe sa rakom pluća odlaze lekaru zato što primete pogoršanje teškog disanja, slabost i gubitak težine. Takođe mogu da posete lekara zbog neke infekcije ili drugih problema sa plućima.
CT skener se može upotrebiti da se dalje identifikuje tumor ili ustanovi njegovo širenje na druge delova pluća. Uzorci sluzi uzeti iz vazdušnih cevčica mogu ukazati na ćelije raka kada se sluz posmatra pod mikroskopom. Bronhoskop se takođe može upotrebiti za otkrivanje tumora.
Lečenje
Lečnje raka pluća zavisi od vrste tumora. Sve terapije kancera, uključujući hirurgiju, terapiju zračenjem i hemoterapiju, mogu se koristiti u lečenju raka pluća. Ali, većinu ovih tumora hemoterapija ne može da smanji, a hirurški zahvat kao i terapija zračenjem mogu da oštete pluća. Ovo oštećenje pluća dalje smanjuje sposobnost disanja, koja je možda već smanjena tokom godina pušenja.Perspektive za osobe sa rakom pluća su loše, osim ako se rak ne otkrije u veoma ranom stadijumu. U većini slučajeva, veoma je mala šansa da se živi duže do pet godina.
Preventiva
Prevencija raka pluća je moguća. Nemojte da počinjete da pušite i prestanite s pušenjem ako ste pušač. Izbegavajte pasivno pušenje. Prisustvo radona u zgradama se može proveriti uz pomoć jeftinog kompleta za ispitivanje. Promene u ventilaciji mogu da pomognu da se spusti nivo radona. Većina novijih zgrada nema azbest, ali se on može naći u starijim zgradama. Azbest se može naći u šljunku, crepu i izolaciji. Pre nego što pristupite renoviranju neke stare zgrade, zatražite mišljenje stručnjaka o postojanju azbesta.

PROFESIONALNA OBOLJENJA PLUĆA

  • Kašljanje i zadihanost
  • Disanje koje postepeno postaje sve teže
  • Umor
  • Bol u grudima (retko)
Mnogi poslovi podrazumevaju rizik od oboljenja pluća. Vatrogasci, na primer, mogu da oštete pluća tako što udišu vreo vazduh pun dima i isparenja. Pluća farmera mogu se inficirati i iziritirati ako su izložena gljivičnim plesnima, prašini iz sena i isparenjima iz vlažnih silosa. Rudari oštećuju pluća tako što udišu onu istu ugljenu prašinu od koje im potamne lice, ruke i odeća. Svaka prašina, isparenje, para neke hemikalije, razređivač, dim, plesan ili gas može da ošteti pluća ako se udiše u dovoljnoj meri. Ako pušite, a pri tom imate posao koji vas izlaže ovim štetnim supstancama, oštećenje vaših pluća će biti još veće, a simptomi će se ranije pojaviti.

Antrakoza

Poznata i kao «crna pluća», antrakoza nastaje kada se stalno udiše ugljena prašina.

Azbestoza

Azbestozu izaziva udisanje azbestnih vlakana. Azbest se u prošlosti koristio u materijalima otpornim na vatru, izolaciji cevi i drugim građevinskim materijalima. Udisanje azbestnih vlakana izaziva upalu pluća, ili azbestozu, a mnogo godina kasnije ovo može dovesti do raka oboda pluća, koji se zove mezotelioma.

Bisinoza

Ovo je naziv oboljenja pluća koje je posledica udisanja prašine iz pamuka, konoplje ili jute – vlakna koje se najviše koristi kod pređe i tkanja.

Farmerska pluća

Ovo je gljivična infekcija. Plesan ulazi u pluća kada farmer udahne vlažan vazduh oko sena koje se suši. Temperatura, groznica, teškoće sa disanjem i kašalj su mogući simptomi. Lek protiv gljivica se koristi kod lečenja ove infekcije.

Profesionalna astma

Profesionalna astma se javlja kod osoba koje rade sa drvnom prašinom, vezivnim tečnostima ili sintetičkim bojama. Obično se može sprečiti kada se nosi maska za disanje, kada se radi u dobro provetrenoj prostoriji ili izbegavaju materijali koji izazivaju napad astme.

Silikoza

Silikoza se najčešće javlja kod ljudi koji rade u rudniku ili koji razbijaju ili seku kamen i udišu čestice silikona. Ovi sitni kristali kvarca mogu izazvati.
Oboljenje pluća radnika na silosima. Reč je o ozbiljnom oboljenju pluća koje nastaje kada isparenja oksida azota nastalih od silosa u raspadanju isprže obod malih vazdušnih puteva i dublja tkiva u plućima, čime se smanjuje sposobnost disanja.

Ispitivanje i lečenje

Istorija hronične izloženosti prašini i isparenjima na radnom mestu može da pobudi sumnju o uzroku problema sa plućima. Vaš doktor će verovatno da uradi nekoliko analiza, koje mogu da obuhvate rentgen grudi, test funkcionisanja pluća i analizu uzorka ispljuvka iz pluća.Kada jednom dođe do oštećenja plućnog tkiva, ova šteta se ne može popraviti. Ali, ako prestanete da se izlažete prašini, plesnima ili isparenjima sprečićete dalja oštećenja. Pluća mogu dovoljno da se zaleče i bar malo se poboljša njihova funkcija.

Lekovi se ponekad uzimaju, kako bi se povećala sposobnost disanja. Bronhodilatatori , kortikosteroidi i kiseonik mogu da olakšaju disanje.

Preventiva

Preventiva ovih bolesti je u svakom slučaju najefikasniji metod suzbijanja njihovog uticaja. Ako radite sa hemikalijama, obavezno nosite zaštitnu opremu i pridržavajte se pravila predviđenih Pravilnikom o zaštiti na radu. Od poslodavaca se očekuje da primenjuju pravila zaštite na radnom mestu za svaku hemikaliju kojoj je radnik izložen. Poslodavac je obavezan da se pridržava svih mera predostrožnosti iz pravilnika o zaštiti na radu. Takođe je važno da se izbegava pušenje. Kada kod kuće radite sa drvnom prašinom, izolacijom, razređivačima, bojama ili drugim hemikalijama, obavezno nosite zaštitnu masku i proverite da li je radni prostor dobro provetren, kako se isparenja ili prašina ne bi udisali. Izbegavajte boravak u blizini hemikalija ili razređivača koji su poznati po tome što izazivaju ozbiljne reakcije. Ne mešajte hemikalije ni razređivače.

PLEURITIS (UPALA PLUĆNE MARAMICE)

  • Bol u grudima sa dubokim disanjem, kašljanjem ili kijanjem
  • Simptomi kao kod nazeba ili gripa (ponekad)
Pleuritis je upala dvostruke membrane, zvane pleura ili plućna maramica, koja obavija pluća i čuva tečnost koja plućima omogućava da se šire u grudnom košu sa neznatnim trenjem. Pleuritis ili upala plućne maramice može da učini disanje veoma bolnim.Uzrok je obično virusna infekcija koja iritira glatku, sluzavu površinu pluća. Povremeno neki ozbiljniji problemi, kao što su upala pluća , plućni apsces , tuberkuloza ili krvni ugrušak u plućima (plućna embolija, mogu dovesti do pleuritisa.

Ispitivanje i lečenje

Ne postoji specifičan test koji bi mogao da dokaže postojanje pleuritisa. Rentgen pluća najčešće neće pokazati nikakve promene, ali može da pokaže promene u plućima pored bolnog mesta. Analiza krvi, elektrokardiogram, CT skener , analize funkcije pluća i analize krvi na postojanje tromba najverovatnije će biti normalne.Kod blažih slučajeva, lečenje može biti najbolja analiza – ukoliko simptomi odgovaraju na terapiju, problem je verovatno bio pleuritis.

Domaći lekovi za blagi pleuritis

  • Uzmite aspirin ili ibuprofen (samo odrasli)
  • Stavite vreo oblog na bolno mesto
  • Obmotajte elastičnu traku oko grudi. U nekim slučajevima pomaže
  • Promenite položaj. Bol može da nestane ako se pomerite
  • Razgovarajte sa doktorom ako imate jake bolove. Nikada nemojte da sami procenjujete da li je pleuritis uzrok bola u grudima

PNEUMONIJA (UPALA PLUĆA)

  • Kašalj
  • Temperatura
  • Teškoće sa disanjem ili zadihanost
  • Brzo disanje kod dece i beba
  • Bolovi
  • Jeza
  • Umor
Vazdušni prostor u plućima treba da ostane otvoren i bez tečnosti kako bi kiseonik i ugljen-dioksid mogli da se razmenjuju. Kada su vazdušne cevčice iziritirane i inficirane, sluz se stvara na njihovim zidovima, izazivajući bronhitis . Kada se vazdušni prostor na završecima vazdušnih prolaza, alveola, ispuni inficiranom tečnošću, nastaje pneumonija.Različite vrste infekcije mogu dovesti do zapaljenja pluća. Neke vrste pneumonije imaju smrtni ishod, naročito kod starijih ljudi i osoba sa oštećenim imunim sistemom. Druge vrste pneumonije su tako blage da ne zahtevaju posetu lekaru. Zapaljenje pluća može da se javi kod dece sa nelečenim bronhitisom ili drugim infekcijama vazdušnih puteva. Samo neka deca sa zapaljenjem pluća dobijaju temperaturu, bolove, jezu, mučninu ili povraćaju, a bez kašlja ili otežanog disanja. Obično, deca dobiju nazeb ili grip koji se pogorša tokom tri do sedam dana, sve dok se dete ozbiljno ne razboli od zapaljenja pluća.

Atipična pneumonija

Ova vrsta pneumonije obično je izazvana bakterijom koja se zove mikoplazma. Ova bakterija se ponaša kao virus. Infekcija mikoplazme obično izaziva nisku temperaturu, kašalj (često noću), umor i ponekad glavobolju tokom tri do pet dana. Temperatura retko prelazi 38 stepeni C. Mladi ljudi su starosna grupa koja je najčešće pogođena ovom bolešću. Stari naziv za ovu vrstu zapaljenja pluća bio je pneumonija «na nogama».

Bakterijska pneumonija

Bakterijska pneumonija je obično najopasniji oblik zapaljenja pluća. Obično je izaziva pneumokoka i Haemophilus bakterija. Bakterijska pneumonija brzo napreduje, izazivajući kod obolelog jezu sa drhtanjem, mučninu, povraćanje, ekstremni umor, teškoće sa disanjem i kašalj sa gustim, tamnim ili sukrvičavim ispljuvkom. Temperatura može brzo da skoči na 40 stepeni C. Bakterijska penumonija može da bude fatalna kod slabih starijih osoba i osoba koje imaju ozbiljne zdravstvene probleme, kao što je kongestivna slabost srca, rak ili emfizem .

Pneumocistična pneumonija

Ova vrsta pneumonije pogađa osobe koje imaju ekstremno oštećen imuni sistem, kao i osobe koje imaju SIDU. Ovu vrstu pneumonije izazivaju mali organizmi koji se zovu

Pneumocystis carinii

Temperatura može biti veoma visoka i može naglo da poraste. Ali, temperatura je češće niska i polako raste. Teškoće sa disanjem se mogu pogoršati.

Virusna pneumonija

Virusnu pneumoniju obično izaziva grip, respiratorni sincicijalni virus i citomegalovirus. Virusi izazivaju tri četvrtine slučajeva zapaljenja pluća. Ova vrsta pneumonije obično počinje kašljem, temperaturom i umorom koji postepeno rastu tokom nekoliko dana ili nedelja. Temperatura se obično kreće oko 38 stepeni C, a retko se penje na 40 i više.I dok je bakterijska pneumonija obično opasnija, čak i virusno zapaljenje pluća može biti fatalno, naročito kod starijih osoba. U zavisnosti od vrste virusa i opšteg zdravlja osobe, virusna pneumonija može biti veoma blaga bolest ili oboljenje opasno po život.

Ispitivanje i lečenje

Vrsta zapaljenja pluća se može identifikovati i samo na osnovu simptoma. Rentgenski snimak pluća je obično od pomoći. Na primer, bakterijska infekcija može da izazove visoku temperaturu, a rentgen grudnog koša može da pokaže pobeleli deo u predelu pluća.Lečenje pneumonije zavisi od vrste pneumonije i ozbiljnosti bolesti. Analgetici i lekovi za obaranje temperature mogu da smanje tegobe. Ako su prepisani oralni antibiotici, obavezno popijte celu dozu.

Osoba sa bakterijskim zapaljenjem pluća, uključujući atipičnu pneumoniju, može biti za hospitalizaciju, uz intravenske antibiotike za uništavanje specifične vrste bakterija za koje se sumnja da su izazvale pneumoniju.

Antibiotici ne mogu da unište viruse, koji su uzrok virusne pneumonije. Ali, mnoge osobe sa virusnim zapaljenjem pluća moraju da se hospitalizuju zbog dodatne i potencijalno po život važne nege, uključujući intravensku infuziju, kiseonik i lečenje kojim se uklanja sluz iz pluća.

Preventiva

S obzirom da grip može da dovede do zapaljenja pluća, godišnja vakcinacija protiv gripa može da vas zaštiti, naročito ako spadate u starije osobe, ako ste zdravstveni radnik ili ste podložni komplikacijama kod gripa. Takođe se može primeniti vakcina za bakterijsku pneumoniju izazvanu pneumokokom. Jedna doza ove vakcine doživotno vas štiti od bakterijske pneumonije. Ova vakcina je naročito važna za starije ljude, koji imaju visok rizik od komplikacija od zapaljenja pluća ili smrti. Manje se izlažite zagađivačima vazduha, naročito duvanskom dimu, koji povećavaju rizik od zapaljenja pluća.

EDEM PLUĆA

  • Veoma otežano disanje, naročito u ležećem položaju
  • Iskašljavanje ružičastog, penušavog ispljuvka
  • Oticanje nožnih članaka i nogu
  • Anksioznost, nemir ili znojenje
Edem pluća je višak tečnosti u plućima koji može biti opasan po život. Može biti posledica nekontrolisane kongestivne srčane slabosti. Srce i dalje kuca i pumpa krv, ali ne može da odgovori na potrebe tela. Tečnost se skuplja u plućima, izazivajući veoma teško disanje. Edem pluća je težak oblik kongestivne srčane slabosti koja zahteva hitno lečenje.

Ispitivanje

Sve veći umor obolelih od edema pluća navodi ih da posete lekara. Posle pregleda, doktor može da odluči da li da nastavi sa analizama. Rentgen grudnog koša može se koristiti za traženje tečnosti u plućima, ili elektrokardiogram za otkrivanje oštećenja srca, kao i analize krvi za otkrivanje drugih bolesti koje mogu da dovedu do kongestivne srčane slabosti. Uzorak krvi se može uzeti za proveru nivoa kiseonika u krvi (gasovi u arterijskoj krvi). Važno je specijalno praćenje bolesti zbog toga što problemi sa srcem ili krvnim pritiskom ili disanjem mogu biti znak bolesti opasne po život.

Lečenje

Nekoliko lekova se može prepisati za smanjenje tečnosti u plućima. Lekovi koji smanjuju krvni pritisak mogu da smanje rad srca, a lekovi koji stimulišu srce mogu da doprinesu njegovom boljem pumpanju. Diuretik se često daje da bi se putem bubrega telo oslobodilo viška tečnosti.

Preventiva

Mnoge pogrešne navike i ponašanje dovode do srčanih napada, što može dovesti do kongestivne srčane slabosti i edema pluća. Primeri ovih navika uključuju pušenje, nedostatak vežbanja i dijetu bogatu mastima. Zdrav način života donosi velike nagrade kasnije u životu time što sprečava bolest. Lečenje visokog krvnog pritiska takođe pomaže kod prevencije srčane slabosti.

PLUĆNA EMBOLIJA

  • Bol u grudima
  • Ozbiljni problemi sa disanjem
  • Nekad bez očiglednih simptoma
Do plućne embolije dolazi kada se ugrušak krvi zaglavi u plućnoj arteriji i blokira dotok krvi u pluća. Na primer, plućna embolija se može dogoditi ako se krvni ugrušak u dubokim venama nogu (tromboza dubokih vena) oslobodi i dospe u pluća. Plućna embolija može da izazove ozbiljno oštećenje pluća ili čak smrt. Otprilike jedna od četiri osobe koje imaju plućnu emboliju umre od tromba. Ako imate otok, crvenilo ili probleme u donjem delu noge, obavestite svog doktora. Ovi simptomi mogu da ukažu na postojanje tromboze u dubokim venama. Tromb može da dospe iz noge u pluća.

Ispitivanje i lečenje

Plućna embolija je ozbiljan problem koji zahteva odlazak u najbližu bolnicu. Ultrazvučni dopler se može primeniti kod identifikovanja smanjenog protoka krvi i pronalaženja tromba. Kod situacija opasnih po život, arteriogram pluća pomaže u proceni potrebe za hirurškom intervencijom ili lečenju lekovima koji razbijaju tromb. Lekovi za razređivanje krvi obično se daju intravenski.Pošto se završi sa lečenjem tromba, verovatno će biti potrebni oralni antikoagulanti kako bi se izbeglo stvaranje novih trombova. Hirurška intervencija se može primeniti kako bi se u donju šuplju venu (venu koja vraća krv u srce) stavila mrežica i time sprečilo da novi trombovi dospeju u pluća.

Simptomi edema pluća koji zahtevaju hitnu intervenciju

  • Naglo pogoršanje disanja
  • Kašalj koji stvara ružičast, penušav ispljuvak
  • Povećano oticanje stopala, članaka i nogu, duže od nekoliko dana
  • Anksioznost, nemir ili znojenje
Ako imate neki od ovih simptoma, nazovite hitnu pomoć i idite u bolnicu na lečenje.

Adresar

ORDINACIJE

Specijalisti

Tatjana Radosavljevic portert
Primarijus dr sci.med.
TatjanaRadosavljević 
Pneumoftiziolog
Ordinacija “TARA MD”



auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic