Cirkulacija uključuje srce i krvne sudove. Srce je ključni deo sistema cirkulacije. To je mišić koji se steže i širi i na taj način pumpa krv kroz krvne sudove. Puls je izazvan kontrakcijama srca – kada srce istiskuje krv. Udaranje koje ovaj proces proizvodi u krvnim sudovima stvara puls. Brojanjem otkucaja pulsa 15 sekundi i njihovim množenjem sa četiri, možete da odredite broj otkucaja srca. "Normalan" broj oktucaja varira, u zavisnosti od godina, visine i težine, i kondicije.Krvni sudovi takođe imaju aktivnu ulogu u cirkulaciji. Oni stežu (sužavaju), šire (otvaraju) i koriste specijalne zalistke da bi pomogli u kontrolisanju količine i pritiska krvi koja prolazi kroz njih na putu do različitih tkiva i organa u organizmu.


Krv teče kroz celo telo u beskrajnom ciklusu. Desna i leva strana srca deluju kao odvojene pumpe, ali pumpe koje su u koordinaciji. Kada krv napusti desnu stranu srca, putuje kroz pluća. U plućima skuplja kiseonik koji udišete prilikom disanja. Ova, kiseonikom obogaćena krv, vraća se nazad u srce. Odatle se ispumpava sa leve strane srca i kroz arterije dospeva do ostatka organizma. Kiseonik, zajedno sa šećerom, proteinima i drugim hranljivim sastojcima koje unosite putem ishrane, obezbeđuje organizmu energiju koja mu je potrebna da bi funkcionisao.

Krajevi arterija se pretvaraju u arteriole, majušne arterije. Kapilari se spajaju sa arteriolama u venule. Venule prelaze u vene koje prenose krv kroz telo nazad do desne strane srca. Krv sada nosi ugljen-dioksid koji nastaje kao otpadni proizvod, ili otpad, funkcionisanja organizma. Kada krv dospe u pluća, ispušta ugljen-dioksid, koji izdišete prilkom disanja. Istovremeno, krv skuplja još kiseonika i ponovo nastavlja da kruži kroz telo.

ANEURIZMA

  • Obično nema simptoma sve dok ne pukne
  • Bol na strani na kojoj se aneurizma nalazi, ako pukne ili se rapidno proširi
Oštećenje zidova krvnih sudova može da ih oslabi ili da dovede do toga da se naduvaju i formiraju aneurizmu. Ovo slabljenje krvnih sudova može da postoji i kao abnormalnost od rođenja. Slična situacija se javlja kada se slojevi gume pocepaju, a oslabljeni deo gume se naduva prema spolja, stvarajući vidljivo ispupčenje. Povećan pritisak u arteriji koja ima aneurizmu može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih teškoća, uključujući i krvarenje, bol, pa čak i smrt.

Aortske aneurizme

Aortske aneurizme se pojavljuju na velikoj arteriji - aorti, u abdomenu i grudima. Aorta je uobičajeno mesto za aneurizmu, jer ona trpi veliki pritisak. Takođe, aortske aneurizme može da uzrokuje oštećenje zidova arterija usled arteroskleroze, ili sifilisa, ili mogu da nastanu nakon saobraćajne nesreće ili druge povrede arterije. Abdominalna aortska aneurizma je ona koja se pojavljuje u delu aorte koja se nalazi u abdomenu (stomaku). Aorta kreće od vrha srca, kroz grudi i abdomen, sve do karlice (dugačka je između 60 i 75cm kod odraslih ljudi).

Bobičaste aneurizme

Ove aneurizme se javljaju u arteriji u mozgu. One su kongenitalne (urođene), što znači da se sa njima rađate. Ali, one retko uzrokuju probleme kod dece, i obično ne stvaraju probleme tokom perioda zrelosti, ponekad nikada ne pokazujući bilo kakav znak. One mogu iznenada da puknu i uzrokuju krvarenje u mozgu. Ponekad, bobičaste aneurizme pomalo cure, što uzrokuje glavobolje pre nego što puknu.

Disekcijske aneurizme

Ove aneurizme nastaju kada krv prodre između unutrašnjeg zida arterije i oslabljenog zida aneurizme. Ovaj tip aneurizme se javlja u aorti i često je rezultat ateroskleroze.

Pucanje aneurzime

Aneurizma može da pukne kada pritisak unutar arterije postane tako veliki da oslabljeni zidovi propuštaju krv da prođe u tkivo oko aneurizme. Istrajan bol ili bol čija jačina raste u grudima ili abdomenu, ili akutni i jak bol u ovoj oblasti, posebno kod ljudi starijih od 50 godina, trebalo bi odmah proveriti kao simptom mogućeg pucanja ili kidanja aneurizme ili kao neki drugi zdravstveni problem.

Komorske (ventrikularne) aneurizme

Javljaju se kada se aneurizma formira na zidovima srčane komore, najčešće u levoj komori. Obično je prati srčani udar, ili bakterijski endokarditis, ali i neka trauma kao što je, na primer, saobraćajna nesreća, takođe može da dovede do pojave ventrikularne aneurizme.

Ispitivanje i lečenje

Arteriogram je najprecizniji način ispitivanja i otkrivanja aneurizme. Standardno rendgensko snimanje je od pomoći samo ako se pojavi velika senka aortske aneurizme prilikom snimanja grudi ili abdomena. Aneurizme u mozgu mogu se otkriti arteriogramom, CT skenerom magnetnom rezonancom. Operacija će možda biti potrebna ako se proceni da bi aneurizma mogla da pukne, odnosno ako krvari.

Preventiva

Pušenje i visok nivo holesterola mogu doprineti arterosklerozi, koja može da ošteti zidove arterije i, eventualno, dovede do stvaranja aneurizmi. Dijabetes i visok krvni pritisak takođe dovode do oštećenja arterije. Prestanak pušenja i kontrolisanje navedenih faktora rizika doprineće boljem zdravlju srca, arterija i većine drugih organa. Bobičaste aneurizme ne mogu se prevenirati.

ANGINA

  • Nelagodnost u rasponu od blagog pritiska do jakog bola u grudima, koji može da se raširi do levog ramena, pa dužinom leve ruke, u grlu ili vilicama
  • Znojenje, zadihanost, muka, povraćanje, nesvestica, ili vrtoglavica
Srcu je, kao i bilo kojem drugom mišiću, potreban kiseonik da bi funkcionisao. I, kao i svaki drugi mišić, ako ne dobije dovoljno kiseonika za svoj nivo aktivnosti, počeće da vas boli. Na primer, dok hodate, mišići nogu mogu da počnu da vas bole delimično i zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kada se to dogodi srcu, reč je o angini. Anginu uzrokuju problemi u jednom od tri krvna suda koji isporučuju krv i kiseonik do srca. Godine, pušenje duvana, visok nivo holesterola, dijabetes i visok krvni pritisak, utiču na ove krvne sudove i oni postaju kruti, oštećeni i delimično blokirani (arteroskleroza). Sve ovo smanjuje protok krvi do srca.Angina se često javlja kada je "radna norma" srca velika, odnosno kada se vežba, ili doživi stres ili nakon što ste pojeli obilan obrok. Tokom odmora, srce usporava rad, "radna norma" mu se smanjuje i dobija dovoljno kiseonika. Bol može da popusti ili da nestane. Nema trajnog oštećenja srčanog mišića. Ali, angina može da bude i znak ozbiljnog problema sa srcem.

Retko, anginu može da uzrokuje nekoliko drugih bolesti koje, ili zahtevaju povećanu količinu kiseonika, kao što su povećano lučenje hormona štitaste žlezde (hipertiroidizam), ili smanjuju količinu kiseonika kojom se snabdeva srce, kao što su nizak nivo gvožđa (anemija), ili arteroskleroza zalistaka u aorti. Takođe, ako se srce uveća usled napora ili visokog krvnog pritiska, biće mu potrebno više kiseonika da bi pravilno funkcionisalo, pa se opet može javiti angina.

Ispitivanje

Anginu ne bi trebalo ignorisati. Ona može da bude prvi znak srčanih problema ili može da najavi srčani udar. Zato je važno odmah se obratiti lekaru koji će sprovesti ispitivanje i lečenje ako se pojavi bol u grudima ili bol u levom ramenu ili levoj ruci.Analiza krvi može da se uradi da bi se isključili drugi mogući uzroci bola. Takođe, može da se uradi elektrokardiogram da bi se otkrilo da ul postoje oštećenja i nedostatak krvi u određenim delovima srca. Ali, čak i ako elektrokardiogram ništa ne otkrije, bol još uvek može da se javlja usled blokiranih arterija u srcu. Zatim, može da se uradi test opterećenja . Ako je bol ozbiljan, a elektrokardiogram pokaže da postoje oštećenja, možda će biti potrebno uraditi kateterizaciju srca.

Lečenje

Lečenje zavisi od jednog ili više uzroka anginoznog bola. Blaga blokada arterija često može da se leči lekovima kao što su nitroglicerin, beta-adrenerički blokatori, kalcijum blokatori. Može se uraditi i angioplastika. Operacija kojom se postavlja bajpas, takođe može biti od koristi.

Preventiva

Ako imate porodičnu istoriju srčanih problema, pod većim ste rizikom da ih i sami imate. Nažalost, ne možemo da promenimo svoje gene. Ali, možete da promenite mnoge druge stvari da biste smanjili rizik od angine.

Kako da izbegnete anginozni bol

  • Prestanite da pušite ili bar smanjite broj cigareta
  • Kontrolišite redovno krvni pritisak
  • Održavajte nivo holesterola u granicama normale
  • Kontrolišite redovno nivo šećera u krvi ako ima dijabetes
  • Oslabite, ako je potrebno
  • Izbegavajte aktivnosti van kuće po veoma hladnom vremenu
  • Izbegavajte žustre aktivnosti nakon obilnog obroka
  • Vežbajte ! Posavetujte se sa doktorom pre nego što počnete neki program vežbi ako osećate bol u grudima ili imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, ili ste stariji od 40 godina

ARTERIJSKA EMBOLIJA

  •  Često nema simptoma
  • Bol u mišićima
Arterijska embolija je čestica – poput ugruška krvi, naslaga holesterola koja se otkinula od arterijskog zida ili vazdušnog mehura – koja putuje kroz arterije. Ako ova masa ili embolus, pronađe svoj put do male arterije unutar mišića pa je delimično ili potpuno blokira verovatno će uzrokovati blagi bol unutar mišića koji traje nekoliko sati (iako sve može da prođe i bez bola). Ako arterijski embolus dođe u koronarnu arteriju, koja srce snabdeva krvlju, srce može biti oštećeno i može doći i do srčanog udara. Ako embolus dođe u mozak, može proizvesti moždani udar.Stanja srca koja mogu povećati rizik od embolije uključuju abnormalnost zalistaka, kao što je regurgitacija mitralnog zalistka, kao i određeni tipovi aritmija, kao što je arterijska fibrilacija. Arteroskleroza takođe može da poveća rizik od arterijske embolije.

Ispitivanje i lečenje

Arteriogram može da otkrije tačno mesto na kome embolus pravi blokadu. Veći embolusi mogu da blokiraju snabdevanje krvlju cele noge, na primer. Od suštinske je važnosti da se embolus odmah ukloni, da bi se izbegla smrt tkiva u udu. U situaciji kada embolus uđe u neki od udova, ultrazvučni dopler i krvni pritisak u udu na različitim nivoima mogu da se koriste za identifikovanje lokacije na kojoj je protok krvi smanjen. U arterijama osoba koje imaju ozbiljnu arterosklerozu, veliki komadi plaka mogu da ih raskinu i pređu u bubrege, ili creva, ili u noge. Ugrušci takođe mogu da se formiraju u srcu i da "putuju" po toj oblasti.

U slučaju arterijske embolije formirane od plaka (naslaga), možda će biti potrebno direktno uklanjanje. U slučaju krvnih ugrušaka, obično se koriste lekovi za razređivanje krvi koji se uzimaju nekoliko meseci da bi sprečili dalje formiranje ugrušaka. Mogu se davati i drugi lekovi koji će olakšati stanje.

Preventiva

Pušenje, visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, visok holesterol su najčešći uzročnici ateroskleroze. Redovni pregledi kojima se otkrivaju i leče nabrojani problemi mogu da smanje rizik od arterijske embolije.

ARTEROSKLEROZA

  • Često nema nikakvih simptoma, posebno u ranim fazama
  • Može da dovede do brojnih simptoma i problema, uključujući srčani i moždani udar, privremeni ishemijski napad, vrtoglavicu, anginu, oštećenje bubrega, grčeve u nogama
Arterosklerozu koja se opisuje i kao "zakrečavanje krvnih sudova", uzrokuju arterije koje su izgubile svoju elastičnost. Holesterol se prvo taloži u obliku malih masnih žica na zidovima arterija. Kako se širi, stvara sve veće naslage koje se zovu plak. Tokom vremena, ovaj materijal se stvrdnjava, odnosno kalcifikuje, čineći arterije krutim. Ovo ih čini manje sposobnim da se šire i skupljaju, što uobičajeno čine da bi pomogle u kontroli pritiska i količine protoka krvi. Činioci kao što su visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes (i pušenje, ubrzavaju ovaj proces stvrdnjavanja.Slaba elastičnost arterija može da smanji protok krvi, posebno zbog toga što su arterije delimično ili potpuno blokirane plakom. Najozbiljnije oštećenje ne pojavljuje se na samoj arteriji, već u organu koji ta arterija snabdeva krvlju i kiseonikom. Blokada krvnih sudova u mozgu može da uzrokuje vrtoglavicu, prolazni ishemijski napad ili udar, i može da ostavi osobu paralizovanom ili nesposobnom da govori. Angina ili srčani udar mogu da se pojave kada je smanjen protok krvi kroz arterije koje snabdevaju srce. Čak i nožni prsti, prsti na rukama ili veći delovi udova mogu da pate kada arteroskleroza spreči krv da ishranjuje ta tkiva. Arteroskleroza može da utiče i na način na koji bubrezi čiste otrove iz krvi, pa tako može doprineti otkazivanju bubrega.

Ispitivanje

Trebalo bi uraditi analizu krvi, rendgen grudnog koša i elektrokardiogram. Specijalizovanija ispitivanja arterija bi takođe mogla da budu potrebna, na primer ultrazvučni dopler i arteriografija.

Lečenje

Tokom poslednjih decenija povećale su se mogućnosti lečenja arteroskleroze. U mnogim slučajevima, radi se angioplastika, da bi se iznutra otvorili suženi delovi arterija. Ovaj tretman uključuje prolaz ispumpanog balona kroz kateter do tačke u arteriji gde se nalazi blokada; balon se zatim naduvava da bi sabio plak u zid arterije i da bi se arterija ponovo otvorila. Ovaj tretman se uobičajeno koristi kod koronarnih arterija, koje srce snabdevaju krvlju.Druge tehnike koje su razvijene za tretiranje arteroskleroze, kao što je korišćenje malih spiralnih metalnih opruga ili metalnih pločica (stentova) koji drže krvne sudove otvorenim nakon angioplastike. Laseri takođe mogu da se koriste za čišćenje krvnih sudova iznutra.

Tehnike hirurške popravke problematičnih delova ili uklanjanje plaka sa unutrašnje strane arterije (endarterektomija), koriste se godinama. Novija laserska tehnologija se nije dokazala kao posebno korisna kako se nekad verovalo da će biti, ali se i dalje istražuje na tom polju, pa bi ona mogla da postane korisnija u budućnosti. Endarterektomija se obično koristi u karotidnim arterijama koje se nalaze u vratu i glavu snabdevaju krvlju.

Hirurškim bajpasom mogu da se postave implantati vena i arterija tako da krv može da skrene i zaobiđe blokadu. Najčešće se koriste u koronarnim arterijama, iako se ova operacija radi i u velikim arterijama u nogama i rukama. Ovaj vid hirurgije je postao sasvim bezbedan i rutinski. Bajpas hirurgija sa sintetičkim implantatima može da skrene krv oko velike oblasti u kojoj se nalazi blokada.

Sve ove tehnike smanjuju simptome, ali nije se pokazalo da produžavaju život. Takođe, one obično moraju da se ponove. Bajpas, u proseku, traje oko 10 godina. I lekovi mogu da se koriste za širenje arterija koje su zadržale nešto od svoje elastičnosti ili se nisu "stvrdnule" potpuno, kako bi se omogućio protok krvi. Lek po imenu pentoksifilin ponekad može da poboljša protok krvi tako što omekšava crvena krvna zrnca dok klize kroz veoma uske prolaze malih arterija. Lekovi za razređivanje krvi takođe mogu da se koriste za sprečavanje stvaranja ugrušaka koji mogu da nanesu dalja oštećenja.

Preventiva

Možete da sprečite arterosklerozu tako što ćete biti aktivni, jesti zdravu hranu sa malim procentom masti, izbegavati duvan. Ako imate dijabetes, kontrola nivoa šećera u krvi može da smanji rizik, kao što može i smanjenje nivoa holesterola u krvi i lečenje visokog krvnog pritiska.Žene koje su prošle kroz period menopauze mogu da imaju niske nivoe HDL holesterola, koji pomaže u zaštiti od srčanog udara. Ako ste prošul kroz menopauzu, dopunska hormonska terapija (HRT), može da smanji rizik od srčanog udara tako što će uticati na održavanje visokog nivoa HDL holesterola.

KARDIOMIOPATIJA

  • Umor
  • Zadihanost
  • Vrtoglavica
  • Bol u grudima
  • Nenormalan srčani ritam
  • Natečeni zglobovi
Kardiomiopatija je tip srčanog oboljenja kod kojeg ćelije mišića unutar srca postaju oštećene, te srce stoga slabije pumpa krv. Ove neispravne ćelije mogu da se jave iz poznatog uzroka kao što su dijetetski nedostatak, urođena bolest, trovanje ili lekovi, ili iz nepoznatog razloga. Postoje različiti tipovi kardiomiopatije.

Alkoholičarska kardiomiopatija

Ovaj tip se javlja kada osoba redovno pije previše alkohola. Oštećenje srca mogu uzrokovati toksični efekti alkohola ili nedostatak hranljivih sastojaka koji se javlja kod ljudi kod kojih unos kalorija dolazi samo od alkohola. Poznato je da od ove bolesti umiru tridesetogodišnji alkoholičari. Prestanak konzumiranja alkohola i ponovno uspostavljanje normalne ishrane je od suštinske važnosti za ljude sa alkoholičarskom kardiomiopatijom.

Kongestivna kardiomiopatija

Kongestivna kardiomiopatija obično nastaje kao rezultat oštećenja srca koja su izazvana srčanim udarom, visokim krvnim pritiskom, ili određenim vrstama infekcija. Rezultat su proširenje ili nadutost srčanih komora, pumpi srca. Kongestivna kardiomiopatija obično se ne poboljšava sama od sebe. Kada je moguće, tretiranje stanja koje je doprinelo njenoj pojavi je od suštinskog značaja. Inače, tretman je isti onome kod kongestivnog prekida rada srca.

Hipertrofijska kardiomiopatija

Javlja se kada se ćelije koje se nalaze u središtu srca uvećaju i postanu manje efikasne u pumpanju. Kako se uvećavaju, zidovi srca odebljavaju i krvi se blokira izlaz iz srca, terajući ostatak srca da radi napornije i uvećava se još više. Što se više ćelije uvećavaju, to teže moraju da rade. Ovo stanje može da vodi do prekida rada srca, pa čak i smrti. U ranim fazama ove bolesti, određeni lekovi bi mogli da pomognu. U krajnjim fazama, transplantacija srca mogla bi biti jedini efikasan način lečenja. Uzrok hipertrofijske kardiomiopatije nije poznat, ali bi delom mogao da se pripiše genetskim faktorima.

Toksična kardiomiopatija

Toksična kardiomiopatija se javlja kada određeni lekovi, hemoterapija ili industrijski otrovi uzrokuju oštećenja srca, čak i pri "normalnim" dozama ili "normalnoj" izloženosti. Toksična kardiomiopatija može da se prekine i, u zavisnosti od stepena oštećenja, srce vrati u stanje u kome je bilo pre nego što je uzrok koji je izaziva identifikovan.

Ispitivanje i lečenje

Doktor će verovatno početi pregled postavljajući pitanja o poslu, izloženosti hemikalijama, lekovima, porodičnoj istoriji i drugim faktorima. Analiza krvi, rendgen i elektrokardiogram su osnovna ispitivanja koja se često koriste za identifikovanje problema. Možda će biti potrebno dalje ispitivanje, uključujući ehokardiogram. Pregledi mogu da otkriju promene u srčanom ritmu, u zvuku i lokaciji glavnog pulsa u grudima.U slučaju ozbiljne kardiomiopatije, ako stanje nije reverzibilno i dovoljno je loše, može se razmotriti mogućnost transplantacije srca.

Preventiva

Ograničite unos alkohola, maksimalno do dva pića dnevno za muškarce i jedno piće dnevno za žene. Ako imate problema sa ograničavanjem unosa i ostavljanjem alkohola, potražite pomoć doktora. Obratite pažnju na hemikalije sa kojima dolazite u dodir na poslu. Koristite sve mere predostrožnosti. Obavestite se o efektima hemikalija tako da odmah možete da primetite znake i simptome izloženosti. Takođe, pitajte doktora o neželjenim dejstvima svakog leka.

KONGESTIVNA SRČANA SLABOST

  • Umor
  • Kašljanje, šištanje, zadihanost
  • Ubrzani otkucaji srca
  • Osetljivost na hladnoću
  • Voda u plućima koja stvara osećanje gušenja – ne možete udobno da ležite
  • Oticanje nogu
Jedno od stanja koja se javljaju kada srce ne može da održi korak sa potrebama organizma je kongestivna slabost srca. Ona se može javiti nakon mnogo godina od početka oboljenja srčanih zalistaka ili arterija, arteroskleroze, kardiomiopatije, perikarditisa, visokog krvnog pritiska ili reumatske bolesti srca. Bolesti jetre i bubrega takođe mogu dovesti do preopterećenja srca. Preležan srčani udar takođe može oslabiti srce tako da ima problema sa održavanjem normalne "radne norme".Prvo, simptomi mogu da se jave samo tokom fizičkog napora. Kako se pogoršava stanje srca, simptomi počinju da se javljaju čak i kad se osoba odmara. Plućni edem je veoma ozbiljna forma slabosti srca.

Ako ovi problemi uključe sposobnost srca da se skuplja i istiskuje krv, simptomi će uključiti slabost i umor. Ako problemi utiču na način na koji se srce puni krvlju, može da se javi plućni edem. Obe vrste problema često se javljaju zajedno.

Mnoge druge bolesti doprinose slabosti srca. Na primer, iznenadno povećanje krvnog pritiska može da u ogromnoj meri optereti srce, toliko da vrati čak i više tečnosti u pluća i dovede do ozbiljne zadihanosti i kašlja koji stvara ružičasti, penasti ispljuvak. Ovo je klasičan plućni edem u punom zamahu. Bolesti jetre ili bubrega takođe mogu da dovedu do širenja viška tečnosti u telu, povećavajući tako opterećenje srca (koje mora više da pumpa).

Nedostatak kiseonika kod hronične bolesti pluća smanjuje efikasnost srca, istovremeno mu otežavajući pumpanje krvi u pluća. Rezultat može da bude prestanak rada srca. Dijabetes može da ošteti krvne sudove srca, i da dovede do srčanog udara, smanjene sposobnosti srca da pumpa, oslabljenosti srca i plućnog edema. Za blagu kongestivnu slabost srca terapija može da uključi diuretike i spavanje na povišenom uzglavlju. Odmor, minimalno vežbanje ili aktivnost, ograničen unos soli su takođe od pomoći, zajedno sa dodatkom kiseonika za osobe sa uznapredovalim srčanim problemima.

Kada oslabljenost srca postane ozbiljna, transplantacija srca može da bude jedna od mogućnosti, ali rizik, cena i ograničen broj dostupnih organa čine transplantaciju poslednjim rešenjem.

Ispitivanje i lečenje

Dijagnoza često može da se donese na osnovu istorije bolesti, fizičkog pregleda i laboratorijskih testova. Rendgen grudnog koša, ehokardiografija i kateterizacija srca takođe bi mogli da budu potrebni.Ako osnovni uzrok kongestivne slabosti srca može da se leči, to je najbolji pristup. Često uzrok ne može da se leči direktno, pa moraju da se tretiraju simptomi.

Upravljanje drugim činiocima koji mogu da dodatno opterete srce su od pomoći. Ovi činioci uključuju visok krvni pritisak, konzumiranje previše alkohola, unošenje, putem ishrane, previše natrijuma. Lečenje takođe uključuje i odmaranje i lekove za smirenje. Podizanje uzglavlja i što više sedenja (umesto ležanja) može da olakša disanje. Diuretici mogu da pomognu u smanjenju količine tečnosti u venama. Digitalis je jedna od lekovitih biljaka koje mogu da pomognu srcu da bolje pumpa. Vazodilatatori su lekovi koji takođe mogu da poboljšaju rad srca, pomažući u otvaranju arterija. 

Preventiva

Kongestivna slabost srca može se izbeći, izbegavanjem činilaca koji mogu dovesti do srčanih oboljenja.

ENDOKARDITIS

  • Umor
  • Groznica
  • Noćno znojenje
  • Gubitak težine
  • Bol u zglobovima
Endokarditis je upala ili naticanje obloge srca i srčanih zalistaka. Najčešći tip endokarditisa je subakutni bakterijski endokarditis (SBE). Srce sa nedostacima ili abnormalnim zaliscima može da stvori unutrašnji prostor u kome krv ne protiče normalno. Ovi abnormalni zalisci i nedostaci su uobičajeno mesto za ovu vrstu infekcije. Umor i groznica su uobičajeni simptomi. Neki ljudi sa SBE imaju male crvene fleke po koži ili ispod noktiju. To je znak da je bakterija iz inficirane obloge srca putem krvotoka stigla do udaljenih tkiva. Novi šum na srcu je takođe uobičajeni nalaz, a SBE može da dovede i do uvećanja slezine. SBE može da traje mnogo meseci pre nego što se dijagnostikuje, jer simptomi mogu da budu sasvim blagi i da se postepeno pojavljuju. Na kraju, groznica, iscrpljenost, umor ili neobične crvene fleke nateraju većinu ljudi da odu kod doktora.

Ispitivanje i lečenje

Analiza krvi i kultura (mikroorganizama) mogu da pomognu u otkrivanju tipa i ozbiljnosti infekcije. Ehokardiogram će pokazati rast bakterija u srčanim zaliscima. Jednom kada je bakterija identifikovana, obično se prepisuje intravensko davanje antibiotika nekoliko nedelja da bi se pacijent oslobodio infekcije. Abnormalan srčani zalistak koji se dalje oštećuje infekcijom možda će morati da se hirurškim putem zameni.

Preventiva

Ljudi koji imaju abnormalne srčane zalistke trebalo bi da sa svojim doktorom, kao i sa svakim ko predlaže zubarske radove ili operaciju zuba, razmotre rizik od endokarditisa. Bakterija može da uđe u krvotok u ovim situacijama. Antibiotici koji se uzimaju odmah nakon zubarskih radova ili operacije mogu da spreče razmnožavanje bakterije, a time i endokarditis.

SRČANI UDAR

  • Iznenadan, jak bol ispod grudne kosti, ponekad praćen znojenjem, mukom, povraćanjem
  • Bol koji se širi unutar vilice ili se jedino javlja u vilicama, ili levom ramenu
  • Ponekad mali bol u grudima, ili tog bola uopšte nema, posebno kod ljudi koji imaju dijabetes
Srčani udar, odnosno infarkt miokarda, javlja se kada deo srčanog mišića odumre zbog toga što ne dobija kiseonik. Do toga dolazi ako je koronarna arterija, arterija koja snabdeva srce krvlju, blokirana ugruškom ili embolusom, ili ako se javi spazam u koronarnoj arteriji. Ugrušci se najčešće formiraju u slučajevima kada arteroskleroza suzi jednu od koronarnih arterija. Slično tome, spazam na vrhu postojećeg suženog dela koronarne arterije uzrokovaće srčani udar češće nego spazam normalne koronarne arterije. Kada se blokade jave u maloj arteriji koja snabdeva srce krvlju i kiseonikom, može da bude oštećeno malo, ili nimalo, srčanog tkiva. Obično postoji više malih krvnih sudova koji snabdevaju istu oblast. Ali, kada veća arterija postane zapušena, može da dođe do ozbiljnog oštećenja, uključujući nepravilne otkucaje srca, šok i, ponekad, iznenadnu smrt. Blokade mogu da poremete elektični sistem koji srce koristi da bi odogovorilo na promene u količini krvi koja je potrebna organizmu i koja kruži organizmom. Na primer, ako je srce oštećeno tokom srčanog udara, može da postane hiperaktivno i da počne da šalje signale koji će učiniti da srce prebrzo kuca.Mnogi ljudi ne znaju da su imali srčani udar. Bol koji su osetili pripisuju lošem varenju ili stresu. Mali broj ljudi nema bolova u grudima ili drugih simptoma, a ipak im je srce oštećeno – reč je o "tihom" srčanom udaru. Bol u levom ramenu ili pritisak bez drugih simptoma, takođe može da bude znak srčanog udara koji je u toku. Bilo koji pritisak ili bol u grudima ili u gornjem delu leve ruke i ramenu trebalo bi da lekari hitne pomoći odmah provere.

Perspektive nakon srčanog udara

Nakon početnog, opasnog perioda koji traje između 6 i 12 sati od trenutka kada je srčani udar prošao, velike su šanse da će osoba živeti sledećih pet godina. Naravno, to zavisi od stepena suženja ostalih krvnih sudova koji vode do srca, kao i od toga koliko je srce već oštećeno. Navike u ishrani, fizičkoj aktivnosti, kao i pušenje, moraju da se promene da bi se poboljšale šanse za dugotrajan oporavak i preživljavanje.

Ispitivanje

Kada se javi jak bol u grudima, ili kada se osoba onesvesti zbog bola u grudima ili pritiska, trebalo bi pretpostaviti da je srčani udar u toku. Hitna intervencija može ponovo da pokrene srce ili da održi njegovu funkciju. Brza intervencija ekipe hitne pomoći može čoveku da spase život.Ako se sumnja na poreklo bola u grudima ili pritiska, na raspolaganju su brojna ispitivanja, a obično se počinje od elektrokardiograma, praćenja rada srca i krvnog pritiska. Promene u elektrokardiogramu mogu da pomognu lekaru da proceni da ul je došlo do bilo kakvog oštećenja. Enzimi srca u krvi takođe mogu da sugerišu da je srce doživelo oštećenje.

Alarmantni simptomi srčanog udara

  • Osećanje koje se često opisuje kao "težak" pritisak u grudima
  • Znojenje
  • Bol koji se širi u levom ramenu, levoj ruci ili vilicama
  • Muka i povraćanje
  • Zadihanost
  • Bilo koja druga neprijatnost u grudima koja ne prolazi
Ako imate kombinaciju ovih simptoma, ne čekajte! Lečenje koje se dobije u prvih nekoliko sati od srčanog udara može da pomogne da preokrene proces koji je uzrokovao oštećenje srca. Odmah zovite hitnu pomoć!

Lečenje

U lečenju srčanog udara postignut je veliki napredak. Sada, samo jedna od tri osobe koje su imale srčani udar umru od njegovih posledica. Prvih šest sati su najkritičnije vreme za osobe koje dožive srčani udar. Urgentno lečenje sa brzim prevozom u bolnicu, CPR-om i opremom za praćenje mogu da spasu život. Ćelije mozga umiru ako u roku od pet minuta ne dobiju kiseonik, ali srce može da preživi od nekoliko minuta do nekoliko sati sa veoma malo kiseonika.Novije metode urgentnog lečenja uključuju trombolitikse koji mogu da rastvore krvne ugruške koji blokiraju arteriju. Ali, ovi lekovi za rastvaranje ugrušaka moraju da se daju neposredno posle srčanog udara da bi očuvali srčani mišić. Ovi lekovi se daju intravenozno. Angioplastika se takođe ponekad koristi.

Osoba koja je doživela srčani udar verovatno će biti smeštena na intenzivnu negu na kardiologiji, da bi se njeno stanje pažljivo pratilo, kao i da bi se brzo reagovalo ako dođe do komplikacija tokom lečenja. Lekovi mogu da se daju da smanje rad koji srce mora da uradi i da spreče električne abnormalnosti ili poremećaje. Najčešće komplikacije uključuju abnormalan srčani ritam, slabost srca, upalu u predelu srca, aneurizmu na srčanom zidu (komorska, ventrikularna, aneurizma).

Kako oporavak napreduje, tako doktor može da preporuči postepeno povećanje aktivnosti da bi sprečio da oštećeno srce previše radi. Neki doktori traže od pacijenata da urade test na stres pre nego što napuste bolnicu, da bi otkrili druge oblasti u kojima je srce pod rizikom od oštećenja.

Šta dovodi do srčanog udara? Broj srčanih udara stalno raste od šezdesetih godina prošlog veka, kada je javnost i postala svesna nekih od razloga za pojavu srčanog udara. Sada je opšte poznato da pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, visok holesterol, visok krvni pritisak i dijabetes doprinose srčanom udaru i smrti zbog srčanih bolesti. Kao rezultat, ove smrti su u opadanju kako sve više ljudi ostavlja duvan, više vežba, smanjuje unos masti, redovno proverava nivo holesterola i leči ga ako je visok, pazi na svoj krvni pritisak i kontroliše nivo šećera u krvi.

Prevencija srčanog udara

Možete učiniti mnogo toga da sprečite srčani udar! Evo stvari koje možete sami da uradite.
  • Ostavite pušenje! Ako pušite, potražite stručnu pomoć kako biste prestali
  • Redovno proveravajte šećer, holesterol i krvni pritisak. Visoke vrednosti sva tri faktora predstavljaju rizik za srčana oboljenja
  • Smanjite unos masti koju jedete i povećajte unos voća, hranljivih vlakana i povrća
  • Probajte da brzo hodate 30-60 minuta, tri do pet puta nedeljno. Možda više volite druge aerobne aktivnosti kao što su plivanje, vožnja bicikla, veslanje. Posavetujte se sa doktorom pre nego što započnete sa ovim aktivnostima ako imate više od 40 godina
Razgovarajte sa svojim doktorom o tome kako da počnete da vodite zdrav način života. Doktor će vam pomoći da identifikujete faktore rizika koji su možda doveli do srčanog udara, ali i na koji način da smanjite ovaj rizik.

Adresar

ORDINACIJE

Specijalisti

Dr Rodoljub Ristić
spec internista-kardiolog
"Naša poliklinika"

Prof, dr Miodrag Grujić
kardiolog
spec. interne medicinei
hepatologiju KCS
Ordinacija Prof. Miodrag Grujić

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic