REPRODUKTIVNI SISTEM ŽENE

Reproduktivni sistem žene sastoji se od više delova. Funkcija grudi je da stvara mleko za bebu. Grudi se razvijaju tokom puberteta kada se masno i drugo tkivo taloži na vezivno tkivo koje se vezuje za glavne grudne mišiće. Veličina grudi je uslovljena sadržajem masnog tkiva. U grudima se nalazi 17-20 žlezda koje stvaraju mleko, ili mlečne žlezde. Ove žlezde su povetane sa otvorima na bradavicama, a to su izlazi za majčino mleko. Tamna zona kože oko bradavice zove se areola.
Glavna uloga uterusa poznate kao materica jeste da obezbedi bezbednu sredinu za bebu tokom devet meseci razvoja pre rođenja. Uterus ima dva dela, fundus, ili glavni deo uterusa i cerviks koji se pojavlje u vagini. Kada žena nije u trudnoći fundus je otprilike veličine i oblika manje kruške i spljošten. Tokom trudnoće uterus se proširuje i višestruko uvećava. Svakog meseca uterus se sprema za trudnoću. Sluzokoža koja prekriva šupljinu materice zove se endometrijum, istanjuje se i stalno stvara nove krvne sudove. Ako oplođena jajna ćelija dospe u uterus implantira se i raste u materici u toj bujnoj mreži hranljivih materija koje obezbeđuju krvni sudovi. Ako se trudnoća ne pojavi, endometrijum se u vreme menstruacije oljušti i tako odstrani iz materice, a menstrualni period počinje opet. Materična šupljina je uska na dnu formirajući čvrst mišić, cerviks.U središtu cerviksa je mali otvor koji omogućava ulivanje sperme i odlivanje menstrualne tečnosti.Tokom porođaja cerviks se otvara ili dilatira, proširuje tako da se beba može da pomeri u porođajni kanal.
Ovarijumi ili jajnici su dva organa bademastog oblika koja su smeštena svaki sa po jedne strane uterusa. Ovarijumi devojčice po rođenju sadrže sve jajne ćelije, ova, oko (400 000 nezrelih jajnih ćelija). Na početku puberteta jedna ili dve sazrele ćelije se stvaraju svakog meseca. U sredini mesečnog ciklusa zrela jajna ćelija napušta ovarijum. Taj se proces naziva ovulacija. Ovarijumi takođe proizvode polne hormone koji regulišu mesečni ciklus.
Falopijeve tube (jajovodi) povezuju ovarijume sa uterusom. Dužina jajovoda je između 8 i 14 cm. Falopijeve tube nisu direktno pričvršćene na ovarijume. Imaju otvore u vidu levka koji su smešteni pored ovarijuma. Posle ovulacije jedna od falopijevih tuba „hvata“ jajnu ćeliju koja se oslobađa iz ovarijuma i pokreće se ka uterusu uz pomoć cilije, a to su majušni izraštaji na sluzokoži jajovoda nalik dlaci. Jajnoj ćeliji je potrebno je 4 do 6 dana da stigne do materice. Uprva 24 sata posle ovulacije jajna ćelija može biti oplođena spermom. U nekim slučajevima oplođena jajna ćelija biva inplantirana u falopijevu tubu ili negde drugde. To se zove ektopična (vanmaterična) trudnoća i mora biti tretirana hirurški.
Pubične dlake pokrivaju gornji deo vulve, a donji deo se deli na dva kožom prekrivena nabora nazvane labia majora (velike stidne usne). Unutar ovih zaštitnih spoljnih usana je labia minora (male stidne usne), drugi sklop nabora koji okružuje otvor vagine i uretra izlaz za urin.
Klitoris se nalazi na vrhu labia minora. Samo njen mali okrugli vrh je vidljiv. Veći deo je sakriven ispod kože. Klitoris je glavni organ polnog uzbuđenja kod žene. Prekriven je nervima, krvnim sudovima i istiom vrstom erektilnog tkiva kao i penis. Klitoris je izuzetno osetljiv na dodir i kada se stimuliše puni se krvlju i postaje čvrsto.
Vagina je duga otprilike od 8 do 10 cm i proteže se od spoljašnje strane tela do uterusa. Mišićava vagina nalazi se između bešike i rektuma. Namena je višestruka uključujući prolaz menstrualnoj tečnosti, spermi i funkcija kanala pri porođaju. Sa druge strane vaginalnog otvora leži Bartolijeva žlezda koja luči tečnost. Ova tečnost pomaže u održavanju čistoće vagine, održava vlažnost vagine tokom polnog odnosa, pomaže pri uplivu sperme kada je oplodnja moguća, i čuva vaginu od infekcija. Tokom detinjstva ulaz vagine je prekriven tankom membranom nazvanom himen. Ova membrana se ošteti tokom prvog polnog odnosa žene ako nije već oštećena. Može se lako oštetiti naročito kod dece koja su jako aktivna, pri sportu.

MENSTRUACIJA

Menstruacija ukazuje da je devojka fizički sposobna za trudnoću. Obično nastaje u dobi od 12 do 13 godina ali se javlja i ranije. Normalno je da se javi u opsegu uzrasta od 9 do 16 godina. Menstrualni ciklus, obično nazvan period, redovno priprema uterus žene za implantaciju oplođene jajne ćelije. Ciklus je kontrolisan od strane hormona hemijskh glasnika koji putuju kroz krvotok i utiču na funkcije tela. Obično ciklus traje od 28 do 32 dana. Svaki menstrualni ciklus počinje sa prvim danom krvarenja i traje sve dok sledeći menstrualni ciklus ne počne.
Svakog meseca hormoni estrogen i progesteron aktiviraju obnavljanje sluzokože materice, sazrevanje i odbacivanje. Estrogen se stvara u prvim nedeljama ciklusa, i progesteron i estrogen se stvaraju u poslednjoj polovini ciklusa, posle ovulacije. Ovulacija se javlja oko sredine ciklusa, obično između14 i 28 dana ciklusa kada je sluznica materice najspremnija za inplantaciju oplođene jajne ćelije.
Razvoj zrele jajne ćelije, nivoa estrogena i progesterona i tok menstrualnog ciklusa pod uticajem je hormona koji se zovu lutenizirajući hormon (LH) i folikulstimulirajući hormon (FSH). Hipofiza, žlezda veličine graška je glavni proizvođač ovih ženskih hormona. Većina žena iskusi izvesnu neregularnost u svom menstrualnom periodu.
Menopauza, eventualno prouzrokuje prekid perioda ukazujući na kraj reproduktivne funkcije. Obično se javlja u periodu između 45 i 60 godina, ali kod nekih žena se može javiti ranije u 35 ili 40-oj godini.

AMENOREJA (ODSUSTVO CIKLUSA)

Ovaj termin opisuje odsustvo menstrualnog ciklusa. Klasifikuje se kao primarna i sekundarna. Primarna amenoreja znači da se menstrualno krvarenje kod devojčica do 16-te godine nije pojavilo, tj. da ciklus nikad nije ni počeo. Najverovatnije se radi o nešto sporijem sazrevanju i kasnijem ulasku u pubertet kada ciklus nije počeo, ali i drugi hormonski problemi mogu biti uzrok amenoreje. Sekundarna amenoreja se javlja kada je žena već imala normalan menstrualni period ali je iznenada prestala da ga ima. Promene u normalnom hormonskom ciklusu žene mogu biti posledica stresa, bolesti, naglog i značajnog gubitka telesne mase, koje može biti posledica anoreksije, teškog i napornog vežbanja. Sve ovo može narušiti normalan tajming ciklusa, odložiti ga ili zaustaviti. Mnoge žene koje koriste pilulu kao kontracepciju propuste jedan ili dva ciklusa kada počnu da koriste pilulu zbog promena u hormonskoj stimulaciji uterusa.

BOLNE MENSTRUACIJE - DISMENOREJA

Bolne menstruacije, stanje nazvano dismenoreja je uobičajeno za ciklus. Grčevi u stomaku mogu biti izazvani kontrakcijama uterusa. Ali može biti vezana i za druge probleme uterusa, kao što su infekcije, tumori, endometroza. Pregled će obaviti vaš lekar, nekada je potreban i ultrazvučni pregled, laboratorijski nalaz briseva, a ponekad ako je potrebno, i histeroskopija.
Za smirenje menstrualnih grčeva u stomaku mogu se koristiti analgetici. Kod nekih žena kontraceptivna pilula umanjuje simptome bolnih menstruacija. Ako je infekcija uzrok dismenoreje, lekar vam može prepisati antibiotike. Ako je dijagnostikovana endometroza, nekad je potrebna i hormonska terapija.

OBILNO KRVARENJE

Obilno krvarenje može biti normalno za neke žene ali može prouzrokovati problem za druge. Infekcije uterusa, tumori i endometroza mogu prouzrokovati obilno krvarenje u menstrualnom ciklusu. Hormonski disbalans takođe. Obilno krvarenje je takođe čest problem kod žena koje koriste kontraceptivnu spiralu. Ako imate takav problem posavetujte se sa lekarom o uklanjanju ovog i upotrebe drugog kontraceptivnog sredstva. Uporne obilne menstruacije mogu izazvati manjak gvožđa, i dovesti do anemije. Tada je potrebno dopuniti manjak gvožđa u organizmu. Hormonska terapija kao što je upotreba kontraceptivne pilule može smanjiti obilna krvarenja i regulisati menstrualne cikluse. Ukoliko ovo ne pomogne sprovodi se hirurška procedura dilatacija i kiretaža omogućavajući da se ciklus ponovo vrati u normalu, što se dešava u većini slučajeva.

RETKI I NEREDOVNI CIKLUSI - OLIGOMENOREJA

Retki i neredovni ciklusi mogu se javiti i obično ne predstavljaju problem. Neke žene imaju ciklus koji normalno traje u dužini od 35 do 60 dana. Teškoća se javlja kada treba predvideti kada će ovaj dugačak ciklus sa propratnim krvarenjem nastati. Neredovan ciklus ne vodi ozbiljnijem problemu i obično ne zahteva nikakvo lečenje. Po želji, kontraceptivna pilula može se koristiti u regulaciji menstrualnog ciklusa i ućiniti ga mnogo predvidljivijim.

PREDMENSTRUALNI SINDROM (PMS)

Za mnoge žene ciklične hormonske promene retko izazivaju nekakve probleme. Ali neke žene su više osetljive na ove hormonske ciklične promene. Odgovor organizma se naziva predmenstrualni sindrom (PMS). Žene pogođene predmenstrualnim sindromom suočavaju se sa psihičkim i fizičkim promenama. Postaju depresivne, ćudljive i anksiozne nedelju dana ili malo više pre menstruacije. Telo žene postaje naduveno i osetljivije. Grudi mogu postati veoma osetljive. Neke žene leže dva do tri dana zbog bolova u stomaku i naduvenosti. Nošenje udobne odeće, korišćenje oralnih analgetika ili diuretika koje će vam prepisati lekar može smanjiti nelagodnost, napetost i zadržavanje vode u organizmu. Za mnoge žene kontraceptivna pilula može ublažiti bolne periode, zadržavanje tečnosti i emocionalne reakcije. Smanjite unos soli, alkohola i kofeina, to može uticati na poboljšanje stanja organizma. Može se pokušati sa vitaminskim režimom ali njegov učinak je ograničen. Antidepresivi mogu kontrolisati emocionalne promene ako hormonske terapije ne pomognu. Ne postoji nijedan raspoloživ test koji bi pokazao da su simptomi koji se javljaju posledica PMS-a.


Simptomi zbog kojih je potrebno da se javite lekaru:

  • Ciklus koji nije nikada počeo ili je iznenada prestao.
  • Ciklusi koji su neredovni i neregularni.
  • Bolni ciklusi sa obilnim krvarenjem.
  • Neraspoloženje, depresija i anksioznost uz nadutost, preosetljivost grudi i bolove u stomaku.

 

Kako ublažiti simptome PMS-a:

  • Uzmite analgetik za smanjenje grčeva i bola u stomaku. Posavetujte se sa lekarom.
  • Smanjite unos alkohola, soli i kofeina.
  • Koristite diuretike samo ako vam je lekar prepisao.
  • Utoplite se da bi ste smanjili bolove i grčeve.
  • Vežbajte redovno.



 









SEKSUALNI ŽIVOT

Orgazam. Neke žene nikada ne dostignu seksualni vrhunac, ili orgazam u toku odnosa, neke dostignu povremeno a neke imaju višestruke orgazme. Kada se orgazam pojavi mišići u nižim delovima vagine se kontrahuju. Osećaj koji pruža zadovoljstvo i stvara olakšanje. Ali način na koji se orgazam doživljava i koliko često se javlja je različit za svakoga. Ono što je normalno za jednu ženu nije za drugu. Veza ima mnogo segmenata a seksualni odnos je samo jedan od njih. Posao, navike u spavanju, konflikti, deca, finansijski problemi i druge okolnosti komplikuju seksualni život u vezi. Seksualno uzbuđenje zahteva psihološko uzbuđenje koje nastaje kreacijom vizuelnih podsticaja i romantičnih želja. Kada je psihološko uzbuđenje spojeno sa dodirom, nežnostima i predigrom, seksualno uzbuđenje raste i vrhunac je mnogo verovatniji.
Ako imate upornih problema da dostignete seksualni vrhunac razgovarajte sa svojim lekarom. On će se pozabaviti istorijom vašeg seksualnog života da bi utvrdio psihološke ili fizičke činioce koji mogu doprineti vašem smanjenom seksualnom odgovoru. Kao dopunu vaš lekar može preporučiti neke posebne aktivnosti da bi povećali šanse za dostizanje vrhunca, ili preporučiti nekog drugog specijalistu koji će se pozabaviti ovim problemom.

Neki od najčešćih problema koji utiču na seksualni odgovor:

Strah od trudnoće ili bolesti. Ako ne želite da ostanete u drugom stanju ili ako ste nesigurni u vezi sa rizikom od polno prenosivih bolesti (STD), vaš seksualni odgovor može biti inhibiran. Koristite dostupna sredstva za kontracepciju i sledite uputstva da bi ste zaštitili sebe od polno prenosivih bolesti. Zaštita može biti pitanje života ili smrti, i bez sumnje obogatiti šanse za seksualno uživanje.
Hormonske promene. Normalni su periodi manje zainteresovanosti za seks i ređe dostizanje vrhunca, što je uzrokovano aktivnošću hormona. Mnoge žene su to iskusile tokom ili neposredno posle menstrualnog perioda, tokom ili u mesecima koji slede trudnoću ili u različito vreme tokom ili posle menopauze. Neke žene imaju povećanje seksualne želje tokom ovih perioda. Njedan pojedinačan odgovor nije “ normalan” ni u jednoj od ovih situacija. Ako pomanjkanje interesovanja za seks nije vezan za kvalitet vaše veze, razgovarajte o tome sa vašim partnerom. Ako pomanjkanje interesovanja traje duži vremenski period, razgovarajte sa vašim lekarom koji će odlučiti da li je potrebno nekakvo lečenje, hormonska terapija bi mogla biti od pomoći.
Pomanjkanje u nadražaju klitorisa. Snošaj ne mora direktno stimulisati klitoris, deo genitalne zone koja je najviše osetljiva. Možda ne možete imati orgazam ako nema nadražaja klitorisa. Direktna stimulacija klitorisa vas ili vašeg partnera pomoći će u dostizanju seksualnog vrhunca.
Seksualno zlostavljanje u prošlosti. Žene koje su silovane ili fizički ili psihički zlostavljane mogu imati umanjen seksualni odgovor. Potražite pomoć od stručnjaka koji je za to obučen u što kraćem vremenskom periodu posle takvog iskustva.
Fizičke abnormalnosti. Fizički činioci takođe mogu doprineti smanjenom seksualnom odgovoru. Nekoliko specifičnih fizičkih problema često vode umanjenju ili nedostizanju orgazama. Arteroskleroza može dovesti do blokade arterija koje snabdevaju krvlju genitalije. Oštećenje genitalnih nerava, izazvano povredama ili dijabetesom može uticati na seksualni odgovor. Lokalna Iritacija i infekcija vagine, cerviksa, falopijeve tube ili bešike može uticati na orgazam.
Loša komunikacija. Važno je da razgovarate otvoreno i iskreno sa partnerom u vezi sa aktivnostima i položajima koji će pomoći vašem seksualnom odgovoru, a koji su nelagodni. Poboljšajte komunikaciju sa partnerom da bi mu pomogli da postane svesan vaših želja i potreba.
Nedovoljna lubrikacija vagine (suvoća vagine). Problemi sa vaginalnom lubrikacijom mogu voditi nelagodnom snošaju. Suvoća vagine je problem koji se najlakše leči. Vaginalni lubrikanti obično povećavaju seksualni užitak. Ako koristite kondom, važno je da izbegavate upotrebu lubrikanata na bazi ulja. Ove komponente mogu oštetiti kondom i umanjiti njegovu efikasnost kao kontraceptivnog sredstva ili sredstva u prevenciji bolesti. Umesto toga koristite vaginalne lubrikante na bazi vode.
Problemi između partnera. Problem uživanja u seksualnom životu može nastati zbog svađa i ličnih problema, novca, dece i drugih nesuglasica.
Nemar partnera. Ako vaš partner brine jedino o svom seksualnom užitku možete biti neadekvatno stimulisani. Vaša želja će izbledeti.
Nerealna očekivanja. Žena kojoj se stalno govori da je seks zadovoljstvo jedino za muškarca može se bojati seksa što je može sprečiti u pokušaju da uživa u seksu. I suprotna shatanja o seksu se mogu javiti. Mnogi ljudi imaju unapred zamišljenu sliku kakav bi njihov seksualni odgovor trebao biti. Mogu očekivati više od seksa, nego što je realno. Iskrenost u osećanjima pojedinca i stvaran odgovor je od suštinske važnosti u razvijanju zdravog i realističnog odnosa u seksualnoj vezi.
Bolan snošaj. Snošaj može biti nelagodan za ženu koja nije psihološki pripremljena za nega, ako je veza sa partnerom problematična ili ako ima fizički problem, što čini snošaj bolnim. Neki od fizičkih problema koji mogu izazvati seksualne uključuju infekcije, probleme sa urinarnim traktom, abnomarnolsti uterusa ili ovarijuma i stanje nazvano vaginizam.
Infekcije vagine, spoljnih genitalija, uterusa i falopijevih tuba mogu izazvati bol tokom snošaja. Gljivične infekcije vagine su najčešće infekcije stvarajući oticanje, crvenilo i bol u vagini tokom seksualne aktivnosti. Druge infekcije mogu izazvati preosetljivost i krvarenje tokom snošaja. Bolan snošaj može biti prvi simptom pelvične infekcije ( infekcija gornjih delova genitalnog trakta). Posetite vašeg lekara kada se bol razvija tokom snošaja.
Infekcije bešike, ili iritacija upala uretre, ili labavost, rastresitost vaginalnog zida vagine nazvane cistocele, takođe može prouzrokovati bol tokom seksualnog odnosa. Ciste na jajnicima, tumori jajnika ili uterusa i endometroza takođe mogu biti uzrok bolnog snošaja.
Vaginizam. Vaginizam je stanje koje može uzrokovati bolan snošaj. Čine ga obostrano i psihološki i fizički činioci. Suva vagina u kombinaciji sa prekomernim grčenjem vagine ( mišića oko vaginalnog otvora), čini penetraciju ili snošaj bolnim, čak i nemogućim. Što ste više puta u nemogućnosti da se opustite, javlja se sve veći strah u vezi sa bilo kakvom seksualnom aktivnošću. Ovaj strah vas sprečava da se opustite i sve se odvija u krug.
Lečenje bolnog snošaja zavisi od uzroka. Vaginizam zahteva pojedinačnu ili bračnu savetovanje i strplenje i razumevanje od strane partnera. Lekar takođe može savetovati vežbe pelvičnih mišića ili upotrebu vaginalnih dilatatora kako bi se smanjila nelagodnost izazvana seksualnim odnosom. Terapija može biti od koristi ako je vezana za neka psihološka pitanja vezana za događaje iz prošlosti, kao incest, seksualno iskorišćavanje, silovanje i drugo.

TRUDNOĆA

Pošto je jajna ćelija oplođena počinje da se deli u ćelije i putuje preko falopijeve tube do uterusa. Ovo putovanje traje od 5 do 7 dana. Kad jajna ćelija stigne do uterusa inplantira se u endometrijum odnosno sluzokožu materice. Inplantacija omogućava oplođenoj jajnoj ćeliji hranljive materije za rast koje dobija od majke. Implantirana jajna ćelija šalje signale jajnicima da nastave da proizvode progesteron. Ovo prevenira pad u nivou hormona što vodi menstrualnom krvarenju. Ako redovno mesečno krvarenje nije zaustavljeno oplođena jajna ćelija će biti izbačena iz uterusa tokom menstrualnog krvarenja.
Jednu do dve nedelje posle inplantacije polođene jajne ćelije menstrualni ciklus se obično ne javlja. Ali neke žene mogu imati ciklus, sa svetlijim i kraćim oticanjem par meseci pošto su zatrudnele. Nekoliko nedelja pošto je jajna ćelija implantirana, promene u hormonima izazivaju osetljivost i uvećanje grudi, i osećaj težine u abdomenu. Mnoge žene imaju periode mučnine i povraćanja ( jutarnje mučnine) vezane za ove hormonske promene.
Žene koje normalno imaju simptome PMS-a mogu primetiti prolongiranjr tih simptoma u vreme kada će preskočiti ciklus. Emocionalni i psihološki simptomi PMS-a mogu se nastaviti i u trudnoći kod nekih žena, dok kod drugih može doći do olakšanja od ovih simptoma.
Test trudnoće možete uraditi kod kuće analizom urina. Hormon nazvan humani horionski gonadotropin (HCG) se stvara jedino onda kada je žena trudna. Izlučuje se putem urina. Testovi trudnoće su pravljeni tako da utvrđuju prisustvo ovog hormona u urinu. Pozitivan test uglavnom znači da ste trudni. Ali ni negativan test ne znači uvek da niste. Ako je izostao ciklus a test je negativan , nećete dugo čekati da bude pozitivan. Ako ni posle dve nedelje test nije pozitivan javite se lekaru. Ako je test trudnoće pozitivan javite se lekaru da bi ste počeli prenatalnu negu.
Uvek recite vašem lekaru da ste trudni pre bilo kakvog lečenja. Izbegavajte alkohol, pušenje, izlaganje duvanskom dimu zbog svog i zdravja svoje bebe. Ako treba da uzmete bilo koji lek posavetujte se sa lekarom, čak i kada je u pitanju lek koji se uzima bez lekarskog recepta.

Nega u trudnoći. Možete početi sa promenom životnih navika i pre trudnoće što će biti od pomoći da imate zdravu trudnoću. Bilo bi dobro da stvorite zdrave navike i promene u načinu života u periodu kada želite da ostvarite trudnoću. Pravilna israna i mnogo odmaranja, vežbanje, su ključni za dobro zdravlje i njegovo održavanje tokom trudnoće.
Ishrana
Počnite pravilnom ishranom. Izbegavajte loše stvari kao što je čips, gazirana pića i slatkiše. Unosite raznovrsne namirnice bogate hranljivim materijama kao što je voće, povrće, žitarice u celom zrnu i posna mesa. Lekar vam može prepisati vitaminske dodatk dizajnirane posebno za hranljivim potrebama koje predhode trudnoći. Vitamini koji su tome namenjeni sadrže pogodan iznos folne kiseline, vitamina B12 i gvožđa. Folna kiselina je posebno važna pre i tokom trudnoće u prevenciji problema mozga i kićmene moždine kod bebe. Tokom trudnoće normalno je dobiti od 11 do 13.5 kg. Održavanje dijete tokom trudnoće ili gubitak oko 9 kg može ugroziti rast bebe. Prekomerno povećanje telesne težine tokom trudnoće može predstavljati problem kako se osloboditi viška kilograma posle trudnoće, i takođe povećava rizik od sa trudnoćom povezanog dijabetesa i rođenja krupne bebe.
Vežbanje. U prošlosti mnogi lekari nisu odobravali bilo kakvo vežbanje ili naporniju aktivnost tokom trudnoće, da bi smanjili rizik od prevremenog porođaja.Skorašnji rezultati govore upravo suprotno. Žena u dobroj fizičkoj kondiciji oseća se bolje tokom trudnoće i porođaja od one koja to nije.
Većina aktivnosti može biti nastavljena u početku, ali kako trudnoća napreduje, promene u vašem telu prave napornim, iscrpljujućim ili neskladnim aktivnosti nezdrave za vas. Šetnja, upotreba mašina za vežbanje ili plivanje može biti nastavljeno bezbedno daleko u trudnoći ako se ne pojavi nikakva komlikacija. Sedenje u veoma toploj vodi, u toploj kadi, se ne preporučuje. Uvek se posavetujte sa vašim lekarom u vezi bilo kakvih aktivnosti koje planirate da primenjujete i želite da nastavite tokom trudnoće.
Genetsko savetovalište. Ako postoji neka genetska bolest u vašoj porodici razgovarajte sa vašim lekarom pre nego što planirate trudnoću. Lekar će vam ukazati na rizike od rođenja bebe sa genetskom bolešću.
Seks. Normalni seksualni odnosi tokom trudnoće ne izazivaju probleme premda snošaj tokom poslednjeg meseca trudnoće može voditi riziku od prevremenog porođaja. Uglavnom ako niste u riziku od prevremenog porođaja uglavnom možete nastaviti sa seksualnom aktivnoću tokom cele trudnoće. Ipak, posavetujte se sa lekarom.
Stvari koje treba izbegavati. Ostavite pušenje ako pušite. Pušenje tokom trudnoće može izazvati pobačaj, krvarenje, prevremeni porođaj i malu težinu bebe na porođaju. Takođe je povezana sa sindromom iznenadne smrti odojčeta (SIDS). Deca pušača nemaju dobra postignuća na testovima inteligencije i njihov fizički rast može biti sporiji nego kod druge dece.
Izbegavajte konzumiranje alkohola. Konzumiranje alkohola u trudnoći može izazvati fetalni alkoholni sindrom.
Narkotici kao što je marihuana i kokain povećavaju rizik od pobačaja, prevremenog rođenja i nedostataka bebe na rođenju. U slučaju nekih droga dete će biti rođeno kao zavisnik od droga koje je majka koristila i mora proći proces odvikavanja po rođenju. Ako ste zavisni od alkohola ili droga posavetujte se sa lekarom koji će vam preporučiti program odvikavanja, bilo bi poželjno da to bude pre trudnoće.
Izbegavajte izlaganje materijalima koji mogu biti opasni za rast bebe. Ti materijali uključuju radioaktivne, anestetičke gasove, karbon disulfid, kiseline i teške metale kao olovo, bakar i živu.
Ostala pitanja. Pre trudnoće razgovarajte sa vašim lekarom ako se niste vakcinisali od rubeole. Takođe male boginje tokom trudnoće mogu biti loše za vašu bebu. Test krvi može pokazati da li ste ih imali i da li ste već vakcinisani. Ako niste možete biti vakcinisani pre trudnoće da bi ste prevenirali njihovu pojavu.
Takođe razgovarajte sa vašim lekarom o bilo kojoj seksualno prenosivoj bolesti koju možete imati kao što je herpes. Mnoge od ovh bolesti mogu se preneti na bebu na rođenju. Mere opreza mogu biti preduzete da bi se to izbeglo.



Toksoplazmoza

  • Toksoplasmoza je parazitska infekcija koju trudnica  može preneti na svoje nerođeno dete. Može voditi defektima bebe na rođenju uključujući slepilo i oštećenje mozga. Ovaj parazit može biti prisutan u izmetu mačaka. Može se preneti na trudnicu tako što ona dođe u kontakt sa zaraženim izmetom mačaka. Sirovo meso i  nepasterizovano mleko može biti nosilac parazita. Da bi ste predupredili infekciju izbegavajte kontakt sa izmetom mačke. Nemojte jesti meso koje nije termički obrađeno i nepasterizovano mleko.

 

 









FAZE TRUDNOĆE

Ukupna dužina trudnoće je 40 nedelja, koji uključuje dve nedelje između poslednjeg ciklusa i vremena oplođavanja jajne ćelije. Trudnoća je podeljena na tri dela, ili trimestra, od koji svaki traje oko tri meseca. Promene koje nastaju i kod majke i kod bebe su sasvim drugačije tokom svakog od ova tri perioda.

Prvi trimestar. Mnogi od prvih znakova trudnoće kao što su mučnina i povraćanje, osetljivost i uvećanje grudi, osećaj ispunjenosti abdomena i neočekivani umor nastavljaju se tokom prvog tromestra trudnoće. Ostali simptomi su učestalo mokrenje, povećanje veličine abdomena i teškoće u spavanju. Mučnina, povraćanje i osetljivost grudi se smanjuju tokom drugog tromestra.
Prvi trimestar je najrizičniji period za razvoj deteta. Tkiva i organi se formiraju i neki lekovi ili izloženost rendgenskim zracima ili drugi štetni činioci mogu oštetiti ta delikatna tkiva. Defekti bebe na rođenju su najverovatnije nastale tokom prvog trimestra, i rizik od pobačaja je najveći u prva tri meseca trudnoće. Žene mogu imati spontani pobačaj a da nisu znale ni da su imale trudnoću. Oko 20% svih potvrđenih trudnoća završava se pobačajem. Dok je ponavljanje pobačaja najčešće uzrok problema u uterusu, dve trećine od njih su posledica abnormalnosti fetusa.
Oplođena jajna ćelija počinje da se deli u formu šuplje lopte, dok putuje niz falopijevu tubu. Kad se jajna ćelija inplantira u meku i plodnu posteljicu uterusa nastavlja se razvoj tako što se placenta i amniotska tečnost formiraju oko oplođene jajne ćelije. U ovoj fazi beba se zove embrion. U toku nekoliko nedelja mnogi unutrašnji organi se formiraju u ljudski embrion, i ruke, noge, ramena i stopala se počinju formirati. Na kraju prvog trimestra, mogu se čuti otkucaji srca bebe. Organi su formirani ali nisu zreli. Majušni prsti na rukama i stopalima se dosta menjaju od jedne oplođene jajne ćelije pre samo 11 ili nešto više nedelja ranije.
Drugi trimestar. Središnja tri meseca ili drugi tromestar obično je najmirniji period trudnoće. Mnoge ranije nelagodnosti kao što su mučnina, povraćanje i umor se smanjuju ili nestaju. Dolazi do značajnog povećanja veličine uterusa, možete komotno nastaviti mnoge od normalnih aktivnosti.
Negde između 15 i 20 nedelje trudnoće, većina žena oseća da se beba pomera ili rita po prvi put, događaj nazvan oživljavanje bebe. Kako beba nastavlja sa rastom i sazrevanjem, organi se razvijaju bebina dužina i težina raste i većina organa počinje da funkcioniše, pomažući u varenju i šaljući kiseonik i hranljive materije tkivima. Bebe rođene tokom ovog trimestra obično nisu u mogućnosti da prežive, čak ni na intenzivnoj nezi i održavanju životnih fumkcija. Beba je suviše mala i isuviše nezrela.
Mnogo brže povećanje telesne težine počinje u drugom tromestru. I nastavlja se do pozne trudnoće. Slušajte savete lekara i trudite se da održite preporučenu telesnu težinu. Javite se lekaru ako imate bilo kakvo krvarenje ili osetite bol.
Treći trimestar. Uposlednjem trimestru vaš stomak je prilično veliki i čvrst. Malo je mesta u stomaku za hranu. Beba pritiska bešiku izazivajući često mokrenje. Mogu se pojaviti crvenkaste fleke na stomaku i grudima dok koža postaje čvršća. Umor se može vratiti zbog toga što je nemoguće pronaći zgodan položaj za spavanje. Bebina aktivnost može počinjati često dok pokušavate da zaspite. Zglobovi postaju mekši, labaviji i pomalo škripavi zbog lučenja hormona koji se zove relaksin. Mekši zglob kuka omogućava porođaj kroz “opušteni”porođajni kanal.
Iako beba može biti mirna, vremenom se njena aktivnost pojačava sve dok to ne postane neudobno. Ustvari bebi ponestaje prostora posle sedmog meseca trudnoće, a ona ponekad može pokušavati da se isteže, opruži.
Između 22 i 25 nedelje trudnoće beba dostiže tačku kada može da preživi ako je rođena prevremeno. Sa adekvatnom medicinskom opremom u jedinicama neonatalne intenzivne nege, sve mlađe i mlađe bebe mogu da prežive. Što je beba bliže rođena kraju trudnoće (36-44 nedelje) mnogo zrelija će biti i ređe su komplikacije. Zrelija je beba rođena u “ punom terminu”, od bebe rođene prevremeno.

MOGUĆI ZDRAVSTVENI PROBLEMI U TRUDNOĆI

Promene koje se javljaju tokom trudnoće mogu stvoriti mnoge nelagodne simptome. Većina tih simptoma si blagi. Ali neki su opasni za vas i vašu bebu i moraju biti pod nadzorom vašeg lekara.
Problemi koji se mogu javiti pogađaju placentu, tečnost koja okružuje bebu, uterus, bebu ili majku. Čak i jednostavan problem može predstavljati ozbiljnu komplikaciju koja kad se javi zahteva trenutno reagovanje.
Posavetujte se sa lekarom odmah ako imate krvarenje ili šikljanje tečnosti iz vagine, ozbiljan bol u stomaku, glavobolja ili naglo oticanje lica, ruku ili nogu tokom trudnoće.

ABRUPCIJA PLACENTE

Normalno placenta (posteljica) je povezana sa uterusom tokom trudnoće. Ako se placenta odvoji od uterusa pre rođenja bebe to se stanje zove abrupcija placente. Pojavi se jedan na svakih 200 porođaja. Ovo je ozbiljan problem jer može izazvati ozbiljno krvarenje. Ako se bližite kraju trudnoće i pojavi se ovaj problem vaš lekar će se najverovatnije odlučiti za carski rez. Ako se problem javi pre vremena kada beba ne može da preživi van uterusa lekar će vam predložiti potpuno mirovanje u krevetu.

ANEMIJA

Anemija je čest i obično prođe neprimećeno. Pogađa oko 10% žena. Nizak nivo gvožđa u krvi ili nedostatak vitamina izaziva bledilo, slabost i lako zamaranje. Teža anemija može izazvati bol u grudima, lupanje srca i oštećenja srca.
Tokom trudnoće žena može postati anemična jer potrebe bebe za gvožđem mogu iscrpsti snabdevanje tela majke. To je više izraženo ako majka ne uzima dovoljno gvožđa kroz hranu ili telo nije u mogućnosti da ga apsorbuje.
Nizak nivo gvožđa u krvi povećava šanse za pojavu infekcija u trudnoći isto kao i rizik od pobačaja. Gubitak krvi tokom porođaja može pogoršati anemiju. Rutinskim testovima krvi ovo se može utvrditi i lečiti.
Hrana koja sadrži gvožđe kao što je hleb od celog zrna, meso, jaja treba jesti u kombinaciji sa citrusnim voćem bogatim vitaminom C. Lekar će vam prepisati vitamin A kao dodatak ishrani, ali i gvožđe u tabletama ako testovi krvi pokažu anemiju.

ANTEPARTALNO KRVARENJE

Krvarenje pre porođaja može biti izazvano stanjima koja nisu ozbiljna kao što je proširena vena uterusa, ali i zbog mnogo ozbiljnijih problema kao što je placenta previa. Prvi znak problema može biti vaginalno krvarenje bez bola. Ovo krvarenje može biti ozbiljno i za vas i za vašu bebu. Uvek prijavite bilo kakvo krvarenje vašem lekaru.

BOL U LEĐIMA

Težina bebe zahteva veću zakrivljenost niže u kičmi, prebacivanjem tereta sa gornjeg dela tela unazad. Ovo držanje napreže mišiće i ligamente pored kičme i sprečava slobodnije pokrete. Ovaj napor je moguć delovanjem hormona koji se zove relaksin. Ovaj hormon čini mekšim labavijim zglob kuka i tako olakšava prolazak bebe kroz porođajni kanal. Osim toga uterus i napregnuti mišići vrše pritisak i na nerv išijadikus. Višak tečnosti u organizmu žene takođe nadražuje nerve pa i ovaj nerv. To bi moglo dovesti do išijasa. Ligamenti vezani za uterus se povlače unazad i mogu izazvati oštar abdominalni bol ili bolove u leđima.
Ležanje na strani gde se bol pojavio može smanjiti ili zaustaviti bol. Ležanje u fetalnoj poziciji na levoj strani obično smanjuje pritisak na nerv išijadikus. Kad ležite na leđima stavite jastuk pod glavu i kolena. Ležanje na leđima se ne preporučuje kako trudnoća napreduje jer težina bebe koja raste smanjuje vraćanje krvi iz nižih delova tela pa i uterusa. Topli jastučići, lekovi za opuštanje mišića i lekovi protiv bolova se ne preporučuju u trudnoći.

KONSTIPACIJA I HEMOROIDI

Ceo gastrointestinalni trakt postaje labaviji, mekši tokom trudnoće. Zbog toga stomačna kiselina uspeva da “pobegne” do jednjaka i stvara gorušicu. Iz istog razloga creva se usporavaju i izazivaju konstipaciju. Naprezanje tokom pražnjenja creva može dovesti do stvaranja hemoroida. Drugi razlog je što uterus pritiska velike vene u karlici pomažući prokrvljenost vena koje okružuju rektum. Ne preporučuju se laksativi koji se mogu dobiti bez recepta. Israna bogata vlaknima, sveže voće i povrće, dosta tečnosti može prevenirati ili ublažiti ovaj problem.

DIJABETES

Kada se dijabetes pojavi u trudnoći (gestacijski dijabetes) predstavlja ozbiljnu komplikaciju, iako ne mora doći do razvoja nijednog simptoma sve dok ne izazove štetu. Zato vaš lekar zahteva često test urina i krvi, i druge testove, kao test tolerancije na glukozu. Dijabetes ili povećan nivo šećera u krvi je opasan tokom trudnoće jer rast bebe ne toleriše višak šećera u krvi. Izvesan broj ovih beba je mrtvorođen, dok druge imaju deformitete i probleme sa nivoom šećera u krvi kad se rode. Pažljiva kontrola šećera u krvi, dijeta i insulin mogu prevenirati ozbiljniju komplikaciju.
Postoje neki upozoravajući znaci dijabetesa u trudnoći. Ako imate preveliku telesnu težinu, ako postoji istorija dijabetesa u porodici ili ako ste predhodno imali bebu koja je težila više od 4kg. do 4,50kg. u riziku ste. Odmah se obratite lekaru ako imate problem.
Visok nivo šećera u krvi ukazuje da imate dijabetes tokom trudnoće. Neke trudnice imaju veoma blagu formu netolerancije na trudnoću, ali ne zahteva insulin. U tom slučaju stalno praćenje i izbegavanje šećera je dovoljno za kontrolu šećera u krvi. U ozbiljnijim slučajevima promene u ishrani i insulin se koriste za održavanje niskog nivoa šećera u krvi. Uoba slučaja beba se prati stalno da bi se utvrdio bilo kakav potencijalni problem.

 

Dijabetes u trudnoći

  • Ako imate dijabetes, trudnoća predstavlja rizik za vas, još veći za vašu bebu. Nijedna metoda ili praćenje ne daje šanse za potpuno bezbedanu i uspešnu trudnoću, kod žena sa dijabetesom. Ali u tom slučaju analiza nivoa šećera u krvi trudnice se mora obavljati veoma pažljivo uz dijetu, vežbanje i upotrebu insulina.













EKTOPIČNA (VANMATERIČNA) TRUDNOĆA

Oplođena jajna ćelija obično putuje do falopijeve tube pa do uterusa. Retko se dešava da se inplantira u falopijevoj tubi i počne da raste. Ponekad biva izbaćeno iz tube u unutrašnjost abdominalne šupljine. To se naziva abdominalnom trudnoćom. U oba slučaja ovo stanje se zove ektopična trudnoća.
Jajna ćelija koja raste u falopijevoj tubi izaziva rastezanje tube što uzrokuje bol. Ako se problem ne leči može doći do pucanja tube i unutrašnjeg krvarenja. Bol uzrokovan ovom trudnoćom obično se javlja oko šeste nedelje.
Svaki bol u stomaku koji traje duže od sat ili dva zahteva obraćanje lekaru. Ultrazvučni pregled će utvrditi gde je smeštena beba bilo da je u uterusu ili van njega. Ektopična trudnoća je opasna po život i mora se odmah tretirati hirurški, transfuzijom krvi na intenzivnoj nezi. Treba je otkloniti što pre da bi se izbegle teže komplikacije. Operacija u ovom slučaju će spasti život majke i sačuvati njen reproduktivni sistem i zadržati plodnost.

GENETSKI DEFEKTI

Iako retki genetski defekti mogu pogoditi dete iako roditelji nemaju ovaj poremećaj. Roditelji mogu biti nosioci bolesti ali i ne moraju. Neki od genetskih poremećaja kod beba i dece su cistična fibroza, mišićna distrofija, srpastocelična anemija, Daunov sindrom, hemofilija. Za mnoge od ovih bolesti oba roditelja su nosioci neispravnog gena.
Teške genetske abnormalije obično izazivaju pobačaje ili mrtvorođenčad. Neki od ovih poremećaja mogu biti utvrđeni testiranjem fetusa. Ako roditelji već imaju dete sa ozbiljnim poremećajem ,genetsko savetovalište može pomoći u razmatranju mogućnosti pojave genetskih problema u budućoj trudnoći. Testovi kao amniocenteza, horionska biopsija pre rođenja mogu biti od pomoći lekaru u vezi sa nekim zdravstvenim problemima.

 

Obavezni testovi tokom trudnoće

  • Amniocenteza (test utvrđivanja abnormalnosti fetusa).
  • Rh- faktor test (utvrđivanje antitela koje mogu oštetiti krvne ćelije bebe).
  • Alfa-fetoprotein test (povećan nivo AFP u krvi majke, može ukazati na ozbiljne defekte neuralne cevi i genetske defekte kao Daunov sindrom).
  • Horionska biopsija ( utvrđivanje genetskih abnormalija).
  • Ultrazvučni kolor dopler markeri (otkrivanje hromozomskih anormalija kod ploda).
  • Test tolerancije na glukozu (ukazuje na znake dijabetesa tokom trudnoće).
  • Ultrazvučni pregled ili sonogram (za procenu starosti bebe, provera potencijalnih problema u razvoju, zdravlja i položaja placente).
  • Usporenost u rastu ploda - Nekoliko ćinilaca kao dijabetes, zloupotreba droga, genetske abnormalnosti, srčane bolesti, visok krvni pritisak može usporiti rast bebe. Redovni pregledi i merenja uterusa utvrdiće usporavanje razvoja što pre da bi vam lekar odredio analize za utvrđivanje uzroka. Kada je problem utvrđen različiti tretmani mogu poboljšati napredovanje bebe i smanjiti rizik od prevremenog porođaja i fetalnog respiratornog distres sindroma.






































GORUŠICA

Gorušica je izazvana vraćanjem unazad stomačnih sokova u jednjak, i to je uobičajeno za trudnoću. Kako je uterus veći vrši i veći pritisak na stomak i to je jedan od uzroka gorušice. Ozbiljna gorušica zahteva savetovanje sa lekarom. Konzumiranje manjih, blagih i nemasnih obroka ublažiće ovaj problem. Uvek se posavetujte sa lekarom pre upotrebe bilo kakvog leka, koji se mogu dobiti bez recepta.

VISOK KRVNI PRITISAK

Visok krvni pritisak je jedan od simptoma koji su povezani sa preeklampsijom, ozbiljnom komplikacijom u trudnoći. Ostali simptomi su otok nogu i stopala ruku i lica. Bubrezi mogu biti oštećeni. Ako se visok krvni pritisak ne leči može dovesti do konvulzija stanja bez svesti pa čak i smrti žene i bebe. Pogoršanje simptoma je stanje nazvano eklampsija i to je jedan od najozbiljnijih problema u trudnoći. Visok krvni pritisak sam može smanjiti dotok kiseonika i drugih hranljivih materija što vodi smanjenju rasta i većim komplikacijama po rođenju.
Lekar će kontrolisati krvni pritisak i urin svaki put kad dođete na kontrolu. Značajno povećanje krvnog pritiska zahteva pažljivo praćenje. Može preporučiti smanjen unos soli. Ako krvni pritisak nastavi da raste, pojave se proteini u urinu (problem sa bubrezima), imate otok nogu, stopala, ruku i lica, lekar će vam naložiti mirovanje u krevetu, lekove, pa čak i hospitalizaciju i prevremeni porođaj carskim rezom da bi se smanjile komplikacije.

INFEKCIJE TOKOM TRUDNOĆE

Najopasnija virusna infekcija tokom trudnoće uključujući AIDS su male boginje, citomegalovirus, rubeola, hepatitis i herpes. Bakterijske infekcije mogu naškoditi i majci i bebi, uključujući infekcije urinarnog trakta hlamidija, gonoreja, izvesne streptokokne infekcije i sifilis.
Infekcije mogu izazvati direktnu štetu nerođenoj bebi. Neke mogu izazvati deformitete ili retardaciju. Infekcije bešike su vezane za prevremeni porođaj. Ako se razbolite, dobijete temperaturu, osip ili druge simptome infekcije posetite lekara odmah.

POBAČAJ I MRTVOROĐENOST

Trudnoća koj se završava tokom prvih 20 nedelja naziva pobačaj ili spontani prekid trudnoće. Posle 20 –te nedelje smrt bebe naziva se mrtvorođenost ili intrauterina smrt ploda.
Medicinski problemi majke kao krvarenje, inkopatibilnost RH faktora, dijabetes, visok krvni pritisak, ili drugi fizički deformiteti fetusa mogu biti uzrok pobačaja ili mrtvorođenosti.
Malo krvarenje sa grčevima ili bol, mogu biti znaci pretećeg abortusa, prevremenog odvajanja placente od uterusa. Sa mirovanjem zaustavlja se odvajanje placente i trudnoća nastavlja normalno. Ako se krvarenje nastavi i počnu grčevi pobačaj je moguć.
Ultrazvuk će utvrditi status bebe i placente i pomoći u određivanju daljeg ishoda. Kada se smrt fetusa dogodi kasnije u trudnoći, majka može primetiti da su pokreti prestali a dalji testovi će pokatati da beba više nije živa. Porođaj će biti indukovan ako ne počne u roku od nekoliko nedelja da bi se predupredio gubitak krvi i funkcija koagulacije kod majke. Ako je sposobnost koagulacije oštećena, može nastati ozbiljno krvarenje. To može voditi smrtnom ishodu majke. Dilatacija i kiretaža može biti preporučena. Skoro svi pobačaji vezani su za defekt bebe ili placente ili zdravlje majke. Pobačaji nisu vezani ni za šta što majka nije ili jeste uradila. Savetovanje će pomoći roditeljima da prebrode gubitak.

POVRAĆANJE I MUČNINA

Mučnina, posebno u jutarnjim satima, problem je koji pogađa mnoge trudnice. Nekada se mučnina nastavlja tokom dana i uveče. Za žene koje imaju ozbiljne probleme potrebno je lečenje, uključuje vitamin B6. Ponekad je potrena hospitalizacija i davanje tečnosti intravenozno. To se stanje naziva hiperemesis gravidarum. Preporučuju se blagi, nemasni i mali učestali obroci. Obratite se lekaru ako se simptomi mučnine pogoršaju.

VAGINALNO KRVARENJE

Vaginalno krvarenje je često prvi simptom placente previe. To je stanje kod koga posteljica nije inplantirana visoko prema telu materice, već nisko, tako da delom prekriva grlić materice. Kada nastane krvarenje iz materice može se uraditi carski rez čim je beba dovoljno zrela da preživi van uterusa, ili ako se to dogodi krajem trudnoće, da bi se sprečilo dalje krvarenje ili čak intrauterina smrt ploda. Otkriva se rutinskim ultrazvučnim pregledom, ili posebnim ultrazvučnim pregledom ako lekar to zahteva.

POLIHIDRAMNION

Stanje kada je količina plodove vode povećana naziva se polihidramnion. Najčešći razlog ovog stanja je dijabetes ili visok krvni pritisak u blizanačkoj trudnoći. Može biti bezopasno ali može i voditi prevremenom porođaju. Predlaže se mirovanje ili uzimanje lekova za prevenciju kontrakcija i prevremeni porođaj.

SINDROM POSTMATURITETA

Kada beba nije doneta na svet u terminu koji je procenjen kao datum za porođaj govori se o produženoj ili posterminskoj trudnoći. Ozbiljna oštećenja mogu se javiti kod bebe koja je rođena postmature, par nedelja posle procenjenog termina porođaja. Placenta poćinje da se degeneriše kasnije u trudnoći pa beba nema dovoljno kiseonika i hranljivih materija ako se trudnoća nastavi posle degeneracije placente. Mrtvorođenost je dvostruko veća nego što je to uobičajeno kod beba rođenih u terminu ili pre termina. Ako se porođaj produži dve nedelje duže od procenjenog termina porođaj mora biti indukovan.

PRERANA RUPTURA FETALNE MEMBRANE

Membrane koje okružuju bebu ispunjena su amniotskom tečnošću. Kako se uterus počne kontahovati normalno tokom porođaja, ove membrane pucaju i tečnost ističe napolje. Kod nekih žena dolazi do rupture membrana pre nego što porođaj počne. Uroku od nekoliko sati počinju normalne porođajne kontrakcije.
Ako se membrane oštete ali porođaj ne počne može doći do infekcije. Praćenje trudnoće, često u bolnici neophodno je ako se to desi.

INKOPATIBILNOST RH-FAKTORA

Majka koja ima RH-negativan faktor krvne grupe, a beba ima RH-pozitivan faktor krvne grupe može razviti antitela u odnosu na bebin Rh-faktor tokom trudnoće ili ubrzo posle porođaja. Tokom porođaja majka može biti izložena RH-pozitivnom faktoru jer krv bebe može dospeti u njen krvotok kad se placenta odvaja od uterusa. Kasnije ukoliko majka nosi drugo RH-pozitivno dete, njena antitela dospevaju u bebin krvotok i uništavaju bebine crvene krvne ćelije.
Injekcija koja se daje majci kasnije u trudnoći i posle porođaja, ili posle pobačaja uništava cirkulišući RH-faktor i prevenira stvaranje antitela kod majke. Ali ako se problem ne primeti i beba oboli zbog majčinih antitela, transfuzija krvi može biti data bebi ubrzo posle porođaja. Tansfuzija krvi može bebi biti data i pre nego što je rođena ako je beba isuviše mala da bi bila rođena na vreme. Pre nego što su ove transfuzije bile poznate mnoga odojčad su umrla zbog inkopatibilnosti RH faktora njihove krvne grupe.

OTICANJE

Primetno je zadržavanje tečnosti u trudnoći. Rezultat je oticanje ili edem, estremiteta naročito nogu. Odmarajte se sa podignutim nogama. Kad spavate lezite na levu stranu da krv ima bolji protok od nogu ka srcu. Smanjite unos soli jer slana hrana može pogoršati problem. Nemojte uzimati diuretike.

TROFOBLASTIČNI TUMORI

Tumor se razvija u tkivu posteljive tokom trudnoće. Ovo je veoma redak tumor i zove se trofoblastični tumor.Oplođena jajna ćelija ne može da se razvija zbog brzog rasta tumora. Mola hidatidoza je benigni tumor, raste brzo u uterusu tokom trudnoće i uništava fetus u rastu. Zaostalo tkivo placente nakon predhodne trudnoće može biti uzrok ovog tumora mesecima ili godinama kasnije. Mali procenat ovih tumora postaju kancerozni, uništavajući uterus i izazivajući krvarenje. Takođe može zahvatiti druga tkiva i raširiti se dalje.
Ultrazvuk i testovi krvi mogu pomoći u dijagnozi. Lečenje zahteva odstranjivanje tumora, procedurom dilatacije ili kiretažom. Tako uterus ostaje netaknut za buduće trudnoće. Ako je tumor kancerogen uterus se odstranjuje i verovatno je potrebna hemoterapija da bi se sprečilo širenje tumora.

 

Kada treba da pozovem lekara?

Ako ste trudni, pozovite lekara ako imate bilo koji od ovih simptoma:

  • Jake glavobolje
  • Bolne i sve češće urinacije
  • Temperaturu ili znake infekcije
  • Naglo povećanje otoka
  • Pojačavanje mučnine i povraćanja
  • Bol u stomaku
  • Iznenadno vaginalno krvarenje ili šikljanje tečnosti
  • Odsustvo fetalnih pokreta više od 24 sata
  • Bilo koji od ovih znakova može značiti ozbiljan zdravstveni problem za majku ili bebu. Nazovite lekara odmah.

Smanjite probleme tokom trudnoće

  • Apstinirajte od alkohola, droga i pušenja.
  • Jedite uravnoteženu zdravu hranu i uzimajte vitamine koji su vam prepisani.
  • Vežbajte.
  • Odlazite kod lekara na redovne preglede i sledite uputstva koja vam lekar daje.
  • Obratite pažnju na bilo kakvu opasnu situaciju na poslu.

Da li imam spontani pobačaj?

  • Da li krvarite ili imate grčeve niže u stomaku ?
  • Da li imate kontinuirani bol niže u stomaku ?
  • Da li ste primetili bilo šta roze ili sive boje da ističe iz vagine?

Ako ste trudni, a imate makar jedno DA kao odgovor, pozovite odmah lekara ili otiđite do najbliže bolnice.

Mogući uzroci spontanog pobačaja?

  • Genetski problemi sa bebom
  • Problemi sa placentom
  • Problem sa matericom na koji se sumnja ako žena ima više od jednog pobačaja
  • Nezgoda ili pad
  • Zloupotreba droga ili alkohola































 

Adresar

ORDINACIJE

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic