Uvo funkcioniše tako što prima zvučne talase i šalje poruke u mozak. Spoljašnje uvo sadrži ušni kanal i deo uha koji može da se vidi. Zvučni talasi prolaze kroz ušni kanal i udaraju u bubnu opnu, ili timpaničnu membranu. Bubna opna je tanko, skoro providno tkivo, koje se proteže kroz ušni kanal. Zvučni talasi doprinose vibriranju bubne opne. Vibriranje bubne opne izaziva pokretanje tri koščice u srednjem uhu, koje se zovu: malleus (čekić), incus (nakovanj) i stapes (uzengije). Ovaj pokret šalje zvučne talase u unutrašnje uho ili puža. Brojne nervne ćelije se protežu duž ivice puža. One se zovu senzorne nervne ćelije. Ove ćelije omogućavaju prevođenje vibracija u zvučne poruke. Zvučne poruke se potom šalju u mozak duž akustičnog nerva. Deo unutrašnjeg uha koji se zove lavirint pomaže pri održavanju ravnoteže. Nalazi se iza puža. Čine ga tri kanala ispunjena tečnošću. Kanali su oivičeni dlačicama koje osećaju kretanje tečnosti i šalju poruke mozgu i tako daju informacije o položaju glave.


Eustahijeve trube povezuju srednje uho sa zadnjom stranom nosa. Ove trube propuštaju vazduh u srednje uho radi pravilnog kretanja bubne opne. Trube izvlače tečnost iz srednjeg uha.


BENIGNA POZICIONA VRTOGLAVICA

  • Ozbiljne epizode vrtoglavice i osećaj da se sve okolo vrti, koje traju kraće od 30 sekundi
  • Trzanje očnih jabučica
Benigna poziciona vrtoglavica je oboljenje do koga dolazi kada se glava drži u posebnom položaju, kao kada se leži na strani ili kada se glava zabaci unazad radi gledanja uvis. Vrtoglavica i osećaj da se okolni prostor vrti praćeni su trzanjem očnih jabučica. Benigna poziciona vrtoglavica je izazvana sitnim naslagama otpadaka u unutrašnjem uhu, koji utiču na to kako uho radi i u kom položaju glave. Najbolji način za kontrolu bolesti je izbegavanje položaja koji dovode do ovog oboljenja. Benigna poziciona vrtoglavica obično sama prođe za nekoliko nedelja ili meseci, ali može da se vrati.  Ako se nastavi tokom godinu dana i pri tom pravi smetnje, može se uraditi operacija unutrašnjeg uha.

GUBITAK SLUHA

  • Postepen ili iznenadni gubitak sluha
  • Neki zvuci se mogu čuti bolje od drugih
Gubitak sluha se može desiti u ma kojim godinama i ima brojne uzroke. Neki od najčešćih uzroka gubitka sluha, osim stvaranja voštanog čepa su:

Problemi sa Eustahijevom trubom

Do problema može doći ako je Eustahijeva truba priklještena ili zapušena zbog infekcije uha, alergije ili otoka adenoida (žlezda koje se nalaze pored uha). Ma koji od ovih uzroka može dovesti do smanjenog sluha, bar privremeno. Na primer, posle neke infekcije uha, tečnost može ostati u uhu i izazvati zapušenje Eustahijeve trube i smanjenje sluha. Lečenje začepljenja Eustahijeve trube zavisi od uzroka, ali može da obuhvati primenu dekongestanata i antihistaminika. Takođe možete da radite "vežbe za Eustahijevu trubu", da pomognete vazduhu da dospe u srednje uho, što dalje može da reši problem. Zevanje, žvakanje, pomeranje vilice ili nasilno gutanje mogu biti od koristi. Ako čujete ili osećate zvuke kao što je "klik" ili pucketanje u uhu, znači da vazduh ulazi u srednje uho. Ovi zvuci govore da ste postigli rezultat.

Gubitak sluha izazvan bukom

Ova vrsta gubitka sluha izazvana je izlaganjem velikoj buci. Najčešće pogađa osobe mlađe od 60 godina. Obično je u vezi sa poslom ili rekreacijom – izazvana je bučnim mašinama, kamionima, bušilicama za beton, avionima ili drugom vrstom buke na radnom mestu, ili bučnim rekreativnim aktivnostima, kao što su: pucanje iz pištolja, vožnja motorcikla ili električnih sanki ili slušanje glasne muzike. Najštetniji zvuci su glasni, imaju visoke frekvencije i dugo traju. Glasnost zvuka se meri u decibelima (dB). Zvuci iznad 85 dB mogu biti opasni. Frekvencija ili visina zvuka meri se u Hercima (Hz). Zvuci visoke frekvencije su i piskutavi i predstavljaju najveći rizik za oštećenje sluha.

Gubitak sluha se može znatno smanjiti ako se obraća pažnja na nivoe buke i ako se nose čepovi u ušima ili štitnici za uši kada se nalazite u blizini veoma glasne buke. Ljudi imaju različit stepen osetljivosti na nivo buke. Buka koja ugrožava jednu osobu može biti podnošljiva za drugu.

Otoskleroza

Ovo je otvrdnuće uzengija, jedne od kostiju u srednjem uhu koja pušta zvučne vibracije u unutrašnje uho. Otoskleroza počinje između 15. i 35. godine i može da napreduje do skoro potpunog gubitka sluha. Kod žena, gubitak sluha može da se pogorša za vreme trudnoće. Otoskleroza pogađa oko 10 % svih ljudi i veruje se da je nasledna. Hirurško uklanjanje dela uzengija poboljšava sluh kod mnogih ljudi, ali jedan manji broj obolelih na kraju ipak ostane bez sluha.

Presbiakuzija

Ovo je postepen gubitak sluha, koji se dešava s godinama. Senzorne nervne ćelije u unutrašnjem uhu normalno prenose zvuk. Vremenom, one se pokidaju i prestanu da prenose zvuke – naročito zvuke normalnog govora – sa intenzitetom ili jasnoćom od nekad. Savetuju se pomoćna sredstva za sluh. Presbiakuzija pogađa skoro 30% ljudi preko 65 godina. 

Ruptura (pucanje) bubne opne

Ovo znači da postoji rupa u bubnoj opni. Svaki sitan predmet koji se gurne u ušni kanal može da pocepa, pokida ili probuši bubnu opnu. Srećom, ruptura bubne opne se najčešće zaleči sa malim oštećenjem ili gubitkom sluha.Bubna opna takođe može da pukne kada se pritisak vazduha brzo stvori u uhu i na taj način ošteti bubnu opnu pre nego što pritisak u srednjem uhu može da se izjednači sa spoljašnjim pritiskom vazduha. Ovo se zove barotrauma ili oštećenje kao posledica pritiska. Oštećenje kao posledica pritiska može se desiti osobama koje putuju avionom, te kada u kabini iznenada padne pritisak ili se ponovo uspostavi. Jak udarac po uvetu ili boravak blizu mesta eksplozije takođe mogu stvoriti dovoljno razlike u vazdušnom pritisku, da bubna opna pukne. Lekar obično može da, na osnovu pregleda, zaključi da li je bubna opna pukla. Antibiotici sprečavaju infekciju oštećenog dela. Ako se prekid ne izleči spontano, ili se ne izleči kako treba, otorinolaringolog (lekar specijalista za bolesti uha, grla i nosa) može da primeni privremen plastični zavoj preko bubne opne. Ako to ne pomogne da bubna opna zaceli, može se uraditi operacija koja se zove timpanoplastika, kako bi se komad presađenog tkiva stavio u uho. Često, samo minimalan gubitak sluha ostaje kao posledica oštećene bubne opne.

Slušanjem govora dete uči da govori. Ljudi koji su rođeni gluvi mogu da imaju probleme da nauče da govore i razumeju govor drugih osoba. To može dovesti do problema sa učenjem, ako gluvoća nije dijagnostikovana i ako se ne leči na vreme. Ne zaboravite da deca obično počnu da formiraju prve reči sa godinu dana starosti. Obično formiraju rečenice sa dve reči do druge godine. Do četvrte godine, normalan govor počinje da se razvija.

Analize

Osim generalnog pregleda uha, mogu biti potrebna razna ispitivanja sluha, kako bi se odredilo koliko je sluh izgubljen, koji zvuci više ne mogu da se čuju i šta je uzrok oštećenja. Ove analize uključuju audiometriju, timpanometriju i analize dijapazonom.

Lečenje

Pomagala za sluh se mogu koristiti za umnožavanje zvukova i poboljšanje sluha. Većina pomagala za sluh koriste bateriju i pojačivač. Danas postoje brojne vrste pomagala za sluh. Neka pomagala se nose potpuno u uhu, neka su sa spoljne strane uha, a neka se nalaze u okviru naočara za vid. Druga se mogu nositi na grudima. Pomagala za sluh koja se nose na telu veća su i obično jača od pomagala za sluh u ušima.Implant u pužu može da poboljša sluh kod nekih osoba. To je električni uređaj, koji je hirurškim putem povezan sa unutrašnjim uhom. Implanti u pužu se koriste kod osoba koje su sasvim gluve. Pomažu da osoba čuje alarme i druge glasne signale upozorenja.

Implant u pužu takođe pomaže da osoba razazna kada reč počinje, a kada se završava i da uhvati ritam govora. Takođe pomaže da se čuje sopstveni govor, tako da osoba može da govori dovoljno jasno da ljudi koji čuju shvate šta je rečeno.

Mnogo toga može da se uradi da se pomogne osobama koje su ili rođene gluve ili su izgubile sluh u nekom periodu života. Čitanje sa usana (posmatranje usana drugih ljudi dok govore) može da pomogne osobama koje su izgubile sluh da razumeju ljude koji im se obraćaju.

Jezik znakova može biti od naročite pomoći osobama koje nikad nisu bile sposobne da čuju. Znaci, koji često podrazumevaju korišćenje obe ruke i šake, predstavljaju predmete i aktivnosti. Ručni signali predstavljaju azbuku, tako da neke reči mogu da se govore slovo po slovo. U većim mestima postoje škole za jezik znakova. Osoblje vašeg lekara može vam pomoći u pronalaženju škole.

Decibeli zvukova

Govor na normalnoj udaljenosti: 65-70 dB
Kosilica za travu: 90 dB
Metalna testera: 100 dB
Sirena automobila, rok koncert: 115 dB
Pucanj iz pištolja, mlazni avion: 140 dB

Preventiva gubitka sluha

  • Nosite zaštitu za uši kada ste u blizini neke velike buke duže vreme, kao što je radno mesto
  • Nostite zaštitu za uši kada ste u blizini buke od eksploziva, kao i kada idete u lov
  • Nikada ništa ne stavljajte u uho – čak ni štapiće obložene vatom jer tako možete da probušite bubnu opnu
  • Proverite bilo koju vrstu problema sa sluhom kod vašeg lekara, kako bi se dalji gubitak sprečio, ako je moguće

Gluvoća

Gluvoća može biti posledica nekog genetskog oboljenja, što znači da je nasledna. Gluvoću takođe može da izazove nešto što se dogodi u trudnoći. Na primer, neke infekcije majke mogu da izazovu rizik od problema sa sluhom kod bebe koju majka nosi. Ove infekcije obuhvataju: boginje (rubeole), citomegalovirus, toksoplazmozu, grip, sifilis i herpes. Bebin sluh je takođe pod rizikom ako majka koristi drogu, pije ili je imala nesreću u kojoj se oštetila placenta.

INFEKCIJA UŠNOG KANALA

  • Svrab ili bol u jednom ili oba uha
  • Osetljivost na vučenje uha
  • Curenje
  • Otok u ušnom kanalu
Infekcija ušnog kanala, takođe poznata pod imenom otitis externa ili "plivačko uho", izaziva bol ili svrab u jednom ili oba uha. Nekada tečnost može da curi iz uha ili ušni kanal može da otekne.Leto je idealno vreme za otitis externu. Voda može da ostane u ušnom kanalu posle plivanja ili posle tuširanja ili kupanja. Vlaga u uhu, obično u kombinaciji sa čestim čišćenjem ušiju štapićima obmotanim vatom, uklanja tanak sloj voska, koji ima ulogu zaštitne barijere za ušni kanal i omogućava da se stvori bakterijska infekcija. Pošto počne infekcija, kanal može da procuri ili može biti zapušen mešavinom gnoja i ušnog voska. Kanal postaje crven, otečen i osetljiv, i može oteći do potpunog zatvaranja. Celulit ušnog kanala može da nastane ako se spoljašnja upala ne leči.

Ispitivanje

Ako vaše dete ima česte ili ozbiljne infekcije, lekar može da pročisti ušni kanal i uzme kulturu sekreta, kako bi pronašao specifične bakterije odgovorne za infekciju. Jednostavna i rano otkrivena infekcija ne mora se ispitivati pre lečenja.

Lečenje

Kapi za uši mogu biti potrebne za lečenje infekcije i otoka. Analgetici mogu da ublaže ovu nelagodnost. Ako osoba ima groznicu, ako su obližnji limfni čvorovi uvećani ili ukoliko su se osetljivost i otok proširli izvan ušnog kanala, oralni antibiotik se može prepisati za sprečavanje širenja infekcije na kožu spoljašnjeg uha ili lica.

Preventiva

Ukapavanje tri do pet kapi rastvora od jedne polovine belog sirćeta i jedne polovine alkohola u svako uho posle plivanja ili kupanja može da dopirnese bržem isparavanju vode i da stvori kiselu sredinu u kanalu, čime se sprečava razmnožavanje bakterija. Štapići sa vatom nikada ne treba da se koriste za čišćenje unutrašnjeg uha.

Preventiva infekcija srednjeg uha

  • Nekad svakodnevna niska doza antibiotika sprečava da se infekcija vrati
  • Koristite lekove protiv alergija ako su alergije uzročnici infekcija uha
  • Izbegavajte polen, životinje ili namirnice koje izazivaju alergiju
  • Klonite se dima, kako biste smanjili učestalost infekcije
  • Ako vaše dete pije iz flašice, pokušajte da ga podignete, tako da pije pod uglom od 45 stepeni (a ne u ležećem položaju) i ne dajte mu da nosi flašicu sa sobom u krevet

INFEKCIJA SREDNJEG UHA

  • Oštar bol u jednom ili oba uha
  • Groznica
  • Privremeni gubitak sluha
  • Osećaj pritiska u uhu
  • Nervoza kod deteta
Infekcija srednjeg uha, koja se još zove i otitis media, najčešća je kod dece. Dvoje od troje dece imaju bar jednu infekciju srednjeg uha godišnje pre trećeg rođendana. Deca su češće poogđena ovom bolešću od odraslih osoba zbog malih Eustahijevih truba i njihovog horizontalnog položaja. Ove trube povezuju srednje uho sa zadnjom stranom nosa i omogućavaju vazduhu da prodre u srednje uho, tako da bubna opna može pravilno da vibrira. Trube takođe ispiraju tečnost iz srednjeg uha.Prvi znaci otitis medie mogu biti znaci nazeba, sa kijanjem ili curenjem nosa. Posle nekoliko dana, simptomi mogu da se prošire na oštar pulsirajući bol u jednom ili oba uha, osećaj pritiska u uhu, temperaturu i privremeni gubitak sluha. Bol može da prestane i može doći do curenja tečnosti iz uha, ukoliko je bubna opna pukla.

I dok su bol i povišena temperatura klasični simptomi infekcije uha, infekcije srednjeg uha su često mnogo suptilnije. Možda dete ne oseća veliki bol kod infekcije srednjeg uha. Jedini simptomi mogu biti nervoza i gubitak apetita.

Infekcije srednjeg uha izazivaju virusi ili bakterije koji inficiraju ćelije duž Eustahijeve trube, grla i srednjeg uha. Kada su inficirane, ove ćelije oteknu i luče gustu sluz koja može da zapuši Eustahijevu trubu i izazove stvaranje tečnosti i pritiska iza bubne opne.

Bakterijske infekcije uha dovode do komplikacija. Na primer, pritisak se može stvarati sve dok bubna opna ne pukne. Alergije kod neke dece stvaraju veći rizik za ponavljanje infekcija uveta.

Hronične infekcije ili stalno prisustvo tečnosti u srednjem uhu mogu privremeno da smanje sluh. Gubitak sluha može da ugrozi razvoj govora kod deteta. Moguće je da gubitak sluha izzavan infekcijama uha ima iste posledice.

Kost koja se nalazi pored kosti srednjeg uha, mastoidna kost, takođe se može inficirati. Ova infekcija se zove mastoiditis. Mastoiditis je ozbiljna infekcija koja zahteva duže lečenje antibioticima. Može se proširiti na meninge (ovojnice koje prekirvaju mozak) i mozak, ukoliko se ne leči.

Ispitivanje

Kao i kod infekcija ušnog kanala, većina infekcija srednjeg uha može se dijagnostikovati samo pregledom uha otoskopom . Kultura sekreta iz grla takođe može biti od pomoći. Ako je infekcija ozbiljnija, analize krvi, kulture sekreta iz uha (timpanocenteza) i rentgen mogu biti potrebni, kako bi se odredio stepen infekcije.

Lečenje

Analgetici mogu da smanje nelagodnost. Antibiotske kapi za uši mogu se prepisati za lečenje bakterijske infekcije i otok. Lekar može da prepiše druge lekove, kako bi se uklonila kongestija u srednjem uhu. Antibiotici mogu da se prepišu kod infekcija koje se stalno vraćaju.

Preventiva

Kada su alergije uzrok infekcije, zamolite doktora da detetu prepiše antihistaminike , držite dete u klimatizovanim prostorijama i izbegavajte polen, životinje ili namirnice koje su izazivači infekcije.

Brzo prepoznavanje otitisa

  • Infekcije srednjeg uha izazivaju povišenu temperaturu, bol i iziritiranost i često su posledica nazeba
  • Infekcije ušnog kanala stvaraju osetljivost kada se nežno udari po uvetu, a javljaju se i bol i svrab. Do ovih infekcija obično dolazi posle plivanja ili ako stalno koristite štapiće sa vatom za čišćenje ušnog kanala
  • Tečnost u srednjem uhu može da prođe bez simptoma, ili može da stvara prigušene zvuke ili zvuke mehurića ili klokotanja
  • Curenje potiče iz puknute bubne opne ili iz infekcije spoljašnjeg uveta

TEČNOST U SREDNJEM UHU

  • Prigušeni zvuci
  • Zvuk mehurića ili klokotanja u uhu
Tečnost može ostati zarobljena iza bubne opne zbog zatvorene Eustahijeve trube. Ova bolest se zove efuzija u srednjem uhu ili serous otitis media. Tečnost iza bubne opne može da izazove prigušivanje zvuka i može da stvori zvuk mehurića ili klokotanja u uhu. Tečnost u srednjem uhu obično ne izaziva veliki bol. Efuzija u srednjem uhu može biti posledica infekcije uha.

Ispitivanje

Dijagnoza efuzije srednjeg uha obično se postavlja na osnovu pregleda bubne opne. Otoskop će omogućiti vašem doktoru da vidi da li iza bubne opne ima mehurića ili tečnosti. Bubna opna je obično uvučena (zgrčena) kada je Eustahijeva truba zapušena. Ako postoji bakterijska ili virusna infekcija bubna opna može biti crvena i ispupčena. Ako je infekcija ozbiljna, analiza krvi i kultura sekreta iz uha (timpanocenteza) mogu biti potrebni za dijagnozu stepena infekcije.

Lečenje

Analgetici i lekovi za nazeb ublažavaju simptome nazeba ili virusne infekcije, koja je često početak mnogih infekcija uha. Ako povišena temperatura, bol u uhu ili curenje iz uha postoji, veoma je važan lekarski pregled. Lekar može prepisati antibiotike ili druge lekove na recept kako bi se srednje uho otpušilo.Operacija – miringotomija se primenjuje kada se iza bubne opne stvori pritisak od tečnosti. Miringotomija uključuje mali rez u bubnoj opni. Istovremeno se ubaci mala timpanostomična truba u uho, kako bi omogućila stalno curenje. Timpanostomična truba obično spontano ispadne iz uha posle šest do devet meseci. Nekad se procedura mora ponoviti. Dete će morati da pazi da mu voda ne uđe u uši dok su trube na svom mestu.

STRANI PREDMETI U UHU

  • Bol, otok i crvenilo, nekad sa curenjem
  • Gubitak sluha
Odrasle osobe obično znaju kad im nešto smeta u uhu, iako predmet ne može odmah da se primeti. Može se desiti da neki insekt uđe u uho i zalepi se za ušni vosak, što može da izazove oticanje kože u ušnom kanalu, crvenilo i svrab. Nekad mogu da postoje simptomi infekcije, kao što su: curenje, crvenilo i bol. Pošto se predmet ukloni, potrebno je lečenje antibiotskim kapima ili oralnim antibioticima, ako je uho inficirano.Sasvim mala deca guraju hranu, delove igračaka ili druge predmete u uši. U zavisnosti od uzrasta, mogu i ne moraju, da kažu odrasloj osobi da osećaju svrab ili bol. Prvi znaci problema su crvenilo i curenje iz uha. Lekar može da identifikuje predmet, iako se predmet možda teško vidi, ako postoji dosta gnoja ili tečnosti. Česte infekcije, koje samo delimično reaguju na antibiotske kapi i ne nestaju sasvim, mogu da ukažu na to da je u uhu prisutno strano telo. Dodatni pregledi mogu da otkriju ovaj problem.

LAVIRINTITIS

  • Vrtoglavica i osećaj da se sve vrti
  • Mučnina
Lavirintitis je upala lavirinta, koščane strukture koja je deo unutrašnjeg uha. Lavirint se sastoji iz tri mala, tečnošću ispunjena kanala, koji se zovu polukružni kanali, a čini ih kost u unutrašnjem uhu. Ovi kanali su oivičeni dlačicama koje osećaju položaj i kretanje tela tako što se prati kretanje tečnosti. Ova informacija se prenosi do mozga putem vestibularnih nerava.Kanali se mogu inficirati, obično virusom. Upala kao posledica infekcije poremeti kretanje tečnosti i način na koji se osećaju pokreti tela.

Epizode vrtoglavice i osećaji kao da se sve vrti dolaze i odlaze, i traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Infekciji treba oko šest nedelja da prođe. Lavirintitis izazvan virusnom infekcijom je neprijatan, ali obično nije ozbiljan i ne dovodi do dugoročnih problema. Lavirintitis izazvan bakterijskom infekcijom (obično onom koja se proširi sa infekcije srednjeg uha) nije čest, ali može da dovede do gluvoće ili meningitisa ako se ne leči antibioticima.

Ispitivanje

Ako su simptomi lavirintitisa ozbiljni ili ne prolaze, drugi problemi se moraju isključiti. Ovi problemi obuhvataju tumor mozga ili akustičnog nerva ili Menijerovu bolest. CT skener ili MR mogu da otkriju ozbiljnu bolest. Analize sluha i druge analize nerava takođe se mogu uraditi.

Lečenje

Lavirintitis izazvan virusnom infekcijom ublažava se lekovima protiv mučnine u pokretu. Antibiotici pomažu u lečenju lavirintitisa izazvanog bakterijama. Takođe se može prepisati lek za smanjenje mučnine. Ako su simptomi ozbiljni, može pomoći i sedativ. Mirovanje u krevetu i ograničena aktivnost pomažu da se smanji vraćanje bolesti.

MENIJEROVA BOLEST

  • Zvonjenje u jednom ili oba uha
  • Osećaj pritiska ili bola
  • Povremeni napadi ozbiljne vrtoglavice i osećaj kao da se sve vrti, nekad istovremeno sa mučninom ili povraćanjem
  • Gubitak sluha
Menijerovu bolest izaziva porast tečnosti u unutrašnjim ušnim kanalima. Osećaj rastućeg pritiska ili bola u uhu nekad je znak predstojećeg napada. Vertigo (vrtoglavica i osećaj kao da se sve vrti) može isprovocirati pad osobe ili mučninu. Kod Menijerove bolesti, za razliku od drugih uzroka vrtoglavice, simptomi uključuju gubitak sluha ili zvonjenje u jednom ili oba uha (tinitus). Epizode Menijerove bolesti mogu se dešavati u razmacima od nekoliko dana do nekoliko godina.

Ispitivanje

Veliki broj analiza se koristi za određivanje uzroka vrtoglavice. CT ili MR koriste se da se isključe tumori duž akustičnog nerva. Analize sluha mogu da prepoznaju gubitak sluha. Većina ovih analiza dijagnostikuje Menijera, a isključuje druge probleme. Posebne analize nisu potrebne ako se sumnja na lavirintitis ili benignu pozicionu vrtoglavicu, a simptomi nestanu posle nekoliko nedelja.

Lečenje

Većina osoba obolelih od Menijerove bolesti ima zvonjenje u ušima, povremene epizode vrtoglavice i mučnine, blag do umeren gubitak sluha i anksioznost. Kod rano otkrivene ili blage Menijerove bolesti, oralni lekovi smanjuju vrtoglavicu, smiruju mučninu i povraćanje, smanjuju tečnost u unutrašnjem uhu i pomažu osobi da se opusti. Ograničenje tečnosti i soli u ishrani može pomoći - ovakav pristup sprečava epizode kod nekih bolesnika, a kod drugih umanjuje ozbiljnost napada. Ako Menijerova bolest napreduje ili postane dovoljno ozbiljna da ugrozi aktivnosti, dalje lečenje je potrebno. Primenjuju se dve vrste operacija. Jedna oslobađa pritisak u unutrašnjem uhu tako što pravi kanal kroz obližnje kosti. Druga uništava jedan deo akustičnog nerva u obolelom uhu. Akustični nerv u spoljašnjem uhu mora biti u dobrom stanju da bi ova procedura pomogla. Obe procedure nose potencijalno ozbiljan rizik zato što zahtevaju operaciju u lobanji.

Menijerova bolest je neizlečiva. Može da dovede do trajne gluvoće u oba uha.

ZVONJENJE U UŠIMA

  • Stalna buka u uhu, obično se čuje kao zvuk zvona, a nekad i kao zujanje, rika, šištanje ili neki drugi konstantan zvuk.
Tinitus je stalno zujanje ili zvonjenje u uhu, kao da recimo u uhu stalno zuji neki insekt, koje prati gubitak sluha. Mnoga oboljenja uha, kao što su: Serous otitis, Otitis media, Menijerova bolest i čak stvaranje voska mogu dovesti do tinitusa. Tinitus takođe može biti nuspojava nekih lekova. Lečenje prikrivenog problema može da smanji ili da zaustavi neprijatan zvuk.

Ispitivanje

Lekar će prvo detaljno da pregleda uho, u potrazi za bilo kojim vidljivim razlogom za zvonjenje. Analize sluha mogu da otkriju probleme na temu funkcionisanja uha. CT skener MR skener mogu se koristiti za pronalaženje tumora na mozgu ili na akustičnom nervu.

Lečenje

Lečenje zvonjenja u ušima zavisi od problema koji ga izaziva. Na primer, uklanjanje voska iz kanala ili dreniranje tečnosti koja se nalazi iza bubne opne može da zaustavi zvonjenje. Ako je zvuk izazvan Menijerovom bolešću ili nekim drugim oboljenjem koje ne može da se izleči, specijalni instrument koji se zove aparat za maskiranje može pružiti olakšanje tako što će "sakriti" zvuk. Aparat za maskiranje izgleda kao aparat za sluh, ali je malo veći. Aparat se stavi u uvo i proizvodi zvuk koji je iste visine kao zvonjenje. Ovaj zvuk pokriva buku i čini je podnošljivijom. Aparati za sluh mogu da poprave situaciju tako što će umnožiti zvuke oko zvonjenja, tako da se zvonjenje više čuje kao zvuk u pozadini.

Preventiva

Nošenje zaštite za uši pri glasnim radovima ili rekreativnim aktivnostima pomažu da se spreči gubitak sluha i tinitus koji ga često prati.

TUMORI UNUTRAŠNJEG UHA

  • Zvonjenje u uhu
  • Vrtoglavica
  • Gubitak sluha
Akustični neurom je redak tumor koji raste duboko u koštanom kanalu u kome se nalazi akustični nerv. Akustični nerv se pruža između uha i mozga i prenosi zvučne poruke do mozga.Rani znaci akustičnog neuroma uključuju gubitak sluha i zvonjenje u obolelom uhu. Kako raste, tumor pritiska nerv i uništava sluh i ravnotežu. Operacija kojom se ukloni tumor je teška. Ona obično uništi nerv, što ima za posledicu trajno oštećenje sluha u bolesnom uhu.

TUMORI U SPOLJAŠNJEM UHU

  • Izraštaj na koži spoljašnjeg uha
Spoljašnji tumori na koži ili hrskavici ispod kože česti su skoro kao rak kože na licu. Tumori na spoljašnjem uhu mogu biti kancerozni i ne moraju. Kancerozni tumori kože u prvo vreme mogu da izgledaju kao rane koje ne zaceljuju, praćene bolom, krvarenjem ili gubitkom sluha. Tumor može da se proširi na kožu ušnog kanala. Drugi nekancerozni izraštaji, kao što su bradavice, takođe mogu da napadnu kožu na spoljnoj strani uha ili u ušnom kanalu.

VOŠTANI ČEP U UHU

  • Prigušeni zvuci
  • Bol u uhu (ponekad)
  • Gubitak sluha
Uho luči voštanu materiju u ušnom kanalu koja skuplja prljavštinu i otpatke. Ovaj sloj ušnog voska obično postepeno izlazi napolje dok žvaćemo hranu. Ušni vosak se čisti iz ušiju kada peremo uši peškirićem. Kod nekih osoba, on se sam suši i ljušti. Kada ušni vosak izađe iz uha, on sa sobom nosi prljavštinu i otpatke. Nekad se vosak stvara sve dok ne zapuši kanal, tako da zvučni talasi ne mogu da prođu do bubne opne, a zvuci su prigušeni.

Lečenje

Pokušaji da se vosak izvadi mogu ga još više gurnuti u kanal i povećati šanse začepljenja. Vaš lekar će morati da ukloni voštani čep. Posavetujte se sa doktorom pre nego što uzmete neki lek bez recepta za uklanjanje voska. Ovakve proizvode ne treba koristiti s obzirom da bubna opna ima rupu u sebi.

Preventiva

Preventiva stvaranja voska u uhu može biti teška zato što se ovaj kanal teško čisti. Redovno čišćenje ušiju proizvodom za uklanjanje voska ili mešavinom jednakih delova hidrogen-peroksida i vode može da spreči stvaranje voska kod osoba koje su tome sklone. Spoljašnji deo ušiju može da se očisti peškirićem ili štapićem obmotanim vatom. Ništa ne stavljajte u ušni kanal.  Ako to uradite, možete da pogurate vosak dublje u kanal i da oštetite bubnu opnu.

Adresar

ORDINACIJE

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic