Kada vaše telo pretvori hranu u energiju i iskoristi proteine da stvori i popravi tkiva, ono proizvodi otpadnu materiju koja se zove urea. Dok krv teče vašim telom kako bi isporučila kiseonik i hranljive sastojke, ona takođe skuplja ureu i druge otpade, kao što su natriujum i kalijum. Ovi otpadi se moraju ukloniti iz krvi. Ako se ne uklone, oni će se gomilati u telu i na kraju će oštetiti organe.Otpad putuje kroz krvotok do bubrega, gde se filtrira iz krvi. Sva krv prolazi kroz bubrege. Otpad se uklanja iz krvi i pretvara u mokraću, zahvaljujući milionima sitnih filtera u bubrezima, koji se zovu glomeruli. Mokraća se zadržava u bubrežnim kanalima.

Cevi, zvane ureteri, prenose mokraću od bubrega do bešike. Bešika je neka vrsta kontejnera u kome se mokraća zadržava sve dok ne mokrite. Kada je bešika puna, rastegljivi receptori u njenim zidovima šalju poruke mozgu da je vreme za mokrenje.

Dok mokrite, mokraća prolazi kroz uretru, krajnju cev urinarnog trakta i tada napušta telo.

Urinarni sistem je usko povezan sa reproduktivnim sistemom i kod muškaraca i kod žena. Organi oba ova sistema leže jedni do drugih i problemi sa jednim sistemom često se odražavaju i na drugi.

RAK URINARNOG TRAKTA (Maligni tumor bubrega)

  • Krv u mokraći
  • Bol pri mokrenju
  • Teškoće pri mokrenju
  • Stalne infekcije urinarnog trakta
  • Gubitak težine, mučnina i groznica
Kod odraslih, maligni tumor bubrega se zove karcinom bubrežnih ćelija. Ćelije iz ovog tumora mogu da napadnu obližnje tkivo, kao i da se prošire na pluća ili kosti putem krvotoka. Takože se mogu proširiti na limfne čvorove.Kod dece, naziv za rak bubrega je Vilmsov tumor. Simptomi obuhvataju gubitak težine kod deteta mlađeg od pet godina, bezbolan tumor u abdomenu, bledu kožu i visok pritisak. Rak koji se širi od Vilmsovog tumora je agresivniji i destruktivniji nego kod odraslih. Ova vrsta raka je veoma retka.

Tumori takođe nastaju u bešici i ureterima. Unutrašnja strana bešike ili uretera može postati kancerozna ukoliko je iritirana otrovima koji se unose pušenjem ili izložena nekim industrijskim sredstvima.

Krv u mokraći može biti prvi simptom raka bubrega, uretera i bešike. Bol u abdomenu se može javiti ukoliko je tok mokraće blokiran tumorom u jednom od uretera. Bol se može javiti i ako tumor vrši pritisak na tkiva.

Ispitivanje

Ukoliko imate neki od opisanih simptoma, vaš lekar će verovatno prvo ispitati da li u mokraći ima krvi i znakova infekcije. Uradiće vam analizu krvi, kao i neki od uobičajenih snimaka (CT ili MRI skener) čime se dobijaju informacije o vrsti bolesti, kao i zahvaćenost organa tumorom.

Lečenje

Maligni tumor se mora ukloniti hirurški, kako bi se sprečilo njegovo širenje i uništavanje drugih organa. Ako se karcinom pronađe, oboleli bubreg će biti uklonjen. Drugi bubreg će povećati svoju moć filtriranja kako bi nadoknadio rad uklonjenog bubrega.Ukoliko je maligni tumor u bešici, procedura zvana fulguracija može se primeniti za uništenje tumora ukoliko je mali. U ovoj proceduri se koristi instrument koji će spaliti tumor bešike. Da bi se uklonio veliki tumor bešike, neophodna je primena abdominalne hirurgije i cela bešika će se izvaditi. U ovom slučaju, mokraća će isticati u kesu zakačenu za telo i otvor u abdomenu. To se zove ostomija.

Kod malignog tumora bubrega ili bešike, hemoterapija i zračenje se mogu primenjivati zajedno sa operacijom, kako bi se smanjio rizik od širenja tumora.

Redovne kontrole se savetuju bar pet godina nakon otkrivanja raka urinarnog trakta. Ishod zavisi od vrste tumora i uznapredovalosti u trenutku kada je otkriven.

Prevencija

Istraživanja su pokazala da pušenje, kao i rad sa nekim hemijskim sredstvima i razređivačima, mogu povećati rizik od raka bešike. Ako radite sa opasnim hemijskim sredstvima, raspitajte se kako da se najbolje zaštitite.

CISTE NA BUBREGU

  • Često bez simptoma
  • Bol u leđima ili krv u mokraći ako se cista uvećava
Ciste na bubregu obično ne izazivaju simptome. Često se slučajno pronađu, prilikom ispitivanja zbog drugih problema. Većina cista na bubregu izgleda kao kesica napunjena tečnošću i zakačena za zid bubrega. Može dosta porasti i biti velika, što uzrokuje bol u leđima ili krv u mokraći. Ove ciste skoro nikad nisu maligne, ali je dobro da se urade dodatna ispitivanja.

Ispitivanje i lečenje

Mnoge ciste na bubregu se otkriju ultrazvučnim pregledom, CT skenerom ili nekom drugom savremenom dijagnostičkom metodom.Ako se otkrije cista, lekar će iglom izvući deo sadržaja, koji će testirati na maligne ćelije. To se zove biopsija iglom. Velike ciste se mogu drenirati kako bi se smanjio pritisak na bolestan bubreg. Na ovaj način će bubreg bolje funkcionisati. Verovatno će biti potrebni i ponovljeni pregledi ultrazvukom.

GLOMERULONEFRITIS

  • Tamna mokraća boje čaja, nekad ima krvi
  • Bol u donjem delu leđa
  • Bolnost celog tela
  • Umor i letargičnost
  • Niska temperatura
  • Oticanje šaka, stopala i lica (kasniji simptom)
  • Teško disanje (kasniji simptom)
Kada su glomeruli oštećeni, ova bolest se zove glomerulonefritis. Bubrezi ne mogu normalno da rade kada su glomeruli oštećeni. Otpad i višak tečnosti se stvaraju u telu, a krv i proteini otiču u mokraću, zbog čega ona dobija tamnu boju ili boju krvi. Glomerulonefritis dovodi do otkazivanja bubrega, što izaziva oticanje ili edem, kao i visok krvni pritisak.Uobičajen uzrok oštećenja glomerula jeste autoimuni odgovor na infekciju izazvanu virusom ili bakterijom. Telo normalno počinje da stvara antitela kako bi pobedilo infekciju. Antitela i virus ili bakterija se grupišu i zaglave u glomerulima. Telo šalje bela krvna zrnca da razbiju ove grupe. Ali, bela krvna zrnca mogu da oštete nežne membrane glomerula.

Akutni glomerulonefritis kratko traje, najčešće od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Obično ne ostavlja trajne posledice na bubrege. S druge strane, hronični glumerulonefritis je opasniji. Može postojati godinama bez simptoma. Hronični glomerulonefritis može dovesti do otkazivanja bubrega.

U retkim slučajevima, streptokokna bakterija može dovesti do post-streptokoknog glomerulonefritisa. Ova bolest se najčešće javlja kod dece i adolescenata. Post-streptokokni glomerulonefritis počinje oko dve nedelje posle prvobitne infekcije. Ova bolest je sve manje zastupljena u poslednjih 20 godina zahvaljujući uspešnom lečenju streptokokne infekcije.

Ispitivanje

Ukoliko imate simptome glomerulonefritisa, vaš lekar će uraditi analize mokraće na krv i proteine. Ultrazvuk bubrega, uretera i bešike može se uraditi kako bi se ustanovilo da li postoje drugi razlozi za krv i proteine u mokraći. Specijalne analize mokraće i krvi pomoći će u otkrivanju uzroka glomerulonefritisa. U nekim slučajevima se radi biopsija, tj. uzima mali uzorak tkiva bubrega.

Lečenje

Blagi oblici glomerulonefritisa ne zahtevaju lečenje,već samo redovnu kontrolu. Lekar će vam sigurno preporučiti odmor, ograničiti unos tečnosti i soli i smanjiti količinu proteina u ishrani. Ozbiljniji oblici glomerulonefritisa mogu se lečiti kortikosteroidima i drugim lekovima, kako bi se zaustavilo dalje uništavanje glomerula. Diuretici pomažu da se telo oslobodi viška vode i smanji oticanje.

Prevencija

Kada pijete antibiotike zbog neke infekcije, kao što je streptokoka u grlu, uvek ispijte celu dozu, kako biste sprečili nastanak glomerulonefritisa.

INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA

Cistitis
  • Osećaj pečenja prilikom mokrenja
  • Potreba za čestim mokrenjem
  • Urin neprijatnog mirisa
  • Bol u donjem abdomenu i donjem delu leđa
  • Krv u mokraći (često se može otkriti samo mikroskopom)
Izraz "cistitis" znači da je bešika upaljena ili otečena. Infekcija je obično uzrok cistitisa. Zbog toga se ova bolest obično zove upala bešike ili upala urinarnog trakta. Cistitis takođe može biti posledica tumora u bešici ili alergije ili neobičnih ulceracija duž zidova bešike.Upale bešike su češće kod žena, čiji ureteri (cevčice koje odvode mokraću iz tela) su znatno kraći od muških. Kod žena, bakterije mogu brže da se popnu do uretera i bešike. Žene nekad imaju napad cistitisa posle seksualnog odnosa.

Upale bešike su retka pojava kod muškaraca. One mogu biti posledica drugih problema urinarnog trakta, kao što je uvećana prostata koja blokira protok mokraće. Zbog toga mokraća stoji u bešici, gde bakterije mogu da se razmnožavaju i dovedu do infekcije.

Lekar će vam tražiti uzorak mokraće, kako bi našao uzrok upale i otkrio vrstu bakterije koja je izazvala infekciju. Uzorak se uzima od prve jutarnje mokraće, uz maksimum higijene, tako što mlaz mokraće ide direktno u sterilnu flašicu. Tada se ovaj uzorak može ispitivati pod mikroskopom. Od uzorka se takođe može zasejati kultura, kako bi se videlo o kojim bakterijama je reč.

Analize krvi mogu da pokažu prisustvo ozbiljne infekcije. U nekim slučajevima se radi ultrazvuk bubrega, kako bi se videlo da li postoje tumori ili druge vrste blokade. Oralna primena antibiotika je sve što treba za lečenje upala bešike kod inače zdravih mladih ljudi. Simptomi se poboljšavaju već posle 48 do 72 časa. U svakom slučaju se preporučuje unošenje dosta tečnosti (vode i čajeva), kao i još nekih lekova koje će prepisati lekar. Dužina lečenja zavisi od vrste bakterija i još nekih faktora. Ako vam je lekar prepisao antibiotike, nemojte ih prekidati na svoju ruku, već se pridržavajte saveta lekara.

Kako da smanjite rizik od upale bešike

  • Pijte mnogo tečnosti
  • Sok od borovnice i brusnica je naročito delotvoran. Oba soka sadrže sastojak koji sprečava bakterije da se zalepe za ćelije bešike
  • Često mokrite – bar na svaka tri do četiri sata
  • Mokrite pre i posle seksa
  • Za žene: brišite se od napred ka nazad posle vršenja velike nužde
  • Za žene: koristite lubrikant za vreme seksa, kako ne biste bili suvi. Koristite lubrikante koji ne utiči na kondome ili diafragme
  • Za žene: nemojte koristiti diafragmu kao zaštitu od trudnoće, ukoliko imate upale bešike. Diafragma može da gura mokraćnu cev (uretru) i otežava pražnjenje bešike. Mokraća koja dugo stoji u bešici ima veću verovatnoću da izazove infekciju
  • Objasnite partneru da i on mora da se leči antibioticima, ukoliko imate česte infekcije bešike

PIJELONEFRITIS

  • Iznenadna drhtavica koja se smenjuje sa visokom temperaturom
  • Stalan bol sa strane tela
  • Pečenje pri mokrenju
  • Često mokrenje
  • Umor
  • Mučnina i povraćanje
Bakterije u bešici se mogu proširiti u uretere i bubrege i izazvati pielonefritis, ili upalu bubrega. Ovo će se najpre dogoditi ako je jedan od zalizaka koji normalno sprečava mokraću da otiče u uretere iz bešike neispravan. Kamen u bubregu takođe može dovesti do upale bubrega. Infekcija se takođe može proširiti u bubrege iz drugih delova tela.Osobe sa tumorom bubrega ili bešike, muškarci sa uvećanom prostatom koja delimično blokira urinarni trakt i trudnice imaju povećan rizik od upale bubrega.

Akutne upale bubrega obično izazivaju ozbiljne simptome: visoku temperaturu, bolove, drhtavicu, mučninu, povraćanje i jak bol u donjem delu leđa, uz druge prateće simptome urinarnog trakta. Infekcije koje se ponavljaju mogu dovesti do oštećenja bubrega, njihove smanjene funkcije i, konačno, otkazivanja rada bubrega.

Infekciju će potvrditi bakterije u mokraći. Lečenje se sastoji od dosta tečnosti i antibiotika i najčešće se sprovodi kod kuće. Ako je infekcija ozbiljna, bolničko lečenje može biti potrebno radi intravenoznog davanja antibiotika i infuzije.


OTKAZIVANJE RADA BUBREGA

  • Mokrenje manjih količina mokraće
  • Oticanje tela
  • Mučnina i povraćanje
  • Umor
  • Zbunjenost, grčevi i koma (simptomi u kasnijem stadijumu bolesti)
Bubrezi su neophodni za normalan rad tela. Kada bubrezi otkažu, u krvi se stvara toksični otpad. Čak se ni nivo soli u krvi, a naročito kalijuma i natrijuma, ne može regulisati kada bubrezi pestanu normalno da rade. Ako se taj otpad ne iščisti iz tela, dolazi do hemijske i neravnoteže tečnosti. Ova neravnoteža dovodi do zadržavanja vode u organizmu, oticanja, nepravilnog rada srca, infarkta i smrti.

Akutno oštećenje bubrega

Ovo je obično privremeno stanje povezano sa infekcijom, upalom bubrega, gutanjem otrova, ozbiljnom povredom, velikim gubitkom krvi, opekotinama ili lekovima. Iznenadan pad pritiska, dehidratacija, blokiran krvni sud u bubregu i drugi faktori mogu da oštete bubrege. Lečenjem uzroka ove pojave, bubrezi se vraćaju u normalu, a hemijska i ravnoteža tečnosti se ponovo uspostavlja.

Hronično oštećenje bubrega

Hronično oštećenje bubrega nastaje kao posledica diabetesa, visokog krvnog pritiska, glomerulonefritisa, kongenitalnih problema sa bubrezima, stalnih infekcija bubrega, kamena u buregu ili uvećane prostate koja blokira protok mokraće. Druge bolesti, kao što su: sistemski lupus eritematozus, mogu dovesti do hroničnog oštećenja bubrega. Funkcija bubrega se gubi postepeno, tokom godina i meseci. Mnogi ljudi ne primećuju simptome sve dok šteta nije učinjena. Oštećenje bubrega je trajno i ne može se popraviti.

Krajnji stadijum oštećenja bubrega

Hemijska i neravnoteža tečnosti u telu na kraju će postati veoma ozbiljna ukoliko je došlo do ozbiljnog oštećenja bubrega. Kada do toga dođe, predlaže se dializa ili transplantacija bubrega.

Ispitivanje

Oštećenje bubrega se dijagnostikuje analizom krvi i mokraće. Ove analize ukazuju na oštećenja koja nastaju kada se otpad ne uklanja iz tela. U tom slučaju se rade specijalne analize krvi, ultrazvuk, CT skener bubrega i, ako je moguće, biopsija bubrega. Ove analize pomažu otkrivanje uzroka oštećenja bubrega.

Lečenje

Prvi korak u lečenju oštećenja bubrega jeste lečenje bolesti koje ga izazivaju. Bolja kontrola diabetesa i visokog krvnog pritiska smanjiće oštećenje krvnih sudova i glomerula u bubrezima. Lečenje visokog krvnog pritiska kod osoba sa diabetesom naročito je važno radi zaštite bubrega.Intravenska infuzija i transfuzija mogu poboljšati akutno oštećenje bubrega sa velikim gubitkom krvi. Neki lekovi mogu da smanje upalu kod hroničnog glomerulonefritisa, čime se smanjuje mogućnost ireverzibilnog oštećenja bubrega. Može se primeniti hirurški zahvat kako bi se popravio blokiran krvni sud na bubregu. Ukoliko uvećana prostata ili kamen u bubregu blokira protok mokraće, hirurškim zahvatom se može ukloniti prepreka, što obično vraća u normalu funkciju bubrega.

Dializa se savetuje dva do tri puta nedeljno ukoliko je oštećenje bubrega ireverzibilno. Dializa uklanja otpade iz krvi kada bubrezi to više ne mogu da rade. Postoje dva oblika dialize. Hemodializa koristi mašinu da očisti krv od otpada. Krv se uklanja putem cevčice koja je povezana sa arterijom ruke ili noge. Krv prolazi kroz mašinu za dializu i "čisti se". Peritonealna dializa zahteva uvođenje plastičnog katetera u abdomen, kako bi tečnost stigla do prostora oko creva. Ova tečnost privlači otpad i uklanja ga iz organizma.

Za neke ljude, transplantacija bubrega može biti opcija za zamenu trajno oštećenih bubrega. Transplantacija bubrega je najčešća od svih hirurških transplantacija i takođe najuspešnija. Zdrav bubreg se može donirati od strane bliskog rođaka ili nepoznatog davaoca organa. Šanse da telo odbaci strani bubreg su manje ako bubreg potiče od krvnog srodnika. Kod svake transplantacije, imunosupresivni lekovi se moraju uzimati do kraja života. Oni sprečavaju telo da odbaci nov organ.

Ne može svako biti kandidat za transplantaciju bubrega. Presudni faktori su: starost, hronične i druge bolesti, razlozi oboljenja bubrega i dostupnost odgovarajućeg organa.


Prevencija

Najčešći uzroci propadanja bubrega su bolesti koje se mogu lečiti, kao što su: diabetes i visok pritisak. Razgovarajte sa doktorom o redovnim pregledima i kontrolama. Na ovaj način možete smanjiti uticaj bolesti na zdravlje, ako pažljivo sledite medicinske preporuke.

KAMEN U BUBREGU

  • Jak bol u donjem delu leđa i struku
  • Mučnina i povraćanje
  • Krv u mokraći (često se može videti samo mikroskopom)
  • Infekcije koje se stalno vraćaju
  • U nekim slučajevima nema simptoma ukoliko kamen ostane u bubregu
Kada bubrezi filtriraju neželjenu tečnost i otpad, u bubrezima dolazi do određenog broja hemijskih reakcija. Razne supstance i soli stvaraju sitne kristale koji bez problema prolaze iz bubrega kroz bešiku i ureter. Ipak, ovi kristali mogu da stvore veće strukture – čvrsto kamenje koje ne može lako da prođe kroz urinarni trakt.Količina bola i iritacije koju kamen u bubregu izaziva zavisi od njegove veličine.

Sitno kamenje (kao pesak) obično prolazi bez problema. Krupno kamenje (prečnika oko 0,5cm i veće) može izaći iz bubrega, ali se blokira u mokraćnom kanalu. To može izazvati veoma jake grčeve i krv u mokraći. Kamenje koje ostane u bubregu najčešće ne izaziva bolove. Veće kamenje može izazvati krvarenje i hronične upale.

Mnogi ljudi tvrde da je bol u bubregu jedan od najjačih bolova koje su ikad imali. Bol počinje u donjem delu leđa, ispod završetka rebara. Manifestuje se kao propadanje i pečenje koje se širi ka prednjem delu tela. Bol počne onog momenta kad kamen uđe u mokraćni kanal, a prestane kad uđe u bešiku. Bol može ponovo početi kad kamen krene iz bešike do mokraćne cevi (uretre).


Ispitivanje i lečenje

Vaš lekar može da ispita vašu mokraću pod mikroskopom, kako bi potražio znake krvarenja ili upale. Kamenje u bubregu se najlkaše otkrije intravenskom pijelografijom ili ultrazvukom bubrega, uretera i bešike.Uzimanje lekova protiv bolova i uzimanje dosta tečnosti može biti jedini način da prebrodite ovu krizu. Ali, neki ljudi imaju tako jake bolove da moraju da budu hospitalizovani ili da primaju inekcije protiv bolova i infuziju.

Kamenje se iz mokraćnog kanala može izvući aparatom koji se zove cistoskop. Cistoskop uđe u bešiku, uhvati kamen i izvuče ga. Ovaj zahvat se vrši pod anestezijom u operacionoj sali.

U nekim slučajevima se koristi ultrazvučni "razbijač kamena" koji se zove litotriptor i on se primenjuje za razbijanje većeg kamenja u bubregu. Ovom tehnikom se kamen razbija dok se ne pretvori u prah, koji potom lako prođe kroz mokraćnu cev i izađe iz bešike.

Kamenje koje se nađe u bubregu može biti suviše veliko za razbijanje i mora se vaditi hirurškim putem.

U retkim slučajevima, kamenje u bubregu može dovesti do ozbiljnog zastoja mokraće, upale i oštećenja bubrega, koje zahteva vađenje obolelog bubrega.

Prevencija

Pijte dosta tečnosti. Voda je najbolja. Što više vode prođe kroz bubrege, to je manja verovatnoća da će se razni sastojci i soli pretvoriti u kristale ili kamenje. Preporuka je da pijete osam čaša vode dnevno.Ako ste već imali određenu vrstu kamena u bubregu, izvesno je da je način ishrane na to uticao i vaš lekar će vam preporučiti izmene u ishrani, kako biste sprečili formiranje novog kamenja. Na primer, od pomoći može biti izbegavanje oksalne kiseline, koja se nalazi u spanaću, kokosu, orašastom voću, biberu i čaju.


NEFROTSKI SINDROM

Nefrotski sindrom je oboljenje koje karakterizuje obilno nagomilavanje proteina u mokraći zbog toga što su glomeruli, čestice za pročišćavanje krvi, oštećeni. Gubitak proteina u krvi izaziva seriju reakcija koja dovodi do zadržavanja tečnosti ili edema. Kao posledica toga, noge, stopala, šake i lice mogu oticati.Razne bolesti mogu dovesti do nefrotskog sindroma. Uzroci mogu biti: diabetes, zatim razne infekcije kao što su endokarditis, hepatitis i SIDA; lekovi ili otrovi kao što su: zlato, živa, heroin i protivotrovi; karcinom kao Hodžkin i leukemija i druge bolesti, kao što su sistemski lupus eritematozum i reumatoidni artritis. Nekad uzrok nije poznat.

Nefrotski sindrom može napasti osobe svih doba. Neke vrste su češće kod dece.

Ispitivanje

Postepeno ili naglo oticanje mogu biti znak nefrotskog sindroma. Vaš lekar će verovatno tražiti analize krvi i mokraće na proteine. Takođe, uzorak krvi se može ispitati kako bi se odredila funkcija bubrega. Mogu se izvršiti i specijalna ispitivanja krvi kako bi se otkrili uzroci nefrotskog sindroma. U retkim slučajevima se radi biopsija bubrega.

Lečenje

Ograničite količinu soli u ishrani i unosite dovoljno proteina. So može dovesti do zadržavanja tečnosti, što je najveći problem kod osoba sa nefrotskim sindromom. Neke vrste nefrotskog sindroma se mogu lečiti kortikosteroidima. Diuretici takođe mogu biti od pomoći, a u ozbiljnim slučajevima se preporučuju imunosupresivni lekovi.Deca sa nefrotskim sindromom obično brzo reaguju na lečenje i stanje im se poboljšava za nekoliko nedelja ili meseci. Odraslima je potrebno više vremena za postizanje dobrih rezultata. Lekovi i izmenjen režim ishrane mogu se primenjivati nekoliko meseci ili godina. Odrasle osobe obično dobiju hronično oštećenje bubrega kao posledicu nefrotskog sindroma.

URINARNA INKONTINENCIJA

  • Nesposobnost da se zadrži mokraća
Tkivo pored bešike i mišićni prstenovi (sfinkteri) koji drže bešiku zatvorenom mogu oslabiti i istegnuti se s godinama ili se to može dogoditi kao posledica porođaja. U tom slučaju, fizički stres, kao što je kašljanje, smejanje ili čak saginjanje može izvršiti pritisak na oslabljen sfinkter i izazvati nekotrolisan mlaz mokraće. Ovo se zove stresna urinarna inkontinencija. U nekim slučajevima, sfinkter se ne zatvara kako bi trebalo zbog toga što je ulaz u bešiku upaljen, ili zbog upale bešike, uretre, prostate ili vagine. Neke povrede mozga ili nerava, kao što su: moždani udar, povreda kičmene moždine ili oštećenje nerava oko bešike, takođe mogu imati za posledicu urinarnu inkontinenciju.

Ispitivanje

Ispitivanje mokraće i stolice, analize krvi i eventualni rentgenski snimci pomoći će da se utvrdi uzrok nekontrolisanog ispuštanja mokraće. Ako se sumnja na oštećenje nerva, mogu se izvršiti neurološka ispitivanja.

Lečenje

Ukoliko je uzrok inkontinencije upala ili iritacija bešike, uretre, prostate ili vagine, problem se može lečiti antibioticima. Kod žena u menopauzi se može prepisati estrogen u vidu pilula i vaginalnog krema, kako bi se smanjile suvoća i iritacija vagine i uretre, a koje mogu dovesti do infekcije. Ovi lekovi takođe mogu da poboljšaju snagu tkiva oko uretre.Mogu se isprobati i drugi vidovi lečenja, ako uzrok inkontinencije nisu infekcija ili upala. Disciplinovanje bešike pomaže nekim ljudima da uspostave kontrolu tako što će redovno i često koristiti toalet. Kegelove vežbe (vidi antrfile) takođe mogu da ojačaju mišiće karlice kod žena koje pate od stresne urinarne inkontinencije. Takođe se može izvršiti operacija kojom se zatežu mišići oko unutrašnjeg ulaza u bešiku, naročito u slučaju istegnutosti od trudnoće i porođaja. Razna pomagala, kao što su ulošci, mogu pomoći ženama da ostanu aktivne. Inkontinencija nije bolest sa kojom se treba miriti. Danas postoje brojni načini lečenja.

Disciplinovanje bešike

  • Mokrenje u redovnim razmacima, počevši na svakih pola sata, uz postepeno povećavanje razmaka na tri do četiri sata
  • Ukoliko osetite potrebu da mokrite između ovih razmaka, vežbajte stezanje mišića, kako biste odložili uriniranje
  • Kada ova potreba prođe, sačekajte pet minuta, pa idite u toalet. Postepeno produžavajte ovaj razmak sa pet do 10 minuta, pa i do dužih perioda
  • Disciplinovanje bešike može trajati između tri nedelje i tri meseca pre nego što primetite promenu

Kegelove vežbe

Kegelove vežbe pružaju ženama bolju kontrolu bešike tako što jačaju pubokoksigealni mišić, koji se nalazi u karličnoj oblasti. Da biste radili ovu vežbu, locirajte ovaj mišić tako što ćete sesti na wc šolju sa raširenim nogama; počnite da mokrite, pa stisnite mišić kako bi mokrenje prestalo. Tako ćete otkriti o kom mišiću se radi.Vežbajte ovo stezanje mišića svaki dan. Izdržite tri sekunde, pa pustite. U početku stežite i opuštajte po 10 puta, a onda postepeno povećavajte do 30 puta. Radite pet puta dnevno. Vežbajte redovno nekoliko meseci dok se ne pojave rezultati. Krajnji rezultat treba da bude jači karlični mišić, koji može da zadrži mokraću. Kad postignete željeni rezultat, vežbajte 10 do 30 stezanja i opuštanja dva do tri puta dnevno.

Adresar

ORDINACIJE

Specijalisti

mrsc-dr-a-djokovic
Mr Sci dr Aleksandar
 Đoković 
Hirurg
Specijalna bolnica
“Hirurgija dr Đoković”



Doc dr Dejan Dragičević
urolog
Ordinacija “Kosa”



auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic