Virusi, organizmi mnogo sitniji od bakterija, izazivaju mnoge infekcije, od obične prehlade do mnogo opasnijih kao što je AIDS. Virusna infekcija, za razliku od bakterijske, ne može se lečiti antibioticima. Dete ili tinejdžer sa virusnom infekcijom nikada ne bi trebalo da pije aspirin, zbog rizika od Rejovog sindroma, potencijalno fatalne bolesti.

BRONHIOLITIS

  • Počinje prehladom
  • Jak kašalj
  • Nedostatak daha
Bronhiolitis je infekcija bronhiola, malih disajnih puteva u plućima. Obično pogađa decu mlađu od dve godine, a najčešće se javlja u zimu i proleće. Izazivaju ga različiti virusi, najčešće respiratorni sincicijalni virus. Ovaj virus prvo inficira nos i grlo, pa se javljaju simptomi slični prehladi, a zatim se spušta na pluća.Na neki način, bronhiolitis kod dece je sličan bronhitisu odraslih. Mlađa deca imaju manje disajne puteve u odnosu na stariju decu i odrasle. Rezultat: sluz i nedostatak daha se razvijaju brže nego kod odraslih. Uz povećanje sluzi (mukusa), dolazi do oticanja sluzokože disajnih puteva, što ometa prolaz vazduha do pluća. Ovo čini bronhiolitis ozbiljnijim u poređenju sa većinom slučajeva brohnitisa kod starije dece i odraslih. Problemi sa disanjem i poremećaj u radu srca nastaju usled širenja infekcije.

Ako vaša beba ili malo dete sve više kašlje, oseća nedostatak daha ili ima cijanozu (plavičasta koža), odmah ga odvedite kod lekara.

Analiza krvi i rendgen će potvrditi dijagnozu. Lečenje uključuje lekove za širenje vazdušnih puteva. Dete se stavlja u tzv. šator za kiseonik, kako bi se snabdelo potrebnim kiseonikom i kako bi mu se olakšalo disanje. Antibiotici ne pomažu u lečenju bronhiolitisa, ali ovi lekovi mogu da se daju preventivno, kako bi se sprečila sekundarna bakterijska infekcija u respiratornom traktu. U ređim slučajevima je potrebno bolničko lečenje, kada se detetu daje kiseonik, pluća čiste od sluzi, a tečnost se daje infuzijom kako bi se sprečila dehidracija. Neke virusne infekcije koje uzrokuju bronhiolitis šire se zaraženim rukama ili respiratornim kapljicama (nastaju kašljanjem i kijanjem). Kada roditelj ima infekciju gornjih disajnih organa, trebalo bi da preduzme mere opreza kako ne bi detetu preneo infekciju. Redovno perite ruke i bacajte maramice koje ste koristili za brisanje nosa.

OVČIJE BOGINJE (VARIČELE)

  • Groznica
  • Simptomi prehlade
  • Umor
  • Osip koji veoma svrbi, uključujući i crvene plikove na kojima se stvara krasta
Ovčije boginje su uobičajena dečja bolest (veruje se da će vakcina koja postoji od 1995. godine smanjiti broj obolele dece u budućnosti). Ove boginje izaziva virus Varicella zoster, isti koji kasnije u životu može da izazove Herpes zoster. Ne možete dobiti herpes ako niste preležali varičele, ali svako ko je preležao varičele može da dobije herpes. Ovčije boginje su visokozarazna bolest. Šire se inficiranim kapljicama iz nosa i grla. Karakterističan osip se pojavljuje 10-21 dan nakon što ste bili u kontaktu sa nekim ko je imao ove boginje. Groznica, bol, iritiranost mogu da počnu dan-dva nakon pojave osipa. Deca (i odrasli) su zarazni sve dok se i poslednji plik ne pretvori u krastu. Svetlocrveni plikovi su ispunjeni jasnom ili svetložutom tečnošću. Plikovi svrbe i mogu da se pojave na svim delovima tela, uključujući skalp, uši, usta i genitalnu regiju. Novi plikovi se formiraju do pet dana nakon što su prvi plikovi počeli da izlaze, a zatim počinju da se suše i pretvaraju u kraste. Neka deca se stalno češu, što može da ostavi ožiljke na koži koja se inficira od preteranog češanja.Moguće komplikacije su ožiljci na koži, upala pluća, encefalitis (zapaljenje mozga), kožna infekcija. Ovčije boginje su ozbiljnija bolest ako se jave kod odraslih osoba, nego što su to kod dece. Ako trudnica oboli od ovih boginja, postoji rizik od oštećenja ploda.

Lečenje
Ne postoji lek za ovčije boginje. Jedino što možete jeste da olakšate detetu stanje (lekovi za ublažavanje groznice i svraba koje prepisuje lekar). Svrab možete da ublažite i stavljanjem hladnih, vlažnih obloga na delove koji svrbe, posipanjem plikova talkom. Ako se javi infekcija kože ili problemi sa disajnim organima, lekar može prepisati antibitoke. Osobe koje nisu preležale ovčije boginje, trebalo bi da izbegavaju kontakt sa obolelim, kao i sa osobama koje su bile u kontaktu sa osobama obolelim od varičela, jer je reč o visokozaraznoj bolesti.

Moguće komplikacije kod varičela

  • Kožne infekcije i ožiljci
  • Upala pluća
  • Encefalitis

Domaći lekovi za ublažavanje svraba od ovčijih boginja

  • Kupke od ovsene kaše u prahu
  • Talk, vlažne i hladne obloge
  • Lekovi protiv svraba koje je prepisao lekar

SINDROM HRONIČNOG ZAMORA

  • Zaboravnost ili problemi sa koncentracijom
  • Glavobolje
  • Gušobolja
  • Osećanje ekstremno velikog zamora
  • Osetljivi limfni čvorovi
  • Bol u mišićima
  • Bol u zglobovima
Sindrom hroničnog zamora (SHZ) je bolest novijeg datuma. Nekada su doktori verovali da ovu bolest izaziva Epštajn-Barov virus, koji izaziva i mononukleozu, ali uzroci SHZ-a su do danas ostali misterija. Mnogi istraživači misle da je izaziva neka vrsta virusa.Osobe koje pate od SHZ-a, osećaju jak zamor u dužem periodu. Bolest često počinje iznenada. Međutim, zamor ne prolazi čak ni posle adekvatnog odmora. Drugi simptomi su: glavobolja, bol u grlu, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, osetljivi limfni čvorovi na vratu ili ispod pazuha, bol u mišićima, bol u nekim zglobovima, ekstreman zamor nakon nekog napora. SHZ se teško dijagnostikuje. Ne postoji analiza koja bi potvrdila dijagnozu. Važno je da doktor odbaci mogućnost drugih bolesti, kao što je hipotiroidizam (smanjen rad štitne žlezde). Ako patite od jakog zamora i imate najmanje četiri nabrojana simptoma koja traju šest meseci ili duže, možda patite od SHZ-a.

Ne postoji lek za ovu bolest, niti potvrđena terapija. Ako imate SHZ, preporučuje se puno odmora, uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost. Lečenje može da pomogne u ublažavanju simptoma, npr. lekovi za smanjenje groznice ili analgetici za ublažavanje bolova. Nekim ljudima pomažu male doze antidepresiva. Eksperimentalni vidovi lečenja su u fazi istraživanja.

PREHLADA

  • Glavobolja
  • Curenje iz nosa i kijanje
  • Bol u grlu
  • Kašalj
  • Povišena temperatura
  • Drhtavica i bolovi
  • Umor
Prehladu izaziva grupa od nekoliko stotina virusa koji inficiraju sluzokožu nosa i grla. Virusi uništavaju ćelije u sluzokoži nosa i grla, usled čega se javlja crvenilo, bol, iritacija i kongestija (nakupljanje sluzi). Nakon nekoliko dana, imunitet obično prepozna virus i počne da se bori protiv njega. Prehlade su obično jesenje-zimska bolest. Šire se dodirom (zaraženog čoveka ili stvari) ili udisanjem virusa iz kapljica koje se šire kašljem i kijanjem zaraženog. Što je osoba starija, to se prehlade javljaju ređe, jer organizam tokom godina postaje otporan na veći broj virusa koji je izazivaju. Prehlada se ne dobija od vlažnih stopala (ako vam cipele propuste vodu) ili zato što vam je bilo hladno. Ali, razbolećete se od prehlade ako je vaš imunitet oslabio zbog stresa ili umora.

Prehlade uglavnom traju oko nedelju dana i ne stvaraju druge probleme. Prehlada se ne leči antibioticima, ali ako uz prehladu dobijete i neku bakterijsku infekciju, kao što su infekcije sinusa ili uha, bronhitis ili upala pluća, doktor vam može prepisati antibiotike. Lekovi protiv nakupljanja sluzi (iz "domaće apoteke" ili oni koji se kupuju bez lekarskog recepta), mogu da ublaže simptome i pomognu u prevenciji bakterijske infekcije.

Lečenje
Ne postoji lek za prehladu. Ali, možete da pomognete svom organizmu da se izbori sa prehladom. Odmarajte se i pijte puno tečnosti. Topli napici pomažu protiv nakupljanja sluzi u nosu. Pileća supa je starovremski recept koji uvek pomaže. Ovlaživači vazduha u stanu i obloge od nane olakšavaju disanje. Ispiranje grla slanom vodom olakšava bol u grlu. Prehlada se širi u svakodnevnim kontaktima, pa bi zato trebalo često prati ruke kako se ne biste inficirali dodirujući rukama oči i nos i puštajući tako virus u organizam, odnosno ako već imate virus, sprečavajući njegovo širenje na druge.

Redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana i dovoljno sna snaže imunitet koji se onda lakše bori protiv prehlade. Mnogi ljudi veruju da velike doze vitamina C pomažu u borbi protiv prehlade, ali nije dokazano da vitamin C zaustavlja infekciju. Posavetujte se sa lekarom ako želite da uzimate veće od uobičajenih (normalnih) doza vitamina C.

Rejov sindrom

Nikada nemojte da dajete aspirin bebi, detetu ili tinejdžeru bolesnom od gripa ili ovčijih boginja, zbog rizika od Rejovog sindroma, retke, ali moguće fatalne bolesti.

Kada se treba obratiti lekaru u slučaju prehlade

Ponekad se kao rezultat prehlade razvija bakterijska infekcija. Obratite se lekaru ako vaše dete ima neke od sledećih simptoma:
  • Bol u licu, uhu ili grlu
  • Jaka promuklost
  • Problemi sa disanjem
  • Šištanje (zviždanje) prilikom disanja
  • Kašalj praćen povišenom temperaturom i žutim ili zelenim ispljuvkom
  • Uporna groznica

7 stari koje NE smete raditi, ako imate prehladu:

  • Ako imate povišenu temperaturu, ne pokrivajte se sa nekoliko ćebadi i ne tuširajte se vrućom vodom, jer će tako temperatura još više skočiti
  • Nemojte pušiti ili udisati zagušljiv vazduh i nadražujuća isparenja
  • Nemojte da dozvolite da budete dehidrirani, jer tako ne pomažete efikasnosti imuniteta
  • Nemojte da ispirate grlo previše slanim rastvorom jer će on iritirati grlo (1/2 do 1 kašičica na 250ml vode je sasvim dovoljno)
  • Nemojte da preterujete sa vežbanjem ako imate prehladu. Preterivanje u fizičkoj aktivnosti deluje stresno na imunitet, što će uticati na duže trajanje i jači oblik prehalde
  • Ne preterujte sa vitaminom C. Prevelike doze mogu da uzrokuju dijareju ili stvaranje kamena u bubregu
  • Nemojte da preterujete sa upotrebom sprejova protiv kongestije u nosu. Koristite ih najviše tri puta dnevno. Ako se dugo i prekomerno koriste, mogu da imaju kontraefekat (pogoršavanje kongestije, navikavanje na njih). Obični slani rastvori u obliku nazalnog spreja mogu da se koriste kad god vam zatrebaju, kako biste ublažili suvoću i svrab u nosu

LARINGOTRAHEOBROHITIS (KRUP)

  • Kašalj koji zvuči kao škripanje ili trubljenje
  • Nedostatak daha
  • Zviždanje, šištanje, škripanje (tzv. stridor) koji se čuju dok dišete
  • Simptomi prehlade
  • Groznica
  • Problemi sa gutanjem
Laringotraheobronhitis je bolest koja najčešće pogađa bebe i mlađu decu. Često se javlja zajedno sa nekom virusnom respiratornom infekcijom kao što je prehlada. Ova bolest se razvija kada tkivo dušnika i grkljana natekne. Dete obično ima simptome infekcije gornjih respiratornih organa, kao što su curenje iz nosa, kijanje i generalno se ne oseća dobro. Pošto su disajni putevi kod dece manji nego kod odraslih, nedostatak daha je često izraženije kod dečjih respiratornih bolesti. Ako primetite ove probleme sa disanjem ili škripanje prilikom disanja, odvedite dete lekaru. Škripanje može da bude znak laringotraheobronhitisa ili epiglotitisa. Možda će biti potreban rendgen i analiza krvi.Lečenje krupa zavisi od ozbiljnosti bolesti. Većini dece pomažu lekovi koji se koriste za prehladu (ovlaživači prostorije, inhaliranje parom i sl.). Ako se bolest javi u kasnu jesen ili zimu, kratak boravak na hladnom, vlažnom vazduhu može da olakša disanje (usled skupljanja krvnih sudova u vratu). Ako je bolest jakog intenziteta, možda će biti potrebno bolničko lečenje (uz primenu šatora sa kiseonikom, infuzije, antibiotika koji vrše prevenciju sekundarne bakterijske infekcije). Većina dece se oporavi za nekoliko dana, mada simptomi ponekad mogu da traju nedelju dana ili duže.

Prevencija laringotraheobronhitisa podrazumeva opšte mere kao što su redovno pranje ruku i bacanje iskorišćenih papirnih maramica.

ENCEFALITIS

  • Glavobolja
  • Povišena temperatura
  • Promene u ponašanju
  • Jak zamor
  • Konvulzije
Encefalitis je upala mozga. To je potencijalno opasno stanje, a obično ga izaziva virusna infekcija (npr. male boginje, zauške, ovčije boginje, herpes). U malom broju slučajeva, neke vakcine dovode do ovakve reakcije. Encefalitis obično ne stvara oštećenja na mozgu. U blagim slučajevima, može da ima simptome slične simptomima gripa, a bolest je jedva primetna. U ozbiljnijim slučajevima, simptomi mogu biti: razdražljivost, pospanost, gubitak funkcije nerava, delirijum ili gubitak sluha ili glasa.Encefalitis može biti težak za dijagnostikovanje. Moguće je da će biti potrebno uraditi skener, magnetnu rezonancu i elektroencefalogram, kao i lubmalnu punkciju, kako bi se analizirao likvor i utvrdila infekcija.

Lekovi koji se daju ublažavaju simptome i bol. Neke vrste virusnog encefalitisa leče se antivirusnim lekom aciklovirom. Bolničko lečenje i nega mogu biti potrebni.

ERITEMA INFEKCIOZUS ("PETA BOLEST")

  • Svetlocrveni osip koji se prvo javlja na obrazima
  • Kasnije se javlja osip na rukama i telu
  • Malo povišena temperatura
  • Umor
Eritema infekciozus počinje crvenim osipom na licu. Obično pogađa decu, a najčešće se javlja tokom proleća. Uzrok je respiratorni virus koji se širi direktnim kontaktom, kijanjem, kašljanjem i deljenjem hrane i pribora za jelo.Osip može da traje do nedelju dana, ali može da se vrati kada se dete ugreje i zajapuri, npr. prilikom kupanja. Nisu poznate nikakve komplikacije bolesti. Ležanje i pijenje dosta tečnosti su najbolji lek.

Iako je obično reč o blagoj bolesti, ona može da izazove značajne probleme deci sa određenim poremećajima krvi (hemolitička anemija), i fetusima. Bolesna deca ne bi trebalo da dolaze u kontakt sa zdravom decom i trudnicama, dok osip ne izbledi.

HIV - VIRUS HUMANE IMUNO DEFICIJENCIJE

  • Gljivična infekcija usta
  • Naduti limfni čvorovi
  • Zamor
  • Groznica
  • Noćno znojenje
  • Gubitak težine
  • Česte infekcije
  • Nedostatak daha
  • Česta pojava modrica i krvarenje
  • Gubitak pamćenja i konfuzija (u kasnijoj fazi)
HIV, virus humane imunodeficijencije, polako razara imunitet. Virus inficira određenu vrstu belih krvnih zrnaca, tzv. T4 ćelije, koje pomažu u regulisanju imunog sistema. Kada se ove ćelije unište, organizam ne može da se bori protiv infekcija ili nekih vrsta raka (limfoma ili Kapošijev sarkom). Smrt obično nastupa kao posledica ovih bolesti.Kada se prvi put inficira HIV-om, odrasla osoba ne mora da ima nikakve simptome sledećih deset godina. Deca inficirana na porođaju ne moraju da imaju nikakve simptome dve godine. Pre nego što se jave simptomi, osoba može da se opiše kao "HIV pozitivna". Kada se simptomi jave, to znači da je osoba obolela od AIDS-a (SIDE – stečenog nedostatka imuniteta). Svako ko je inficiran HIV-om, na kraju se razboli od AIDS-a, iako od trenutka inficiranja do razbolevanja može da prođe i do 10-15 godina.

HIV može da se prenese seksualnim kontaktom ili deljenjem inficirane igle i špriceva (narkomani). Bebe koje rađaju inficirane majke, mogu da i same da budu inficirane već u materici, ili mogu da se inficiraju putem mleka koje sisaju. HIV se danas retko širi transfuzijom.

Možete se zaštititi od HIV-a tako što nećete menjati seksualne partnere ili za partnere birati osobe koje nisu zaražene ovim virusom. Korišćenje kondoma je važno u zaštiti od HIV-a. Analiza krvi, odnosno test na antitela je standardna procedura u otkrivanju HIV-a. To znači da organizam mora da proizvede antitela koja se bore protiv virusa pre nego što je test pozitivan. Većina ljudi ima pozitivan test tri meseca nakon što su inficirani; ako se neko testira ranije, može da ima negativan test. Iako test u ranoj fazi infekcije može da bude negativan, HIV i tada može da se prenese drugima.

Još uvek ne postoji lek za AIDS. Ali, rana dijagnoza poboljšava šanse za duži život obolelima. HIV pozitivne osobe moraju redovno da idu na kontrole, a posebno kad otkriju znake infekcije.

Zdrav način života pomaže u održavanju jakog imuniteta, što može da odloži pojavu simptoma. Nemojte pušiti, redovno vežbajte i odmarajte se, hranite se uravnoteženo, unosite puno hranljivih sastojaka putem ishrane (vitamini, minerali), ograničite izloženost stresu.

Herpes virus

Virus herpesa ima brojne različite oblike koji izazivaju različite infekcije. Herpes simplex može da uzrokuje ovčije boginje, herpes na usnama i rozeolu.

Pod rizikom ste od HIV infekcije...

  • Ako ste muškarac homoseksualne orijentacije
  • Ako imate mnogo intimnih partnera
  • Ako ste narkoman koji deli špric i igle sa drugim narkomanima
  • Ako se prostituišete
  • Ako imate neku seksualno prenosivu bolest
  • Ako ste primili krv transfuzijom između 1977. i aprila 1985.godine (kada je uvedena stroga kontrola)
  • Ako ste imali ili trenutno imate seksualnog partnera sa nekim od pomenutih faktora rizika

HIV se NE širi:

  • ujedom insekta
  • rukovanjem
  • korišćenjem čaše ili pribora za jelo koji koristi inficirani

GRIP

  • Glavobolja
  • Curenje iz nosa
  • Bol u grlu
  • Kašljucanje
  • Gubitak apetita
  • Povišena temperatura
  • Drhtavica, bolovi u mišićima
  • Umor
Grip izaziva jedan od virusa gripa; on pogađa i odrasle i decu. Grip se širi direktnim kontaktom ili udisanjem virusom zaraženih kapljica (od kašlja i kijanja). Simptomi mogu da podsećaju na simptome prehlade, ali su simptomi gripa obično mnogo jači – npr. možete se osećati tako da ne možete da ustanete iz kreveta. Iako mučnina i povraćanje mogu da prate grip, što se često pripisuje stomačnom gripu (gastroenteritis), to je sasvim drugačija infekcija.Najčešći tip virusa gripa je tip A, koji obično inficira ljude od novembra do marta. Tip A i tip B virusi mogu da izazovu epidemiju, ali epidemija izazvana tipom A je češća i ozbiljnija.

Kod beba, dece i zdravih odraslih osoba, simptomi gripa obično traju tri do sedam dana, dok kašalj ili slabost mogu da potraju i do tri nedelje. Većina ljudi se oporavi bez problema, ali grip može da dovede i do upale pluća, posebno kod starijih ljudi ili ljudi koji imaju poremećaj imuniteta. Takođe, može da dovede do bakterijskih komplikacija, kao što su sinusitis, bronhitis ili upala ušiju. Virus gripa, tip B može da dovede do komplikacija kod dece, uključujući Rejov sindrom i meningitis. Decu mlađu od tri meseca trebalo bi odvesti kod lekara ako imaju temperaturu i kašlju, što su tipični simptomi gripa. Odmah odvedite dete lekaru ako ima glabovolju, povraćanje, dijareju koja nikako ne prestaje, hrapav, vlažan kašalj, ili ako se osećaju ekstremno umorno nakon što grip prođe, jer bi to mogli da budu simptomi ozbiljnijeg problema.

Ne postoji lek za grip, osim vremena. Odmor i ležanje, posebno ako imate povišenu temperaturu su obavezni. Pijte dosta tečnosti, kako biste sprečili dehidriranost i ublažili kongestiju (gomilanje sluzi). Topao čaj sa medom i limunom i pileća supa su dva domaća leka za grip. Med u čaju ublažava i bol u grlu.

Koristite ovlaživače vazduha u prostoriji, ispirajte grlo slanim rastvorom (1/2-1 kašičica u 250ml vode), kako biste ublažili bol u grlu. Tablete (lozenge) za kašalj ga smanjuju. Lekovi za snižavanje temperature i lekovi protiv bolova takođe se mogu uzimati. Sprejevi za nos koji ublažavaju kongestiju takođe se mogu koristiti, ali bez preterivanja. Jedini poznat način prevencije gripa je vakcina protiv gripa primljena u oktobru, novembru i najkasnije decembru. Pošto kod starijih osoba virusna upala pluća može da bude fatalna, vakcina protiv gripa se posebno preporučuje. Ova vakcina štiti od nekih sojeva virusa tip A i B, ali ne i protiv svih.

MONONUKLEOZA

  • Simptomi prehlade
  • Bol u grlu
  • Obilno curenje iz sinusa
  • Vema uvećane žlezde
  • Bol u stomaku
  • Povišena temperatura
  • Bol
  • Veliki zamor koji traje nedeljama
  • Gubitak težine
Starinski naziv za mononukleozu je "bolest ljubljenja", jer na taj način mladi parovi prenose jedni drugima ovu bolest. Reč je o virusnoj bolesti koju uzrokuje Epštajn-Barov virus. Ovaj virus se ne širi u vidu talasa ili epidemije. Period inkubacije može da traje 60 dana. Bolest obično pogađa osobe starosti do pet do 35 godina, a najčešće se javlja u tinejdžerskom periodu.Test na antitela pokazuje da je 80 % studenata bilo izloženo ovom virusu, mada se samo mali procenat (5 %) i razboli. To znači da veliki broj ljudi ima infekciju, ali da je ona blaga, tako da prolazi kao grip.

Obratite se lekaru ako imate simptome mononukleoze. Bolest se utvrđuje analizom krvi. Moguće komplikacije ove bolesti uključuju bakterijske infekcije sinusa, grla i bronhitis. Ni u lečenju mononukleoze antibiotici nisu od koristi. Odmaranje, uzimanje dosta tečnosti, eventualno lekova protiv bolova, tableta koje olakšavaju bol u grlu, inhalacija i drugi kućni lekovi oslobađaju simptoma. Antiupalni lekovi mogu da ublaže bol i otoke u grlu.

Simptomi mononukleoze mogu da traju od dve do osam nedelja. Najbolje je za to vreme mirovati i ne baviti se uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima. Ako nema poboljšanja nakon dve nedeje, preporučuje se strog odmor.

Moguće komplikacije mononukleoze su: oticanje slezine, bakterijska infekcija grla i upala jetre. Uvećanje (oticanje) slezine može da učini ovaj organ osetljivijim na povrede, pa i mali udarac može da dovede do njenog pucanja. Zato lekara treba obavestiti o svakom bolu u stomaku, posebno u levom gornjem delu stomaka, a takođe dva meseca nakon izlečenja treba izbegavati sportove u kojima igrači dolaze u kontakt (zbog moguće povrede slezine).

Prevencija mononukleoze podrazumeva da ne delite sa drugim hranu, piće ili pribor za jelo, kao ni pljuvačku ili sekreciju organa za disanje. Pravilna ishrana i adekvatan odmor i vežbanje su od suštinske važnosti za održavanje dobrog zdravlja.

Moguće komplikacije mononukleoze

  • Bakterijska infekcija grla
  • Upala jetre
  • Pucanje slezine

ZAUŠKE

  • Natečene pljuvačne žlezde u zadnjem delu obraza
  • Bol u grlu
  • Natečeni limfni čvorovi
  • Simptomi prehlade
  • Povišena temperatura
  • Otečenost i osetljivost testisa i jajnika
Zauške izaziva virus mumpsa, a karakteristični otoci pljuvačnih žlezda izazivaju bol i osetljivost u obrazima i vratu. Virus se širi kapljično, obično pljuvačkom. Osoba obolela od zauški je najzaraznija sedam dana pre nego što počnu simptomi i devet dana nakon što se simptomi pojave. Tokom ovog vremena, pacijent ostaje kod kuće i miruje, izolovan od onih koji nisu preležali zauške.Postoji nekoliko ozbiljnih komplikacija zauški. Kod muškaraca koji obole nakon puberteta, mogu da se jave bolni otoci testisa (obično samo jednog). Ovo ponekad, mada retko, može kasnije u životu da bude uzrok steriliteta. Bol u stomaku kod tinedjžerki obolelih od zauški može da znači da je došlo do upale jajnika. Upala mozga (encefalitis) je najozbiljnija komplikacija virusa mumpsa. Ona može da se javi pre, tokom ili nakon pojave simptoma zauški. Glavobolja, povraćanje i letargija mogu da budu simptomi encefalitisa.

BESNILO

  • Bol ili peckanje na mestu ujeda životinje
  • Glavobolja
  • Intenzivna žeđ, ali nemogućnost da se popije voda (hidrofobija)
  • Groznica
  • Paraliza
  • Koma
Besnilo je veoma ozbiljna virusna bolest koja se na ljude prenosi ujedom životinje, obično besnog psa. Ako se ne leči, ovaj virus napada i uništava nervni sistem i mozak, i njen ishod je obično smrtonosan. Psi, mačke, šišmiši, lisice, miševi, pacovi i drugi glodari prenose virus ljudima, putem pljuvačke. Besne životinje takođe imaju ozbiljna neurološka oštećenja sa balavljenjem, gušenjem, napadima besa, konvulzijama i paralizom.Svaku životinju koja ujede čoveka, ako je moguće, veterinar treba da pregleda i prati u roku od 7-10 dana, da bi utvrdio da li je zaražena virusom besnila. Ako životinja podivlja ili ne može da se uhvati, trebalo bi posumnjati na besnilo. Serija injekcija zaustavlja infekciju i sprečava njeno širenje na mozak i nervni sistem.

ROZEOLA

  • Visoka temperatura u početku boleseti
  • Moguće, simptomi prehlade
  • Natečeni limfni čvorovi
  • Crveni osip
Rozeola je dečja vursna bolest koju uzrokuje jedan od herpes virusa, koji je odgovoran i za ovčije boginje, herpes zoster i herpes na usnama. Tipično, dete sa reozeolom ima visoku temperaturu (iznad 40,5) nekoliko dana, pri čemu dete ne izgleda kao da je bolesno. Kada temperatura počne da pada, pojavljuje se crveni osip koji traje od nekoliko sati do tri dana. Bolest obično pogađa decu stariju od šest meseci. Temperatura može da uzrokuje konvulzije.Lekovi (acetaminofen i ibuprofen) i vlaženje kože sunđerom (natopljenim u mlaku vodu, a ne alkohol), mogu da snize temperaturu. Dete treba da se odmara. Ne postoje komplikacije ove bolesti, osim febrilnih konvulzija.

RUBEOLA

  • Osip koji se prvo javlja na licu u obliku leptira
  • Natečeni limfni čvorovi
  • Blago povišena temperatura
  • Bol u zglobovima
Rubeola malo podseća na male boginje, ali je reč o mnogo blažoj bolesti. Osip se prvo javlja na licu i širi se na torzo, ruke i noge. Traje oko 3-4 dana. Ne postoji lek za rubeolu. Rubeola može da predstavlja problem kada od ove bolesti oboli trudnica u prva četiri meseca trudnoće, zato što rubeola može da inficira i fetus uzrokujući pobačaj ili defekte kao što su gluvoća, problemi sa srcem i vidom, mentalna retardiranost, purpura, cerebralna paraliza.Postoji vakcina protiv rubeola koja se preporučuje ženama koje nisu rađale, a planiraju potomstvo. Nakon vakcine, ne preporučuje se ženi da zatrudni najmanje tri meseca.

HERPES ZOSTER

  • Jak bol, kao da ste se opekli, praćen osipom crvenim plikovima
Mnogi ljudi koji imaju herpes zoster upoređuju bol koji osećaju sa bolom kada se pokrene kamen u bubregu ili sa porođajnim bolovima. Drugim rečima, bol je ekstremno jak. Herpes zoster obično pogađa starije ljude. Starost utiče na sposobnost organizma da se izbori sa ovom infekcijom. Što ste stariji, to se herpes zoster češće javlja, a napadi su jači. Ako vam je imunitet oslabljen bolešću kao što je dijabetes ili lekovima (npr. hemoterapijom), infekcija može da bude jača i dugotrajnija.Herpes zoster je infekcija nerava na koži. Obično počinje blagim bolom ili peckanjem na ograničenoj površini, tamo gde su nervi pogođeni. Nakon nekoliko dana, bol se pojačava a na koži, u bolnoj regiji, pojavljuju se crveni plikovi. Najčešće se herpes zoster javlja na licu (što može da uzrokuje paralizu dela lica ili oštećenje vida), ispod pazuha, na grudima, na leđima i na zadnjici. Bol postaje intenzivniji zato što virus nadražuje i inficira nerve na tom delu kože. Ponekad je potrebno tri nedelje ili više da se plikovi osuše i koža vrati u normalno stanje.

Bol može da se vraća mesecima ili godinama na istom delu kože. Ovo se zove postherpetična neuralgija; ona pogađa gotovo polovinu osoba starijih od 60 godina koje su imale herpes zoster.

Druge komplikacije herpes zostera su: ožiljci i sekundarna bakterijska infekcija kože, koja nastaje zbog češanja plikova. Glavobolje, upala očiju ili paraliza na licu mogu da traju neko vreme.

Doktor dijagnostikuje herpes zoster jednostavnim pregledom osipa. Analgetici se daju da ublaže bolove, a najozbiljniji slučajevi se leče aciklovirom, antivirusnim lekom, ili još jačim lekovima koje prepisuje lekar. Masti za ublažavanje bola i aspirin mogu da pomognu u ublažavanju postherpetične neuralgije.

Herpes zoster oko i u očima zahteva neodložnu medicinsku pažnju kako bi se sprečio gubitak vida.

Ako je osoba preležala ovčije boginje, ne postoji način da se spreči pojava herpesa zostera, osim održavanja jakog imuniteta putem pravilne ishrane, redovnog vežbanja i smanjenja stresa.

VIRUSNE BRADAVICE

  • Tvrdi čvorići na koži, često grube, okrugle površine
  • Obično male lezije, iste boje kao okolna koža
  • Crvene ili crne tačke u centru čvrstih ispupčenja na koži
Bradavice izaziva grupa virusa po imenu Papiloma virusi. Postoje dva uobičajena tipa bradavica: obične bradavice - male, čvrste izrasline nepravilne površine; ravne bradavice – grupe ravnih, blago podignutih, glatkih lezija. Bradavice se obično javljaju na stopalima, šakama ili kolenima. Na stopalima se zovu plantarne bradavice. Mogu se pojaviti i na genitalijama – genitalne bradavice obavezno leči doktor.Bradavice se javljaju kada virus napadne ćelije kože. Ćelije kože tada počinju brže da se reprodukuju od okolnog tkiva. To dovodi do razvoja bradavica. Bradavice često sadrže mnogo malih krvnih sudova koji mogu da se vide kao crne tačke na njihovoj površini. Bradavice ne bole jer u njima nema nerava. Ali, koža oko njih može da bude osetljiva kada se bradavice uništavaju ili kada su pod pritiskom.

Virusne bradavice se šire kontaktom sa nosiocem virusa. Mogu da se jave u bilo koje životno doba, a uobičajene su među školskom decom, tinejdžerima i mlađim odraslim osobama. Osobe u zrelom dobu obično ne pretpostavljaju da su lezije na koži u stvari bradavice. Neke vrste raka kože u ranoj fazi podsećaju na bradavice.

Mnoge bradavice, posebno ravne, nestaju same od sebe nakon nekoliko meseci ili godina. Bradavice na šakama, stopalima ili na drugim vidljivim mestima, mogu da se skinu iz kozmetičkih, estetskih razloga. Ali, moguće je da nakon skidanja bradavice ostane ožiljak koji je veći i vidljiviji od same bradavice. Bradavice mogu da se pokriju zavojem ili hanzaplastom, kako bi se smanjilo trenje i neprijatnost zbog nošenja odeće i obuće.

Sami možete da tretirate bradavice, kremom protiv bradavice, oblogama koje ćete stavljati svakog dana. Kada se formira sloj mrtve kože, natopite i omekšajte kožu pre nego što ga skinete kamenom za pete. Što češće tretirate i uklanjate mrtvu kožu, to ćete lakše stići do korena bradavice i ukloniti je. Nemojte sami da tretirate bradavice na genitalijama ili na licu.

Ako tretman koji ste sami primenili nije bio uspešan, doktor može da ukloni bradavice na nekoliko načina: jačim lekovima, struganjem, zamrzavanjem ili spaljivanjem. Prethodno se koža "umrtvi" lokalnom anestezijom.

Bradavice mogu da budu duboke i mogu da se pojave na istom mestu i nakon tretmana. Ako ih tretirate dok su male, lakše i bezbolnije ćete ih izvaditi. Izbegavanje virusa koji uzrokuju bradavice može biti teško, ako ne i nemoguće. Zaštitite stopala nošenjem gumenih sandala na javnim tuševima. Tretirajte bradavice dok su male, kako biste sprečili da porastu.

Adresar

ORDINACIJE

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic