MENOPAUZA

Menopauza, kraj menstrualnog ciklusa i plodnosti je normalan deo u životu žene. Za polovinu žena koje ulaze u menopauzu, menstrualni ciklusi postaju neregularni i prestaju, i nemaju nikakvih drugih simptoma. Ali glavne hormonalne promene mogu izazvati nevolje i fizičke i emocionalne kod nekih žena. Simptomi menopauze mogu biti depresija, anksioznost, razdražljivost, valunzi, znojenje, lupanje srca i glavobolje.
Opadajući nivoi estrogena tokom menopauze izazivaju tanjenje ili atrofiju vaginalnog tkiva. To izaziva osetljivost i suvoću tokom snošaja. Nizak nivo estrogena, posebno kod mršavih žena vode istanjivanju kostiju, ili osteoporozi. Analizom krvi može se proveriti nivo estrogena da bi se utvrdilo da li je razlog za prestanak menstrualnog ciklusa menopauza. Ako je menopauza razlog to može biti indikacija da se počne lečenje.
Terapija estrogenom i progesteronom zove se hormonska terapija. Preduzima se u dogovoru sa lekarom da bi smanjila nelagodne efekte menopauzei i prevenirala osteoporozu. Vaginalno uzet estrogen može se koristiti da smanji suviću i bol koji se mogu javiti tokom snošaja. Drugi simptomi mogu biti tretirani drugim lekovima ako hormonska terapija nije efikasna ili ne želite da je koristite.
Oralno upotrebljen estrogen je višestruko koristan. Estrogen štiti od osteoporoze i od srčanih bolesti. Čak i ako nemate simptome menopauze hormonska terapija nadoknađuje deficit hormona posle menopauze. Posavetujte se sa lekarom o pitanjima za i protiv hormonske terapije.

Krvarenje posle menopauze

  • Ako imate krvarenje pošto je prestala menstruacija posavetujte se sa vašim lekarom odmah. Uzrok može biti nekancerozan i lako rešiv ali može biti kancerozan. Pošto uzrok može biti ozbiljan važno je da se utvdi uzrok krvarenja.

Simptomi menopauze

  • Neredovni ciklusi ili izostanak menstruacije.
  • Valunzi i znojenje-
  • Emocionalne promene.
  • Suva i osetljiva vagina.
  • Glavobolje.

Prednosti i mane hormonske terapije

Prednosti:

  • Štiti od srčanih bolesti
  • Pomaže u očuvanju nivoa holesterola
  • Prevenira prekomerno oštećenje kostiju koje vodi osteoporozi
  • Oslobađa od simptoma menopauze uključujući isušenost vaginalnog tkiva
  • Ograničava učestalost urinarnih infekcija i urinarne inkontinencije povezane sa menopauzom

Mane:

  • Može usloviti krvarenje koje podseča na menstruaciju
  • Povećava rizik od kancera endometrijuma, posebno ako progesteron nije korišten
  • Povećava rizik od kancera dojke iako su zapažanja o ovome protivrečna

KANCER DOJKE

Umesto što ignorišete mogućnost nastanka ove bolesti, treba da znate da je kancer dojke izlečiv. Kada se rano primeti, obično je izlečiv.
Jedan od načina da stavite zdravlje u prvi plan je da idete na redovne preglede. Kombinacija samopregleda dojki, povezanost sa istorijom bolesti kancera dojke u vašoj porodici, redovni pregledi kod lekara i mamograf pomoći će u detektovanju ove bolesti.
Uradite samopregled dojki svakog meseca. Ovo je od izuzetne važnosti. Počnite rano, od 20-te godine tako da steknete uvid šta je to normalno za vas. Osnovno za čim tragate tokom mesečnih pregleda je promena u odnosu na ono što je za vas normalno. Činite to svakog meseca nekoliko dana pošto se menstrualni period završi. Vaše grudi su manje bolne, osetljive i sklone stvaranju otvrdlina van ciklusa. Ako nemate ciklus uradite pregled svakog meseca u isto vreme.
Počnite stajanjem ispred ogledala. Stavite ruke sa strane, pa ih podignite iza glave, zatim stavite ruke na kukove i napregnite vaše grudne mišiće. Posmatrajte svaku promenu na koži, kao što je boja i tekstura.
Sada, lezite dole. Stavite jastuk ispod vašeg levog ramena. Stavite levu ruku pored glave i opipajte levu dojku jastučićima tri središnja prsta desne ruke. Počnite sa spoljašnje strane i pravite kružne pokrete oko dojke približavajući se bradavici svakim kružnim pokretom.
Stisnite bradavicu nežno i pogledajte da li tečnost izlazi iz nje.
Učinite isto sa drugom dojkom. Možete proveriti vaše dojke istim kružnim pokretima dok stojite pod tušem. Obratite pažnju i na predeo pazušnih jama, jer se tu nalaze limfni čvorovi a kancer se može i na njih proširiti.
Posetite lekara zbog redovnih pregleda dojki. Lekar treba da uradi pregled dojki svaku godinu ili dve. Odlazite na pregled svake godine od 40-te god. pa naviše.
Uradite mamografiju u određenim intervalima. Mamografija je vrsta rendgenskog pregleda dojki. On može da pokaže veoma male kvržice koje vi ili vaš lekar ne možete da osetite tokom pregleda. Žene preko 50-te god. trebalo bi da imaju ovakav pregled svake godine.
Ako ste između 40 i 50 godina i imate porodičnu istoriju kancera dojke sa dijagnostikovanim kancerom ili ste lečeni od kancera dojke ili imate prekancerozno stanje, lekar vam može predložiti mamogram svake ili svake druge godine.
Lekar vam takođe može savetovati da uradite osnovni mamogram, on se radi kad ste u mlađem dobu i može služiti za poređenje sa onim urađenim kasnije.
Ako imate kancer na jednoj dojci, i ako imate istoriju bolesti kancera dojke kod jednog ili više članova vaše porodice, (sestra, tetka, majka, baka) u većem ste riziku da dobijete kancer na drugoj dojci, naročito ako se kancer pojavio kod rođaka pre nego što su prošle menopauzu.
Žene koje su dobile ciklus ranije (pre 12 god.) ili koje su ušle u menopauzu kasnije u većem su riziku od kancera dojke. To se odnosi na žene koje su rodile prvo dete posle30-te. god. ili one koje uopšte nisu rađale. Gojaznost, prekomerna upotreba alkohola, visokokalorična i masna ishrana i visok nivo masnoće u organizmu su faktori rizika takođe. A kako ovi činioci zapravo utiču na povećanje rizika nije sasvim jasno. Ali promena načina života u velikoj meri utiče na vaše zdravlje.
Sve informacije koje možete dati vašem lekaru, samopregled, istorija bolesti u porodici, biće od koristi u zauzimanju najboljeg pravca u daljoj dijagnozi.
Ako je kvržica kancerogena mnogi tretmani su dostupni. Lečenje zavisi od vrste tumora, koliko rano je otkriven, koliko se brzo širi i da li je osetljiv na hormone. U najvećem broju slučajeva tumor se odstranjuje hirurški. Kod manjih tumora radi se lumpektomija. Veći tumori moraju se odstraniti odstranjivanjem cele dojke hirurškom procedurom koja se naziva modifikovana ili radikalna mastektomija. Limfni čvorovi ispod pazuha se takođe uklanjaju da bi se sprečilo širenje kancera. Zračenje ili hemoterapija takođe prati operaciju da bi smanjile šansu za vraćanje kancera. U mnogim slučajevima kancer dojke je izlečiv ranim otkrivanjem i kombinacijom ovih terapija.
Rekonstrukcija dojke prati mastektomiju i postiže zapanjujuće rezultate. Danas ima veći broj ovih tehnika, a procedure obično započinju istovremeno kad i mastektomija. Rekonstrukcija dojke sledi obično tri meseca posle mastektomije. Trebalo bi da razmotrite sve opcije pre zahvata. Možete da se odlučite za rekonstrukciju posle mastektomije ili da nosite implante (proteze) koji se skidaju.

Znaci koji mogu ukazati na kancer dojke

  • Tvrda, bolna kvržica ili masa u dojci koja deluje učvršćeno i nepomično.
  • Svaka nova kvržica koja ne mora biti bolna i osetljiva na dodir.
  • Neobično zadebljanje na dojkama.
  • Uvlačenje ili ravnanje konture dojki.
  • Područje dojke ili bradavice koje se povlači.
  • Lučenje sekreta iz bradavice koji ponekad može sadržati krv.

 

INFEKCIJE DOJKI

Tamna zona oko bradavica zove se areola. Sadrže nekoliko žlezda sa porama, (sebaceous), koje luče masnu supstancu. Ova supstanca čuva bradavice od isušivanja. Ako se neka od pora zapuši masnoća se gomola i pretvara u supstancu nalik vosku što vodi infekciji bradavice. Infekcija izaziva bolnu, malu, crvenu osetljivu bubuljicu. Većina ovih infekcija prolaze same od sebe, ali veće se moraju drenirati i otvarati hirurški.
Infekcije grudi su češće ako dojite. Znakovi infekcije su crvenilo, presetljivost i otok grudi, nekad praćeno temperaturom i uvećanjem limfnih žlezda u pazušnoj jami. Dok beba sisa, bakterija može dospeti kroz mlečni kanal tokom stvaranja mleka (laktacija). Tako se može proširiti u tkivo dojke, ali i limfne žlezde ispod pazuha na istoj strani dojke.

APCES DOJKE

Kada se bakterija proširi na tkivo dojke stvara se apces (izolovano zaraženo područije) infekcije. Telo pokušava da ograniči infekciju i da se bori sa njom. Područije zahvaćeno apcesom se drenira, naročito ako se radi o većem apcesu. Mora se u potpunosti drenirati ili se infekcija vraća.

MASTITIS

Kad se infekcija proširi na tkivo mlečne žlezde izaziva crvenilo i otok. To se zove mastitis. Mastitis obično zahvata jedan deo žlezde. Ako dojite, može se javiti malo krvi u mleku. Dojka zahvaćena infekcijom je toplija sa nešto crvenila, otečena i preosetljiva. Mastitis se opisuje kao očvrsla, lokalizovana zona u grandularnom tkivu. Apces dojke je mekši, nalik cisti, tečniji po osećaju.
Rano prepoznavanje infekcije i odlazak kod lekara može preduprediti apces. Intravenozni antibiotici i drenaža hirurškim putem može biti preduzeta kod nekih infekcija dojke.

FIBROCISTIČNE PROMENE NA DOJKAMA I DRUGE KVRŽICE

Važno je poznavati građu grudi, glatko masno tkivo i čvršće blago grudvasto grandularno tkivo. To je važno da bi ste vešto izveli pregled samostalno. Izvesna nesigurnost u vezi sa osećajem, tkivom i kvržicama je normalna.
Grudi se normalno uvećavaju sa menstruacijom i vraćaju u normalu nekoliko dana posle ciklusa. Mnoge žene imaju benigne ciste koje se menjaju sa menstruacijom. Fibrocistična promena je stanje u dojkama, najčešće obostrano koje se opisuje kao granulirana ili zrnasta struktura dojki. Ovo je najčešće dobroćudna promena.
Mnoga druga nekancerozna stanja mogu pogoditi dojke. Lipomi su benigne potkožne kuglice masnog tkiva. Mogu narasti veliki. Fibrodenomi su benigni tumori grandularnog tkiva. Okruglog ili ovalnog oblika, pokretljivi, jasno ograničeni od ostalog tkiva dojke. Odstranjuju se da bi se utvrdilo da li je kancer prisutan. Infekcija ili povreda dojki takođe može voditi stvaranju kvržica.
Većina tumora koji se mogu osetiti u dojci nisu kancerogena. To su obično ciste koje se uvećaju tokom mesečnog ciklusa, nežne su i meke i pomeraju se na dodir. Samo mali procenat tumora dojke je kancerogen. Kancerogeni tumori su bolni, veoma čvrsti i ne pomeraju se kada se gurnu. Okolna koža ili bradavica se povlači kako masa raste.
Ako osetite kvržicu u dojci posetite lekara odmah. Lekar će obaviti pregled, zavisno od karakteristika kvržice predložiće dalje ispitivanje i lečenje. Ako se radi o cisti, može je drenirati, ako je kvržica mala ponoviće pregled i predložiti mamogram. Može zahtevati biopsiju tkiva ili odstranjivanje kvržice. Sve da bi se utvdilo da li je tvorevina kancerogena ili ne.
Žene koje unose mnogo napitaka na bazi kofeina govore o smanjenju simptoma preosetljivosti grudi, malih cista i otoku dojki, po prestanku unosa. Prestanak pušenja takođe oslobađa nelagodnosti.

GALAKTOREJA

Galaktoreja predstavlja produkciju mleka u dojkama van perioda laktacije. Ponekad može biti povezana sa poremećajem u menstrualnom ciklusu, sa povećanjem telesne težine ali najčešće je uzrok nepoznat. Nekad je povezana sa lekovima kao što su amfetamini, antidepresivi, lekovi za sniženje krvnog pritiska, sredstva za smirenje. Po prestanku uzimanja lekova problem prestaje. Može biti vežana za pojačan rad hormona koji se zove prolaktin. Ovo može biti vezano za pojavu sekretujućeg tumora hipofize. U dijagnostičke svrhe koriste se testovi krvi kojim se meri različit nivo hormona. Koristi se i magnetna rezonanca, rendgenografija, kompjuterizovana tomografija.
Ako se dijagnostikuje tumor lekar će vam verovatno prepisati lek za snižavanje nivoa hormona u organizmu. Lek će uticati na smanjenje tumora i u najvećem broju slučajeva smanjiti potrebu za operacijom ili zračenjem. Veći tumori se moraju odstraniti hirurški. Hirurška metoda u kombinaciji sa zračnom je efikasna, ili samo terapija zračenjem.
Umalom broju slučajeva galaktoreja može biti vezana za niže nivoe tiroidnog hormona, stanje koje može biti otklonjeno uzimanjem lekova koji sadrže tiroidni hormon.

KANCER GRLIĆA MATERICE

Kancer cerviksa uterusa (kancer grlića materice) je najčešći posle 40-te god. ali je izlečiv ako se primeti na redovnim pregledima. Redovni pregledi Papa testom su prva linija odbrane u borbi sa kancerom cerviksa. Svrha Papa testa je da otkrije promene na ćelijama cerviksa koje mogu ukazati na prekancerozno stanje.
Počnite sa primenom Papa testa sa 18 godina ili kada postanete seksualno aktivni. Uradite Papa test barem jednom godišnje pošto ste imali barem tri normalna testa. Posle toga uradite barem jedan Papa test barem jednom u tri godine ukoliko lekar ne smatra da treba češće. Ako imate više od 65 god. i test vam je normalan nema potrebe za njegovom primenom. Razgovarajte sa vašim lekarom o tome.
Ako vam Papa test nije normalan i podvrgnuti ste lečenju zbog toga, verovatno će biti potrebno da se podvrgnete testu svakih šest meseci, sve dok vam lekar ne kaže da je potrebno da uradite test jednom godišnje ili ređe. Ako Papa test pokaže neke abnormalne promene predložiće vam kolposkopiju.
Lečenje zavisi od ozbiljnosti promena opaženih na ćelijama cerviksa. Ako je neka regija cerviksa prekancerozna može zahtevati proceduru konusne biopsije. Takođe može biti uklonjena toplotom, zamrzavanjem ili hemijskim sredstvima.
Ako se promene na ćelijama cerviksa, što se zove displazija cerviksa, ne leče, ćelije nastavljaju da se menjaju. Tokom 5 do 10 godina ćelije progrediraju u kancerozne tumore. Kada se razvije kancer, pre nego što zahvati dublje tkivo ili se proširi van uterusa, zove se karcinom in situ ili CIS. Ako se ne leči u tom stadijumu ćelije karcinoma dalje zahvataju cerviks, mogu se proširiti na uterus i na vaginu, bešiku, i širiti i na druge organe. Obimna hirurgija zahteva veće zone zahvaćene promenama. Tada je potrebna histerektomija, postupak uklanjanja materice. Najčešći razlog je pojava fibroida i mioma.
Ako se kancer cerviksa utvrdi u kasnijoj fazi, potrebno je odstranjivanje cerviksa, uterusa i falopijevih tuba i verovatno terapija zračenjem. Što se tumor manje proširio van uterusa prognoze su bolje.
Povećan rizik od kancera glića materice utvrđen je kod žena koje su postale seksualno aktivne u ranim godinama ( pre 20-te god.) i koje su imale više seksualnih partnera. Neke od virusnih seksualno prenosivih bolesti su u vezi. Humani papiloma virus je jedan od glavnih, povezan sa problemima cerviksa.
Žene koje su imale histerektomiju ne moraju brinuti u vezi sa kancerom grlića materice.

CISTE CERVIKSA

Nabotijeve ciste su tečnošću ispunjeni čvorići na grliću materice tokom ginekološkog pregleda. Kauterizacijom ili smrzavanjem uništava se abnormalna zona.

CERVIKALNA DISPLAZIJA

Dugotrajna iritacija ćelija cerviksa (grlića materice) izazvanih hroničnim infekcijama vagine ili cerviksa može uzrokovati abnormalne promene u ćelijama. Ovo stanje se naziva displazija, što znači “ razvoj ćelija sa promenama”, koje se veličinom ili drugim promenama razlikuju od normalnih epitelnih ćelija ovog područija. Ćelije sa displazijom imaju povećani potencijal da postanu kancerogene. Tako da mogu ali i ne moraju biti nagoveštaj prekanceroznog stanja. Ukoliko se primete rano i leče na odgovarajući način, kancer se obično neće pojaviti.
Hormonska displazija, kao što je kontraceptivna pilula može takođe biti uzrok displazije. Ako Papa test pokaže displaziju lekar će vam preporučiti da prekinete hormonsku terapiju.

CERVIKALNA EROZIJA

Ranica na vratu materice može nastati usled iritacije izazvane infekcijom, upotrebom hormona i trudnoćom. Abnormalno krvarenje ili vaginalna sekrecija ukazuje na poremećaj. Korišćenjem toplote, tehnikama zamrzavanja ili hemijskim sredstvima može se uništiti abnormalna regija. Dve do tri nedelje posle tretmana može se javiti vaginalni sekret nalik sluzi.

CERVIKALNI POLIPI

Cervikalni polip (polip grlića materice) je najčešći benigni izraštaj endocervikalne sluzokože. Često se povetuje sa hroničnim zapaljenjima. Može izazvati krvarenje. Cervikalni polip može biti lako odstranjen.


Znaci koji ukazuju na probleme grlića materice

  • Abnormalnosti grlića materice obično nisu vidljive. Ponekad je to osećaj iritacije tokom snošaja i mrljice između menstrualnih ciklusa. Tumori cerviksa, grlića materice, obično su bez simptoma. Povremeno se može javiti sluzava ili krvava vaginalna sekrecija. Simptomi kancera u napredovanju uljučuju gubitak u telesnoj težini i bol u leđima.








GINEKOLOŠKI PREGLED

Ginekološki (pelvični) pregled podrazumeva pregled spoljašnjih genitalija, ali i nekih unutrašnjih struktura takođe. Lekar koristi spekulum da bi pregledao vaginalni kanal. Tokom pregleda može uraditi Papa test. Takođe može palpirati (opipati) reproduktivne organe da bi uvideo da li ima nekih problema sa uterusom ili ovarijumima. Rektum i niži deo abdomena se proverava. Ova palpacija može biti pomalo nelagodna, ali ne traje dugo. Pregled dojki se obično radi kad i ginekološki.

KANCER OVARIJUMA (JAJNIKA)

Zbog mesta na kome se ovarijumi (jajnici) nalaze, duboko u abdomenu, kancer ovarijuma je praktično nemoguće detektovati u ranoj fazi. Tokom ginekološkog pregleda lekar može opipati, osetiti ovarijume. Detaljnija ispitivanja se rade ako se utvrdi uvećanje. Mnoge žene sa kancerom ovarijuma nemaju simptome sve dok kancer ne uznapreduje. Posetite lekara ako primetite gubitak u telesnoj težini, nadutost abdomena, zamor i opšte loše zdravstveno stanje. Nadutost dolazi od nagomilavanja tečnosti u abdomenu, stanje nazvano ascites. Kada se otkrije u poznijoj fazi kancer obično nije izlečiv.
Odlazite redovno na ginekološke preglede. Uvećanje jednog ovarijuma može biti uzrokovano cistom, ožiljkom na tkivu ili retko kancerom.
Ultrazvuk može biti urađen da bi se utvrdio oblik i veličina ovarijuma. Lekar može uraditi i laparoskopiju da bi dobio uzorak tkiva.
Ako postoji sumnja da je uvećanje ovarijuma kancerogeno, ovarijumi se hirurški odstranjuju što je pre moguće. Lekar može u nekim slučajevima predložiti kompletnu histerektomiju. Uz hirurgiju može biti potrebna i hemoterapija i terapija tračenjem.
Kancer ovarijuma je neobičan. Posebni faktori rizika nisu poznati, mada ako je neko od bliskih rođaka imao kancer ovarijuma možete biti u povećanom riziku.

CISTE JAJNIKA

Jajna ćelija ili ova razvija se u jajniku. Kako sazreva, kesica sa tečnošću formira se oko njega kako se kreće ka površini. Ova tečnost koja se zove folikularna cista obično puca prolivajući zrelu jajnu ćeliju u abdomen i dalje do falopijeve tube i uterusa. Folikularne ciste su normalan deo menstrualnog ciklusa. Dešava se ponekad da ne puknu, ako je mala, pa nastavljaju da se pune tečnošću i rastu. Bol i nelagodnost u stomaku ili promena u menstrualnom ciklusu se može javiti kada cista postane veličine klikera ili veća.
Većina uvećanih folikularnih cista pucaju od sebe i ne zahtevaju dalje lečenje. Neke od ovih cista mogu se detektovati ginekološkim pregledom, a neke ultrazvučnim. Ultrazvuk će pokazati mesto i veličinu ciste ili neke druge abnormalnosti.
Cista može biti odstranjena hiruški ili drenirana laparoskopski. Tečnost ciste se ispituje da bi se utvrdilo da nije kancerogena. Jajnik i falopijeva tuba mora biti odstranjena ako je cista velika. Plodnost je održana ako jedan jajnik i falopijeva tuba ostaje na suprotnoj strani. Ciste koje se vraćaju leče se cikličnom hormonskom terapijom.

PELVIČNA INFLAMATORNA BOLEST

Pelvična inflamatorna bolest (PID) javlja se kada bakterija raste u ili oko falopijeve tube, ovarijuma ili uterusa. Često je prenosiva seksualnim putem kao gonoreja i hlamidija. Infekcije ženskih organa ne moraju uvek biti seksualno prenosive bolesti. Pobačaj, ili abortus ili upotreba intrauterinog uloška tj. spirale može takođe dovesti do infekcije.
Pelvične infekcije koje dugo traju mogu dovesti do povremenog bola, nešto vaginalnog sekreta, bolan snošaj i sterilnost. Ozbiljniji simptomi akutne pelvične infekcije prisiljavaju ženu da potraži pomoć lekara.
Ginekološki pregled se radi da bi se dobile kulture sekreta. Ako je uzrok bakterijske prirode, obično se utvrdi u kulturi sekreta. Ultrazvuk ili rendgenski snimak abdomena pomoći će u postavljanju dijagnoze.
Oralni ili intravenozni antibiotici i analgetici se koriste u lečenju infekcije. Hirurgija može poraviti oštećenja do kojih je dovela infekcija.

KANCER MATERICE

Kancer uterusa (materice) nastaje na sluzokoži koja prekriva unutrašnjost materice ili endometrijumu. Češće zastuplen kod žena iznad 50godina. Težak je za dijagnostikovanje jer ne pokazuje promene na Papa testu. Na sreću raste veoma sporo i širi se na druga tkiva u zavšnom stadijumu. Zato je prognoza za izlečenje obično dobra. Ako ste u povećanom riziku od kancera endometrijuma lekar će zahtevati redovne analize uzoraka tkiva endometrijuma, ili biopsija endometrijuma ili uzorkovanje.
Ako se pronađu ćelije kancera uzorkovanjem tkiva ili dođe do uvećanja ili krvarenja posle menopauze radi se dilatacija i kiretaža da bi se dobilo više tkiva za posavlanje dijagnoze. Lečenje obično zahteva histerektomiju. Ova procedura obezbeđuje uklanjanje tumora i redukuje šanse za njegovo dalje širenje. Ako se tumor već proširio potrebna je terapija zračenjem i hemoterapija kako bi se povećala šanse za duži život.

Faktori rizika kancera endometrijuma

  • Porodična istorija kancera endometrijuma
  • Neregularne ovulacije ili njihov izostanak
  • Izostanak trudnoće (nikad je nije bilo), nikada niste rađali
  • Velika telesna težina
  • Uzimanje estrogena bez progesterona (estrogen izaziva zadebljanje endometrijuma, a progesteron sprečava).

 

 










HISTEREKTOMIJA

Operacijom se odstranjuje uterus. Ponekad i oba ovarijuma i falopijeve tube i drugo okolno tkivo se mora odstraniti. Organi se odstranjuju rezom koji se pavi nisko na stomaku, ili kroz vaginu. Histerektomija je najobimnija operacija. Zahteva šest nedelja oporavka, pacijentkinja mora izbegavati dizanje teških predmetea. Posle operacije više nećete imati menstrualne cikluse. Potrebno je uzimati hormonsku terapiju ako su vam ovarijumi odstranjeni.

ENDOMETRIOZA

To je naziv za stanje koje karakteriše rast tkiva endometrijuma, unutrašnjeg sloja materice koje se može pronaći izvan materice. Ovo se izmešteno tkivo se može usaditi i rasti bilo gde unutar trbušne duplje. Bez obzira da li se nalazi unutar ili izvan uterusa reaguje na nivo hormona koji proizvode jajnici tokom reproduktivnog ciklusa. Za razliku od normalno smeštenog endometrijuma koji se izbacuje putem menstrualnog ciklusa ovo tkivo i krv nema izlaza, pa ostaje unutra iritirajući okolno tkivo. Teži nelečeni oblici endometrioze vode stvaranju priraslica i neplodnosti.
Žene sa endometriozom ne moraju imati vidljive simptome ili samo nekoliko u dužem vremenskom periodu. Primetni su teški i bolni ciklusi. Ovo pogoršanje obilnije krvarenje i bolni ciklusi mogu biti znak endometrioze. Ultrazvuk je dobro dijagnostičko sredstvo. Laparoskopija takođe, a i biopsija se može uraditi istovremeno ako je potrebno.
Osnovna terapija koja se koristi kod endometrioze je ciklična upotreba hormonske terapije ženskim hormonima da bi se smanjila količina krvarenja u abdomen. U težim slučajevima terapija muškim polnim hormonima može biti preporučena da bi se smanjila nadutost i preosetljivost. Muški polni hormoni smanjuju nivo ženskih hormona koji stimulišu endometrijum.
Neki lekari koriste laser da bi uništili abnormalne ćelije endometrijuma. Hirurgija kao što je histerektomija radi se kada druge metode nisu od pomoći.

DOBROĆUDNI TUMOR GLATKIH MIŠIĆA MATERICE - FIBROIDI

Dobroćudni tumori glatkih mišića materice, izrasline koje nastaju na zidovima materice nazivaju se fibroidi. Medicinski naziv je lejomiom. Veličine od zrna grožđa ili čak manje lubenice u ekstremnim slučajevima.
Manji fibroidi ne bole i ne stvaraju promene u menstrualnom ciklusu i protoku tečnosti. Višestruki ili veći fibroidi mogu izazvati obilnije, mnogo bolnije cikluse. Može doći do pobačaja kada je prisutan veliki fibroid tokom trudnoće. Kada je nivo hormona smanjen tokom menopauze fibroidi se obično skupe do veoma male veličine.
Većina fibroida se pronađe tokom uobičajenog ginekološkog pregleda. Ukoliko je veći i ciklusi postaju duži, obilniji i bolniji zahtevaju se detaljnije pretrage. Ultrazvukom se određuje veličina, broj i mesto gde se nalazi tumor. Može se zahtevati dilatacija ili kiretaža da bi se utvrdilo da li je prisutan kancer materice ili endometrijuma. Fibroidi se otklanjaju hirurški skidanjem tumora sa zidova materice ili otklanjanjem cele materice.

PROLAPSA UTERUSA - SPUŠTENA MATERICA

Prolaps materice nastaje kada se mišići karlice i ligamenti opuštaju i slabe pružajući nedovoljnu potporu materici. Materica se tada spušta na dole ili izlazi iz vagine. Pridruženi mišići i ligamenti koji drže matericu na mestu se istežu tokom trudnoće i porođaja. Što više trudnoća, to su mišići i ligamenti slabiji. Sa godinama se snaga i elastičnost ovih tkiva smanjuje. Sve to uiče na slabljenje mišića, tako da se materica spušta u vaginu, gurajući čak grlić materice koji može izaći kroz otvor vagine. Zidovi vagine se takođe posle porođaja i sa godinama istežu. Sve zajedno može dovesti do dislokacije mokraćne bešike i urinarnih problema, nelagodnosti, peckanja tokom urinacije, cistitisa, inkontinencije. Može doći do prolabiranja (izlaza) dela rektuma što izaziva opstipaciju. Ovi simptomi se razvijaju tokom srednjih do poznih godina života žene.
Kegelove vežbe se preporučuju za jačanje mišića kao prva linija odbrane u ranim fazama. Pesar ili prsten napravljen od gume ili silikona se postavlja u vaginu da bi smanjio nelagodnost, kao posebna potpora za matericu. Ali jedino trajno rešenje je hirurška korekcija. Ovom operacijom materica se postavlja na svoje mesto.

 

Dilatacija i kiretaža

  • Dilatacija i kiretaža je postupak koji se radi da bi se uklonio gornji slojsluzokože uterusa ili endometrijum. Tokom procedure grlić materice se širi, otvara, da bi kireta mogla biti umetnuta u uterus. Može biti malo neugodno, i naknadno se može javiti krvarenje. Mogu se koristiti analgetici i anestezija. Ove procedure se mogu koristiti višestruko, u lečenju ili kao sredstvo uzimanja uzorka tkiva endometrijuma.













VAGINALNI SEKRET

Vagina vodi od uterusa i cerviksa do spoljašnje strane vašeg tela. Žlezde unutar vagine i cerviksa proizvode tečnost koja ističe iz vagine, održavajući njenu čistoću odstranjivanjem odumrlih ćelija. Obično je ovaj vaginalni sekret bezbojne ili mlečne boje i obično nema neprijatan miris. Nešto je punije sadržine u toku ovulacije, dojenja ili seksualnog uzbuđenja.

VAGINITIS

Vaginitis je najčešća infekcija ženskog reproduktivnog sistema. Osnovni simptom je promena u vaginalnom sekretu. Često uz svrab i peckanje. Veliki broj činilaca mogu proizvesti ove neprijatne infekcije, kao što su sredstva za intimnu higijenu, neki lekovi, čak i neka odeća i donji veš. Nekada je prenosilac infekcije seksualni partner.

BAKTERIJSKI VAGINITIS

Brojne bakterijske infekcije mogu izazvati obilnan vaginalni sekret mirisa sličnog ribi. Otok vagine i vulve može biti primetan. Najčešći uzrok ovih simptoma je bakterija Garnerella vaginalis. Uzrok često nije pouzdano utvrđen. Infekcija verovatno nije povezana sa seksualnom aktivnošću. Ovaj tip infekcije doro reaguje na oralne antibiotike ili vaginalne antibiotske kremove.

 

Prevencija vaginitisa

  • Nosite pamučno rublje tokom dana i nemjte ga nositi tokom noći. To će omogućiti vaginalnoj regiji “ da diše”.
  • Nemojte nositi ništa usko oko genitalne regije.
  • Ako mislite da je deterdžent i omekšivač rublja koji koristite iritirajući promenite ga.
  • Izbegavajte tople kupke ako imate ponovljene infekcije.
  • Lateks kondomi, dijafragme i gelovi za prevenciju trudnoće mogu biti iritantni. Posavetujte se sa lekarom o upotrebi drugih kontraceptivnih sredstava.
  • Izbegavajte seks ako imate vaginitis. Tako možete izazvati infekciju ili vraćanje infekcije kod vas i vašeg partnera. Ako upražnjavate seks tokom vaginitisa koristite kondom, da bi ste sprečili širenje infekcije.












 















HLAMIDIJA

Hlamidija je infekcija grlića materice ali takođe je primetan vaginalni sekret. Hlamidija je infekcija prouzrokovana bakterijom koja je seksualno prenosiva. Može se lečiti antibioticima.

GONOREJA

I gonoreja je seksualno prenosiva bolest koja može izazvati povećanje vaginalnog sekreta. Takođe se može lečiti antibioticima.

TRIHOMONAS INFEKCIJA (TRIHOMONIJAZA)

Izaziva je mikroorganizam trichomonas vaginalis. Izaziva penasti, žuto-zeleni vaginalni sekret snažnog mirisa. Javlja se i bolno mokrenje. Oralni lekovi se mogu koristiti u tretmanu ove infekcije. Oba partnera moraju se lečiti istovremeno da bi se sprečilo ponovno vraćanje infekcije.

GLJIVIČNE IINFEKCIJE VAGINE

Vaginitis uzrokovan gljivicama je najčešća vaginalna infekcija. Zove se vaginalna kandidijaza ili “gljivična infekcija”.
Bakterije normalno žive u vagini u ravnoteži sa gljivicama. Kada se ova ravnoteža pomeri, broj gljivica postaje prevelik što izaziva iritaciju vaginalne sluzokože i spoljnih genitalija. Ravnoteža može biti pomerena usled upotrebe antibiotika, antibebi pilula, u trudnoći, kod osoba sa dijabetesom ili sintetičko rublje i prisustvo znoja u dužem vremenskom periodu. Ponekad se ne može naći pravi uzročnik.
Simptomi su intenzivan svrab i iritacija vagine i vulve. Vaginalni sekret je beličast, gust i bez mirisa.
Lečenje uključuje upotrebu krema ili vaginalnih tableta. Krema takođe može biti olakšanje od vaginalnog svraba ako se nanosi spolja.

ALERGIJSKE INFEKCIJA VULVE

Vulva (stidnica) obuhvata nabore kože upravo sa spoljašnje strane vagine. Povećan svrab ponekad povezan sa preosetljivošću, crvenilom i otokom može biti tegoban i neprijatan problem. Sprejevi za intimnu higijenu, parfimisanost tampona i uložaka, deterdženti za pranje pa čak i boje za izvesnu odeću može stvoriti crvenilo, svrab, i perutanje kože na ili pored genitalija. Teško je utvrditi nadražajno sredstvo. Ako se utvrdi i izbegne crvenilo i svrab nestaje za par dana. Mogu se koristiti lekovi koji se mogu dobiti bez recepta da bi se smanjila nelagodnost.

SUVOĆA I SVRAB VULVE

Suvoća i svrab vulve ili genitalne regije se može javiti u toku ili posle menopauze. Nedostatak estrogena čini da ova tkiva postanu suva. Osećaj svraba se je rezultat pada u nivou estrogena u toku menopauze. Terapija estrogenom smanjuje osećaj svraba i suvoće. Svrab i suvoća mogu učiniti snošaj nelagodnim.

PRURITUS VULVAE ("SVRAB ŽENSKIH POLNIH ORGANA")

Pruritus vulvae znači “svrab ženskih polnih organa”. Koristi se da označi svrab kada nijedan precizan uzročnik nije utvrđen. Lekar će uraditi neke testove da bi utvrdio moguće uzročnike i postavio dijagnozu.

VULVAR CANCER (KANCER VULVE)

Kancer vulve je srodan drugim tipovima kancera kože. U početku se može javiti kao površinski čir koji ne zarasta ili kao izraslina koja se razjede i ne može da zaraste. Sumnja se i na seksualno prenosive bolesti. Ako nema zarastanja rane i pored lečenja potrebna je biopsija tkiva.
Potpuno odstranjivanje kancerozne rane, zajedno sa nešto okolne kože i limfnih čvorova obično znači izlečenje. Terapija zračenjem je potrebna ako limfne zlezde ukažu da se kancer proširio. Sporo napredovanje kancera vulve sa lakim prilazom i vidljivošću obično čini ovu vrstu kancera lako uočljivim u ranoj fazi kada je procenat izlečenja veliki.

GLJIVIČNE INFEKCIJE

Kod nekih žena se javljaju gljivične infekcije kože oko genitalija. Ove infekcije mogu izazvati svrab i ponekad oticanje ili crvenilo vulve.


 

Razlozi da se ne ispirate

  • Ispiranje može iritirati vašu vaginu i promeniti normalnu ravnotežu bakterija u vagini. Ova neravnoteža može voditi vaginitisu. Ispiranje takođe može proširiti infekciju naviše na uterus povećavajući rizik od pelvičnih inflamatornih bolesti. Ako primetite mirise perite spoljašnju stranu vagine i vulve. Odatle miris obično potiče.












 















 

Adresar

ORDINACIJE

auraneuroBaner copy
KekicBaner
radojcic